Moj internet dnevnik
Naše tijelo
Zdravlje
Arhiva
« » tra 2012
Podijeli sa prijateljima
Blog - travanj 2012
petak, travanj 27, 2012
Đumbir liječi mučninu s obzirom da ima medicinska svojstva i može olakšati mučnine u trudnoći i povraćanje. Sigurno ga je uzimati u malim količinama.

 

Češnjak snizuje krvni tlak ako ga se konzumira 1-3 mjeseca zaredom. Isto tako usporava cementiranje i sužavanje arterija što može dovesti do bolesti srca i srčanih udara.

 

Soja smanjuje kolesterol zbog svojih visokih doza proteina. Ako se soju konzumira svakodnevno može smanjiti i  prekomjerno znojenje.

 

Ulje od peperminta u malim količinama može pomoći pri probavnim smetnjama kao što su grčevi, bolovi u trbuhu, začepi i proljevi.

 

Sok od brusnice koristi se za spriječavanje infekcija urinarnog trakta uzrokovanih bakterijom kao što je E. Coli. Također zaustavlja rast čireva na želucu i smanjuje pojavu zubnog plaka.




ljepotajezdravlje.blogspot.com

nasetijelo @ 18:20 |Isključeno | Komentari: 0
Prilikom odrastanja je vrlo važno formirati čvrste kosti. Mnogo ljudi zaboravi da kad čovjek stari da je vrlo važno održavati kosti čvrstima. Slabljenje naših kostiju događa se kako starimo što može dovesti do povećanih fraktura i deformacija. Da biste to spriječili takve komplikacije evo kako održavati kosti čvrstima...

 

Provjerite da li imate simptome osteoporoze. Ako imate bolove u leđima i česte frakture kostiju, moguće je da imate osteoporozu. Obavezno posjetite doktora.

 

Uzimajte vitamine bogate kalcijem jer kalcij održava zdravlje kostiju.

 

Pijte puno mlijeka jer je bogato kalcijem.

 

Pijte manje bezalkoholnih pića koji mogu izazvati izlučivanje kalcija. Smanjite uzimanje kofeina jer će to također pomoći u održavanju zdravlja kostiju.

 

Pazite da ne uzimate previše hrane bogate proteinima (riba, meso, orasi, pistacije...) koji mogu uzrokovati da vaše tijelo izlučuje kalcij.

 

Počnite vježbati, vježba je odlična za zdravlje kostiju. Čak i da hodate nekoliko kilometara dnevno bit će od pomoći za kosti.

 

ljepotajezdravlje.blogspot.com

nasetijelo @ 18:18 |Isključeno | Komentari: 0
Boja i stanje urina često je dobar indikator što se događa sa unutrašnjosti vašeg tijela.

Sigurno su svima nama bar jednom u životu dali plastičnu čašicu da damo uzorak urina na pregled. Stanje i boja urina je često index vašeg zdravlja.

 

Evo na što treba obratiti pozornost:

 

Prozirna ili svijetlo žuta mokraća indicira da je tijelo zdravo. Proziran urin je čak bolji jer pokazuje da ste pili puno vode (koja regulira sve organe, njihovu temperaturu i prijenos hranjivih tvari kroz tijelo). Ako ne pijete vodu mogli bi patiti od glavobolja, vrtoglavica,  pospanosti ili razdražljivosti.

 

Bijela ili zamućena mokraća znači veliku koncentraciju bijelih krvnih stanica koje se bore sa infekcijom te vjerojatno imate urinarnu infekciju. Ako imate potrebu za učestalim mokrenjem, bolno mokrenje, pečenje tijekom mokrenja obavezno otiđite doktoru.

 

Tamno žuta mokraća. Ako vidite ovakvu boju ujutro na prvom mokrenju, ne brinite. Takva boja se nakupi preko noći. Ako takvu boju vidite redovito, morate početi piti puno vode odmah. Tamno žuta mokraća govori da ste dehidrirani.

 

Naranđasta boja mokraće može biti rezultat uzimanja laksativa, no ako ih niste uzimali napravite pretragu na postojanje krvi u mokraći što nije dobra stvar, a pokazuje prisutnost kamenaca, rak mjehura, bolesti ili rak bubrega.

 

Crvena mokraća se pojavljuje ako ste jeli borovnice i ostalo voće takve boje. Ako niste konzumirali hranu takve boje tada je to krv i hitno se javite doktoru.

 

Smeđa boja urina pokazatelj je ozbiljnog stanja,a izazvana je vjerojatno bolestima bubrega i jetre.

 

Zelena ili plava boja nastaje od lijekova ili obojane hrane. Urin svijetlo zelene boje indicira višak vitamina B u tijelu.

 

Normalni urin ima slab ali karakterističan miris (pomalo je kiseli). Neobično smrdljivi urin je znak urinarne infekcije ili dehidracije. Slatki miris je simptom dijabetesa.

izvor: ljepotajezdravlje.blogspot.com

nasetijelo @ 18:14 |Komentiraj | Komentari: 0
četvrtak, travanj 26, 2012
Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koji je nizi od normalno ocekivanog za pojedinu osobu u zadanim uslovima i relativan je pojam. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, starosti, lekovima i zdravstvenom stanju. Krvni pritisak koji je granicno nizak za jednu osobu može biti normalan za drugu.

Mišljenja lekara se razlikuju - od onih koji nizak krvni pritisak ne smatraju bolešcu do onih koji ga drže potencijalno ozbiljnim, dobro definisanim stanjem koje zahteva lecenje i kontrolisanje.

 krvni pritisak

U nemackoj medicinskoj literaturi pacijent s konstitucionalnom hipotenzijom definisu se krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim vise puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma (umor, poremecaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost ili depresija, osjecaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti/drugog uzroka simptoma. Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronicna primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija) kojem se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana razlicitim bolestima, stanjima i lijekovima te akutna stanja s naglim padom krvnog priiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najucestalije. Ortostatska ili posturalna hipotenzija jest pad krvnog pritiska prilikom prelaska u stojeci položaj; postprandijalna hipotenzija je nagli pad krvnog pritiska nakon jela. Takvi akutni padovi krvnog pritiska javljaju se i kod osoba inace normalnog krvnog pritiska.

 

Ako je krvni pritisak previsok može oštetiti krvne sudove te cak uzrokovati njihovo pucanje (ruptura), uzrokovati krvarenje i druge komplikacije. Ukoliko je prenizak, dovoljna kolicina krvi ne dolazi u sve delove tela - sve celije ne dobiju dovoljno kiseonika i hrane te se otpadni proizvodi nedovoljno uklanjaju. Usprkos tome, nizak krvni priisak se uopste smatra boljim nego visok krvni pritisak. Zdrave osobe koje unutar normalnih granica imaju niži krvni tlak dulje žive od osoba s visim krvnim tlakom.

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremecaja, telo se na njega prilagodilo te cesto ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska kad mozak i drugi vitalni organi ostaju bez opskrbe i nemaju vremena za prilagodbu. U tom slucaju može nastati vrtoglavica, slabost tela, poremecaj vida pa i kratka nesvest (sinkopa).

 

Primarna hipotenzija

Trajno nizak krvni pritisak kojem se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Istraživanja pokazuju ucestalost ovog stanja u populaciji oko 0.3-4% te dvostruko vecu ucestalost kod žena. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju znacajan uticaj geografskog podrucja, ishrane (osobito kolicine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak.

 

Lecenje je usmereno ka olakšanju simptoma i postizanju gornjeg krvnog pritiska od 100 mmHg. Lecenje nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome niti smanjuje kvalitetu života. Mre lijecenja su sledece:

1. najvažnije je uveriti osobu kako je uprkos prisutnosti simptoma koji umanjuju kvalitetu života prognoza primarne hipotenzije dobra.

2. prehrambene mere ukljucuju povecanje uzimanja soli

3. kompresivne carape (carape koje stežu noge) - jer povecano uzimanje soli može dovesti do nakupljanja tecnosti u nogama

4. ustajanje iz kreveta treba biti postepeno

5. povecati telesnu aktivnost

6. kofein

7. ako opisane mere ne dovode do zadovoljavajuceg povišenja krvnog pritiska i olakšanja simptoma lekar preporucuje lijekove. Iako uvjerljivi rezultati istraživanja nisu dostupni moguci terapijski režim ukljucuje dihidroergotamin, etilefrin, amezinium, njihovu kombinaciju ili pozorno dodavanje mineralokortikoida.

 

Sekundarna hipotenzija

Hipotenzija može biti posledica niza uzroka, razlicitih zdravstvenih poremecaja i lekova i tada govorimo o sekundarnoj hipotenziji. Stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: - krvarenje,infekcije,dehidracija,razlicite bolesti srca - infarkt, aritmije, bolesti perikarda, insuficijencija nadbubrega, trudnoća, trovanje, alergijske reakcije, osobito anafilaksija, promjena položaja iz ležećeg u stojeci (posturalna/ortostatska hipotenzija), moždani udar, šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, pad pritiska nakon jela (postprandijalna hipotenzija), strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekline, uznapredovali dijabetes.

 

Lecenje sekundarne hipotenzije zavisi od uzroka. U ovom slucaju nizak krvni pritisak je posljedica osnovnog poremecaja; lecenjem/otklanjanjem uzroka rešava se nizak krvni pritisak.

 

domaci.de

nasetijelo @ 19:10 |Isključeno | Komentari: 0
POLICA PRIVATNOSTI  (Privacy Policy)

Privatnost

Zaštita vaših osobnih podataka nam je bitna.

 

Osobne informacije

 

Definicija “osobnih informacija” u kontekstu ove izjave o zaštiti osobnih podataka se odnosi na sve informacije koje navedete, a koje mogu biti dio ili vas cjelokupni identitet. Mi ćemo prikupiti samo one osobne informacije koje nam vi odlučite dati, poput e-mail adresa. Necemo prodati niti jednu informaciju dobivenu od strane naših posjetitelja.

 

Osobne informacije koje nam ustupite koristimo samo u njihove dotične svrhe. Ne dijelimo osobne informacije s web stranicama trećih strana, organizacijama ili osobama, bez vašeg odobrenja, osim ako:

 

1. Je nužno pruziti vam traženu uslugu;

 

2. Je to zakonski odobreno ili to zakon zahtjeva;

 

3. Ili ako se koriste za prevenciju ili smanjenje ozbiljnih i neposrednih opasnosti za zdravlje same stranke.

 

Zakonsko odbijanje odogovornosti

 

Zadržavamo pravo otkrivanja vaših osobnih podataka ako to zahtjeva zakon i kada vjerujemo da je njihovo otkrivanje nužno za zastitu nasih prava i/ili je u skladu sa sudskim postupkom, sudskim nalogom ili sudskim procesom na nšsoj web stranici.

 

Sakupljanje informacija

 

Kao sto je to slučaj na vecini web stranica, odredene informacije sakupljamo automatski i pohranjujemo ih u log datotekama. Te informacije ukljucuju IP adrese, tip pretrazivanja, internet service provider (ISP), referentne/izlazne stranice, operativni sustav, datum/vremenski biljeg i click stream podatke. Dotične prikupljene informacije će se koristiti za istrazivanje, analizu i procjenu trendova i sadržaja na web stranicama, u svrhu poboljšanja usluga za nase korisnike. Promet web stranice, koji se ne identificira po osobi, se koristi u našoj bazi podataka. Možemo koristiti vašu IP adresu za pomoć u dijagnozi i administraciji naših aktivnosti na web stranici. Također je možemo koristiti pri sakupljanje demografskih podataka. Povremeno, mi i druge web stranice možemo koristiti cookies.

 

Cookies

 

Cookie je mala tekstualna datoteka koja se pohranjuje na računalu naseg korisnika u svrhe čuvanja zabiljezenih podataka. Mi na ovoj stranici koristimo cookies. Informacije koje pohranjujemo u cookies ne povezujemo s osobnim podacima koje unosite dok ste na našoj stranici. Ako odbijete cookies, i dalje mozete koristiti nasu stranicu, ali ce koristenje nekih podrucja nase stranice biti ograničeno.

 

Neki naši poslovni partneri koriste cookies na nasoj stranici. Mi nemamo pristup niti mozemo kontrolirati te cookies. Ova izjava o privatnosti pokriva upotrebu cookies samo do strane web stranice i ne pokriva upotrebu cookies od strane oglašivača.

 

Naše web stranice sadrze linkove na druge stranice koje nisu u nasem vlasništvu niti ih mi kontroliramo. Imajte na umu da nismo odgovorni za zastitu privatnosti takvih drugih stranica.

 

Google Adsense oglasi i DoubleClick DART Cookie

 

Google, kao pružatelj usluge prikazivanja oglasa trećih strana na našim stranicama, koristi cookies kako bi plasirao i prikazivao oglase na našim stranicama. Korištenje DART cookies od strane Google-a omogućuje da se oglasi prikazuju posjetiteljima na bazi njihovog posjeta, pretraživanja i posjeta drugim web stranicama na internetu. Ukoliko želite isključiti DART cookies možete posjetiti Google oglašivačku policu privatnosti na http://www.google.com/privacy_ads.html . Praćenje posjetitelja kroz DART cookie mehanizme uređeno je Google-ovom vlastitom Policom privatnosti. I drugi oglašivači  mogu koristiti cookies kako bi pratili aktivnost posjetitelja na našim stranicama kako bi mjerili rezultate i efikasnost oglašavanja i to je uređeno njihovim Policama privatnosti. Mi nemamo kontrolu nad tim Policama drugih oglašivača kao niti nad njihovim “kolačićima”.

 

Promjena izjave o privatnosti kupca na Internetu

 

S vremena na vrijeme možemo revidirati izjavu o zastiti privatnosti ukoliko mijenjamo materijale te izjave, o tome cemo vas obavijestiti ovdje, ili putem e-maila, ili porukom na nasoj početnoj stranici. Molimo vas da povremeno provjerite je li sto ažurirano.

 

UVJETI KORIŠTENJA

 

Dobrodošli na našu web stranicu. Ako nastavite pretraživati i koristiti ovu web stranicu slažete se da ćete se pridržavati i biti obvezani sljedećim uvjetima korištenja, koji zajedno s nasom izjavom o zaštiti osobnih podataka uređuju nas odnos s vama s obzirom na ovu web stranicu.

 

Pojam ‘nas’ ili ‘mi’ se odnosi na vlasnika web stranice. Pojam ‘vi’ se odnosi na korisnika ili osobu koja pregledava web stranicu.

 

Upotreba ove web stranice je podlozna sljedecim uvjetima korištenja:

 

•           Sadržaj ovih web stranica je samo za vasu opcu informaciju i upotrebu. Može se mijenjati bez prethodne obavijesti.

 

•           Ni mi niti bilo koja treća strana ne dajemo jamstvo niti garanciju za točnost, ažurnost, izvedbu, potpunost ili prikladnost informacija i materijala pronađenih ili ponudenih na ovoj web stranice u bilo koje svrhe. Svjesni ste da takve informacije i materijali mogu sadrzavati netočnosti ili greške i izricito se odričemo dogovornosti za sve takve netočnosti ili greške u najvećoj mogućoj mjeri dopuštenoj zakonom.

 

•           Vasa upotreba informacija ili materijala na ovoj web stranici je iskljucivo na vas osobni rizik, za koji mi necemo biti odgovorni. Vasa je dogovornost da osigurate da proizvodi, usluge ili informacije dostupne na ovoj web stranici odgovaraju vašim specificnim zahtjevima. Također, ova stranica sadrži i linkove do drugih, tuđih web stranica za čiji sadržaj, točnost i informacije mi nismo odgovorni!

 

•           Neovlaštena upotreba ove web stranice moze prouzrociti odštetni zahtjev i/ili krivični prekršaj.

 

•           Ova web stranica uključuje linkove na druge web stranice. Zadržavamo pravo zarade provizije svih web stranica ili proizvoda koji su povezani s našom web stranicom i za koje smo mi affiliate marketeri. Ova stranica sadrži affiliate linkove.

 

Svi logotipovi, zaštićeni znakovi i imena navedeni na ovim stranicama zadržavaju sva prava svojih vlasnika.

nasetijelo @ 19:06 |Komentiraj | Komentari: 0
Infekcija hlamidijom može dovesti do steriliteta, a posebno je opasna jer se najčešće ne manifestuje nikakvim simptomima. Prenosi se seksualnim putem, a jedini pravi način zaštite od nje je kondom, savetuje dr Mima Fazlagić, specijalista ginekologije i akušerstva iz ordinacije „Medison“.

 Ako se ne leči, hlamidija može dovesti do steriliteta. Prenosi se seksualnim putem, pa je najbolji vid prevencije upotreba kondoma

Hlamidija je mikroorganizam koji, osim osobina bakterije, ima i nekih specifičnosti karakterističnih za viruse, što je i razlog njenog težeg lečenja. Prenosi se seksualnim putem, pa zato i spada u grupu polno prenosivih infekcija. Veoma je česta, a u oko 20 odsto slučajeva je uzročnik problema kod osoba koje se leče od steriliteta, prema rečima dr Mime Fazlagić, specijaliste ginekologije i akušerstva iz ordinacije „Medison“.

− Hlamidija se prenosi seksualnim odnosom, pa je prezervativ najbolji način da se od nje zaštitite. Nezaštićeni odnosi, promiskuitet i loš imunološki status povećavaju rizik od infekcije − kaže dr Fazlagić.

 

SIMPTOMI

Hlamidija kod žene može inficirati cervikalni i urinarni trakt, a može proći potpuno neprimetno, iako je period inkubacije kratak, U najvećem broju slučajeva simptomi izostaju, a ukoliko se i jave, obično su veoma blagi i nedefinisani.

− Žena može osetiti nespecifičnu nelagodnost u vagini, otečenost vagine, nelagodnost tokom odnosa ili pojačan sekret. Ukoliko se hlamidija nađe u uretri, simptomi mogu biti neprijatnost tokom mokrenja, otežano mokrenje, blagi svrab uretre… Međutim, ovi simptomi se ne javljaju uopšte kod velikog broja inficiranih žena − kaže ginekolog.

 

 

TESTIRANJE

Hlamidija se ne pokazuje na uobičajenom vaginalnom i cervikalnom brisu − da bi se dijagnostikovala, potrebno je uraditi ciljani bris na specifičnim podlogama. To je često neprimetna − pritajena polna bolest koja, ako se ne leči, može dovesti do začepljenja jajovoda, a samim tim i do steriliteta. Zato je i preporučljivo povremeno testiranje od strane lekara. Nakon adekvatne terapije koju propisuje lekar u slučaju pozitivnog testa, mogući su i recidivi, pa je potrebno uraditi još nekoliko kontrolnih testiranja u određenom vremenskom periodu.

 

Hlamidija u trudnoći

Ranije se smatralo da hlamidija u trudnoći dovodi do prevremenog porođaja, ali su najnovija istraživanja pokazala da to nije tako.

− Ženama se tokom trudnoće najčešće ne radi bris na hlamidiju jer u slučaju infekcije lečenje specifičnim antibioticima može biti toksično za plod. Iako se u teoriji može preneti sa majke na bebu i dovesti do infekcije očiju, ukoliko se nađe u porođajnom kanalu, to se u praksi ne sreće, pa i nema razloga za zabrinutost − kaže ginekolog.

 

LEČENJE

− Polovina svih nespecifičnih upala genitalnog trakta posledica su infekcije hlamidijom. Međutim, o njoj u poslednje vreme vlada nepotrebna fama jer se, posle urađenog testa pristupa terapiji i izlečenju − objašnjava dr Fazlagić. − Ranije se rutinski lečila tetraciklinima, a danas se koristi širi spektar antibiotika novije generacije na koje ovaj mikroorganizam reaguje. U zavisnosti od procene lekara − količine hlamidije u organizmu, kao i od stanja pacijenta, lečenje se sprovodi intenzivno tokom nedelju dana ili sa više različitih antibiotika, koji se uzimaju i do mesec dana.

Partner može, ali i ne mora biti zaražen − to zavisi od njegovog imunološkog statusa. Najčešće se pristupa paralelnom lečenju oba partnera, ukoliko se hlamidija otkrije kod jednog, a nisu koristili zaštitu. Korišćenje kondoma tokom trajanja terapije je obavezno, kako bi lečenje bilo uspešno.

 

 

{Zena}

nasetijelo @ 19:04 |Isključeno | Komentari: 0
Uobičajeno je shvaćanje pojma stres kao nečeg što nas živcira ili zabrinjava - bolest, svađa, nasilje, problemi na poslu, polaganje ispita.... Međutim naše tijelo shvaća pojam stresa mnogo šire. Stres je sve što od nas zahtijeva prilagodbu, svaka promjena u našim životnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne naravi. Već i samo zamišljanje (misao) ili predosjećanje promjene (emocija) stvaraju stres. Stres je i tjelesni napor poput dugog hodanja, nošenja teških predmeta, nagle promjene temperature ili obilnog obroka.

 

Stres (od engl. stress) doslovce znači udarac. Okolnosti koje izazivaju stres nazivaju se i stresori ("udarači"). Pojam stresa u užem smislu označava reakciju organizmu na djelovanje vanjskog stresora. Kad se "nagomila stres", čovjek se razbolijeva: može se osjećati kronično umorno ili iscrpljeno; može patiti od nesanice ili prevelike potrebe za snom; može izgubiti tek, spolnu želju i sposobnost uživanja u životu; može ga dohvatiti depresija, anksioznost, napadi plača i panike, opsjednutost, fobija..

 

 

Stres započinje već s mislima ili emocijama. Sama pomisao na neugodu dovodi do kaskadnog slijeda biokemijskih reakcija koje započinju u dijelovima mozga označnim kao hipotalamus i hipofiza, a čiji je krajnji rezultat stimulacija nadbubrežne žlijezde i pojačano lučenje adrenalina. Samo nekoliko sekundi kasnije srčani, kao i ritam disanja se snažno ubrzavaju, naprežu se mišići, šire zjenice, te se oslobađa glukoza deponirana u jetri i mišićima. Istodobno dolazi do aktivacije gušterače, kao i produkcije inzulina i glukagona, kako bi se stanice tijela dovoljno opskrbile glukozom.

 

Prekomjerna aktivnost osovine hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrežne žlijezde ostavlja snažne posljedice na funkciju štitnjače, te jajnika. Usporedo s CRF (corticotropin realising factor) - hormonom koji će natjerati hipofizu da stimulira koru nadbubrežne žlijezde, hipotamus luči i prolaktin popularno nazvan hormon stresa. Prolaktin ima snažno inhibirajuće djelovanje na produkciju TSH (tireotropin) - hormona koji omogućuje pravilnu funkciju štitnjače, te remeti izlučivanje GnRH (gonadotropin realising hormon) - hormona koji regulira kontrolu izlučivanja FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon), hormona koji su odgovorni za pravilnu funkciju jajnika.

 

Osim djelovanja na produkciju GnRH, prolaktin remeti pulzacijsko izlučivanje FSH i LH, neophodno za pravilnu ovulaciju, te onemogućuje pravilnu funkciju žutog tijela jajnika. Rezultat ovakovog djelovanja prolaktina nije samo izostanak ovulacije, nego i nepravilna funkcija jajnika neravnoteža između estrogena i progesterona, te niz nepravilnosti menstruacijskog ciklusa, kao što su pred- i postmenstrualni spotting - oskudno smeđkasto krvarenje prije i nakon menstruacije, mastopatija, PMS.

 

Ukoliko je naš organizam izložen prevelikom ili predugom stres, centri u mozgu postaju zagušeni neugodnim porukama koje prenosi hormoni stresa, te nastaje manjak neurotransmitera serotonina, noraderenalina i dopamina, koji su odgovorni za naše dobro opće osjećanje. Serotonin (5-HT) je odgovoran za osjećaj spokoja i zaštićenosti, životnog optimizma, te omogućuje zdravo spavanje. Zajedno s melatoninom regulira "biološki sat", koji održava normalan ritam budnosti i sna. Defektan serotoninski sustav povezan je s nesanicom, pospanošću i umorom u krivo doba dana, te uznemirenošću i strahom. Najznačajnija uloga noradrenalina je davanje energije, volje, elana i motivacije, a bez dovoljnih količina noradrenalina osjećamo umor, tromost, pasivnost i nezainteresiranost. Učinak dopamina blisko je povezan s endorfinima, tvarima važnim za smanjenje osjećaja boli. Kod niske razine dopamina, gubi se osjećaj ugode, te je niži prag osjetljivosti za bol

 

Sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenij izgleda da se životni tempo još više ubrzava. Sve veći broj ljudi lošije spava, budi se uznemiren, dolazi na posao umoran, uzrujava se na poslu, vraća se kući iznerviran prometom. Za razliku od naših predaka, čiji je stres bio prije svega tjelesne prirode, stres 21. stoljeća je uglavnom mentalni i emocionalni.

 

 

Stres na poslu stvara pretpostavke za moždani i srčani udar, uništava mentalno zdravlje i skraćuje život. Još prije deset godina Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) je proglasila stres na radnom mjestu svjetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još više povećao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti. Burn out sindrom označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog pretjeranog, a uzaludnog zalaganja na poslu. Izgaranje na poslu slično je sindromu kroničnog umora, ali pritom se mijenja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično.

 

Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mjestu, ipak predstavljaju međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing, koji označava psihoteror na radnom mjestu koji zaposlenici provode prema svojim kolegama. U osnovi je najčešće sukob iz nekog razloga, a nakon njega počinju spletke, podmetanja, ponižavanje i izoliranje. U strahu za radno mjesto "krivac" može razviti burn out sindrom i kronične zdravstvene poteškoće, a izlaz može tražiti u napuštanju posla, pa čak i samoubojstvu. Pa ipak, svaka okolina može uzrokovati stres, i neke razine stresa dio su svakodnevnog života, a ne samo posljedica odnosa i prilika na radnom mjestu.

 

Mnogi pokušavaju posljedice stresa ublažiti na neprikladan ili čak štetan način. Nikotin, alkohol, kofein, šećer, sredstva za umirenja te opijati najčešća su sredstva kojima pokušavamo smanjiti stres koji osjećamo. Sredstva koja nas potiču na akciju ili stimulansi, djeluju tako da podstiču lučenje neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina, ali time uzrokuju stalne velike uspone i padove energije i raspoloženja. Organizam se s vremenom na njih privikava, tako da treba povećavati dozu stimulansa za postizanje istog učinka. Mnogi svakodnevno uzimaju velike količine kave, cigareta, alkohola, čokolade ili svega zajedno. Ove stvar ne samo da ne smanjuju stres, već stvaraju ovisnost razbijajući prirodne antistresne mehanizme.

 

Umjesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, suvremeni čovjek bi trebao naučiti metode za izbjegavanje stresa i smanjivanje njegovih štetnih učinaka. Neke od njih možemo provoditi sami, kao što je smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, obiteljskih, školskih, društvenih), uvođenje pravilne prehrane s mnogo vitamina i minerala, izbjegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i budnosti, redovna tjelovježba uz tehnike opuštanja i meditacije.

 

Definicije stresa

U ne tako davnoj prošlosti, definiciji stresa pridavalo se svojevrsno ezoterično značenje koje je za prosječnu osobu imalo nejasan smisao. Međutim, unatrag posljednja tri desetljeća stres je, doslovce, postao općepoznatim pojmom koji se vrlo često spominje u svakodnevnom govoru. Skoro da se i ne mogu pročitati dnevna novinska idzranja, a da se ova riječ ne pojavi i po nekoliko puta.

 

 

Stres se često upotrebljava kao zajednički deskriptor za osjećaje nelagode i nezadovoljstva. Uspješan poduzetnik stres vidi kao tenziju i frustraciju koje su posljedica pritisaka na poslu, kompjutorski programer posljedicama stresa smatra svoje probleme u koncentraciji, medicinska sestra misli da je stres uzrok njezinog trajnog umora, a učitelj u školi osjeća se izložen stresu kada radi s neposlušnim učenicima. Iz ovih je primjera vidljivo kako su gotovo svi ljudi danas u određenoj mjeri svjesni uloge stresa u njihovom životu, ali je svatko doživljava na svoj način.

 

S obzirom na brojnost postojećih definicija stresa i njihovu višeznačnost, za potrebe ovog članka koncentrirat ćemo se samo na one u uporabi unutar područja medicine stresa. Tako već najnovije izdanje Websterovog međunarodnog rječnika stres definira kao "fizikalni, kemijski ili emotivni podražaj iz okoline koji u pojedinca izaziva nedostatnu adaptaciju, odnosno uzrokuje fiziološku tenziju koja može doprinijeti razvoju bolesti." Dorlandov ilustrirani medicinski rječnik opisuje pak stres kao "zbir bioloških kompenzacijskih reakcija na svaki podražaj (unutarnji ili vanjski) koji narušava stanje homeostaze organizma. Ukoliko su ove reakcije nedostatne za povratak organizma u primarno stanje, dolazi do poremećaja, odnosno stresne reakcije."

 

Hans Selye, jedan od modernih pionira istraživanja stresa, originalno je stres definirao kao "sumu ukupnog trošenja organizma tijekom njegovog životnog vijeka". Kasnije je Selye stres vidio kao "nespecifičnu posljedicu (psihičku i fizičku) bilo kakvog zahtjeva na organizam, a koji nadilazi adaptacijske mogućnosti samog organizma". S obzirom na prethodno navedene definicije, kao i na opće prihvaćenu ulogu koju riječ "stres" ima u svakodnevnoj komunikaciji, možemo zaključiti da se ovaj pojam koristi u najmanje tri značenja, od kojih svako ima svoju ulogu u medicini stresa:

 

Stres kao "stresor", odnosno kao podražaj koji uzrokuje psihološku ili biološku tenziju, tj. poremećaj homeostaze. Po svojoj prirodi stresori mogu biti vanjski, kao što su primjerice ratne traume ili problemi na poslu, odnosno unutarnji poput tjeskobe, dnevnih briga ili neispunjenih očekivanja;

Stres kao "distres", odnosno kao subjektivni osjećaj tjeskobe, napetosti ili anksioznosti koji je posljedica djelovanja stresora. Još su stari Grci ovaj pojam unutarnjeg nemira poistovjećivali s bolešću;

Stres kao "biološki odgovor". Neki zanstvenici i liječnici objektivizirali su definiciju stresa u smislu postojanja mjerljivih i predvidljivih fizioloških efekata koje uzrokuje stres, odnosno distres. S njihovog gledišta, stres se može opisati opservacijom predviđenih promjena u brzini pulsa, srčanom tlaku, koncentraciji raznih hormona, reaktivnosti imunološkog sustava, te ostalih fizioloških parametara.

 

Stres i homeostaza

S izuzetkom određenih situacija kao što su rast i razvojni proces, ljudski organizam uglavnom nastoji održati stanje "unutrašnje ravnoteže" svojih fizioloških procesa, a koje nazivamo homeostazom. Stoga, ukoliko stresor naruši ovo stanje stabilnosti, organizam uključuje fiziološke mehanizme koji se opiru ovakvoj promjeni, a koji prema Cohenu i suradnicima, uglavnom djeluje na sljedeće načine:

 

uključivanjem hipotalamičko/hipofizno/adrenalne (HPA) osovine i lučenjem stresnih hormona (kortizola);

direktnim fiziološkim vezama između središnjeg živčanog i imunološkog sustava;

humoralno induciranim promjenama u središnjem živčanom sustavu, a koje dovode do pojačane aktivacije pojedinih organskih sustava.

Narušavanje homeostaze zbiva se u emotivnoj i biološkoj sferi osobe. Reakcije koje uzrokuje ovakovo narušavanje homeostaze, a koje djeluju putem prethodno navedenih mehanizama, mogu se javiti u dva oblika. Prvo, organizam može pokušati miroljubivo koegzistirati s toksičnim stimulusom, što se tada naziva "sintoksičnom reakcijom". Organizam se također može agresivno braniti od utjecaja stresora, te tada govorimo o "katatoksičnoj reakciji". Premda se ovi termini uglavnom upotrebljavaju u svezi s djelovanjem bioloških stresora, kao što su npr. infektivni organizmi, njihova uporaba uvažena je i kod emotivnih, odnosno psiholoških stresora.

 

Ukratko, cjeloviti prikaz djelovanja stresa na organizam najbolje je objasniti na modelu općega adaptacijskog sindroma (General Adaptation Syndrome, GAS), kojega je tvorac Hans Selye, a koji sadrži tri faze:

 

faza alarma. U ovoj fazi uključuje se klasičan "fight or flight" odgovor organizma na doživljenju prijetnju. Stresor (fizički ili psihički) narušava homeostazu organizma, što za posljedicu ima cijeli spektar fizioloških i psiholoških aktivnosti, od povišene adrenalne sekrecije, povišenog pulsa i srčanog tlaka, do psihičkih tenzija i nagona za uklanjanjem prijetnje. U slučaju tjelesne ozljede, dolazi i do upalnih procesa. Metabolizam je ubrzan, a hemokoncentracija povećana;

faza rezistencije. Nakon završetka alarmne faze organizam nastoji smiriti i kontrolirati promjene nastupjele tijekom te faze. Na primjer, adrenalni glukokortikoidni hormoni i ostali fiziološki procesi dovode do ublaživanja upale, ubrzanja anaboličkih procesa i hemodilucije. Psihički dolazi do sučeljavanja sa stresorom i pokušaja uspostave modela koegzistencije. Međutim, ukoliko se ova faza nastavi kroz dulje vrijeme bez povratka u stanje homeostaze, dolazi do treće i posljednje faze;

faza iscrpljenosti. Ovdje stresor perzistira unutar organizma i štetno djeluje, bez obzira na sve pokušaje njegove eliminacije, odnosno aktivnog sučeljavanja i koegzistencije. U konačnici dolazi do deplecije vitalnih kapaciteta organizma, što za oraganizam znači smanjenju funkcionalnost, bolest, pa čak i smrt.

 

 

 

Stres i zdravlje

Kao što smo vidjeli iz prethodnog teksta, procesi utjecaja stresa na zdravlje odvijaju se putem određenih mehanizama. Do sada smo uglavnom govorili o fiziološkim mehanizmima, koji uključuju autonomni živčani sustav i neuroendokrinološke medijatore, a koji pak utječu na rad imunološkog, gastrointestinalnog, kardiovaskularnog i hematopoetskog sustava. Akutna aktivacija ovih mehanizama u slučaju stresa (faza alarma iz općeg adaptacijskog sindroma) dovodi do kratkotrajnih adaptivnih fizioloških promjena, kao i do cijelog niza somatskih rakcija (npr. ubrzanog rada srca, povišene perspiracije, ubrzanog gatrointestinalnog motiliteta itd). Iako ove fiziološke promjene imaju pozitivan kratkotrajan adaptivni učinak, njihova kronična aktivacija, do koje dolazi uslijed dugotrajne izloženosti stresu (faza iscrpljenosti) dovodi do povećanog rizika za razvoj bolesti, te patoloških biokemijskih i morofoloških promjena u središnjem živčanom sustavu.

 

Uz fiziološke, bihevioralni mehanizmi odgovora na stres također mogu povećati rizik obolijevanja od raznih bolesti, i to najčešće kroz oblike ponašanja koji imaju štetne posljedice za zdravlje, kao što su promijenjene prehrambene i životne navike (npr. povišena konzumacija masnoća i ugljikohidrata, pušenje, manjak sna i tjelesnih aktivnosti, zlouporaba droga i alkohola).

 

Utjecaj psiholoških mehanizama aktiviranih stresom na zdravlje organizma može se očitovati u najmanje dva smjera. prvo, negativna razmišljanja o sebi i svojoj okolini mogu u osobe povećati rizik razvoja različitih oblika psihopatologije, uključujući depresiju i anksioznost. Drugo, pod utjecajem stresa, kognitivni i socijalni čimbenici mogu utjecati na percepciju osobe tako da ona samu sebe vidi kao bolesnu i manje vrijednu. Također, u stresnim situacijama somatske senzacije koje bi inače ostale nezapažene mogu biti doživljene kao patološki simptomi.

 

Epidemiološke studije stresnih životnih situacija koje mogu imati negativan učinak po zdravlje organizma uključuju socijalnu izolaciju, žalovanje, nezaposlenost, loš socioekonomski status, razvod braka, te traumatske stresove popout rata, silovanja, prometnih nesreća itd. Velika većina rezultata ovih studija upućuje na zaključak da su osobe izložene navedenim stresovima manje zdravstveno funkcionalne od ostatka populacije, te da češće obolijevaju od raznih kroničnih bolesti. Od specifičnih bolesti i medicinskih stanja kod kojih se stres navodi kao jedan od značajnih etioloških čimbenika navest ćemo koronarnu srčanu bolest, ulkusnu bolest, Chronovu bolest, psorijazu, diabetes mellitus i reumatoidni artritis. Međutim, ciljane studije u posljednjih desetak godina sve više dovode stres u svezu sa širokim spetkrom raznih sistemskih poremećaja kao što su primjerice multipla skleroza, autoimuni poremećaju i mnoga maligna oboljenja.

 

S tim u svezi potrebno je usmjeriti daljnje napore u izučavanju utjecaja stresa na ljudsko zdravlje i razvoj bolrsti, posebice u okvirima naše svakodnevice, u kojoj smo svjedoci tragičnog efekta ratnog stresa na više generacija. S obzirom na socioekonomsku situaciju, te trenutačno stanje zdravstvenog sustava u nas, upravo ovakvo djelovanje omogućit će nam pravodobnu prevenciju neželjenih posljedica koje stres ostavlja na ljudskoj psihi i tijelu, a koje su već znane modernoj medicini.

 

{Poliklinika.Harni}

nasetijelo @ 19:01 |Isključeno | Komentari: 0
Osjećate li svakodnevni stres? Previše stvari morate obaviti, a imate premalo vremena? Čini vam se da biste mogli eksplodirati?

 

Možda se čini nemogućim, ali možete naučiti živjeti bez stresa jednostavno slušajući se. Ne slušajući, nego slušajući sebe. Slušajte kakve zahtjeve stavljate pred sebe i što je važnije slušajte način na koji ih govorite.

 

Većina ljudi uopće ne polaže nikakvu pažnju na način razgovora sa samima sobom. Prema drugima su ljubazni, a prema sebi se ponašaju kao zapovjednici. To je zbog toga što nam nikad nitko nije ukazao na važnost razgovora sa samima sobom, te koliko on utječe na naše zadovoljstvo, ali i razinu stresa u životu. Doslovno možete potpuno eliminirati stres, promijenite li način na koji razgovarate sa sobom.

 

Vjerojatno kao i većina drugih ljudi sebi ste postavili previše zahtjeva, a postavljajući zahtjeve i sami sebi stavljate pritisak njihovog ostvarenja što direktno vodi do stresa.

 

Kada ponovno sami sebi postavite neki zahtjev, nakon njega postavite i rečenicu: „što ako ne?“. Na taj način ćete uvidjeti da se ništa strašno neće dogoditi ako i ne ispunite taj zadatak. Često će odgovor na takvo pitanje biti samo: „To bi bila katastrofa“. Zbog čega? Ne razradite li odgovor on će u vama proizvesti još više stresa.

 

Morali biste iz svoje glave potpuno izbaciti izjave tipa - moram. Njih zamijenite s –trebam ili želim.

 

Nakon toga, ako nešto ne bude išlo prema vašim željama, zamijenite miso – katastrofa, u jednostavno – nije dobro. Jer svaku katastrofu ćete teško podnijeti, a kada nešto nije dobro, to se može riješiti.

 

Što ako danas ne stignete u banku? Što ako zakasnite 5 minuta po dijete? Naravno da to nije nešto što biste željeli, možda će to i imati posljedice koje neće biti dobre, ali hoće li proizvesti zaista katastrofu koju nećete moći podnijeti?!

 

Zapamtite da se katastrofalne stvari neće dogoditi samo zbog toga što niste stigli napraviti sve što ste željeli. Katastrofe se najčešće dešavaju zbog više sile, a na nju ne možete utjecati.

 

Često stres uzrokuje i rečenica „ne mogu to podnijeti… to je..“. Možda vam se neće sviđati rezultati ako stvari ne krenu po vašim željama, ali vjerujte, možete to podnijeti.

 

Za promjenu razgovora sa samima sobom trebat će vam dosta vježbe. Ne očekujte da će se promjene dogoditi preko noći, poput čarolije. Svakodnevno morate obratiti pažnju kako razgovarate sa sobom, slušajte svoje izjave i izbacite „moram“ rečenice.

 

 

Ipak stresne situacije ponekad ne možemo izbjeći, između ostalog, možda i ne trebamo pokušavati izbjegavati neke situacije samo zbog toga što su stresne, jer na taj način mijenjamo i svoju osobnost. Zbog toga bismo morali naučiti nositi se sa stresom i ublažiti njegove posljedice.

 

* Redovito se opuštajte i naučite meditirati

 

* Odvojite dovoljno vremena za razonodu. Izvan radnog vremena se bavite stvarima koje vas zanimaju.

 

* Povremeno razbijte ustaljene navike baveći se nečim novim.

 

* Napravite redovit raspored spavanja i čvrsto ga se pridržavajte.

 

* Dosta se odmarajte.

 

* Vježbajte redovito.

 

* Izbjegavajte žuriti.

 

* Ne preskačite obroke zbog žurbe.

 

* Pišite o stvarima koje vas muče. Zapitajte se što je najgore što vam se može dogoditi? Je li problem zaista vrijedan zabrinutosti.

 

* Izbjegavajte samosažalijevanje.

 

* Naučite ponovno uspostaviti ravnotežu nakon stresnog događaja.

 

* Otvorite se. Stvarajte nova prijateljstva. Trudite se približiti drugim ljudima.

 

* Kada se nađete u stresnoj situaciji napravite stanku. Ušutite i deset puta duboko udahnite i izdahnite.

 

* Ne galamite, bez obzira koliko situacija bila stresna naučite se stišati.

 

domaci.de

nasetijelo @ 18:59 |Isključeno | Komentari: 0
Krvarenje je stanje koje zahtijeva hitnu medicinsku pomoć. Obilnija krvarenja, nastala zbog povrede mekih tkiva u ustima kod male djece (predmetima kojima se dijete igra) ili pri drugim traumama djece i odraslih, zahtijevaju kiruršku obradu. U stomatologiji su najčešća krvarenja iza vađenja zuba. Tada se javljaju krvarenja iz alveole i, eventualno, iz rubova rastrgane gingive. Razlog je za to ozljeda krvnih žila na dnu alveole, ili krvnih žila rastrgane gingive. Nakon svakog vađenja javlja se krvarenje koje bi stvaranjem ugruška nakon 15 do 20 minuta moralo prestati. U krvi i srodnim tkivima nalaze se dvije grupe tvari koje reguliraju zgrušavanje krvi.

 

Jedna grupa (prokoagulancije) pospješuje zgrušavanje, a druga (antikoagulancije) ga sprečavaju. Zgrušavanje ovisi o ravnoteži između tih tvari. Kada se stijenka krvne žile ošteti, ravnoteža se u tom području pomiče u korist prve grupe, pa se lokalno stvori ugrušak.

 

Alveola je specifična rana koja ostaje nakon vađenja zuba. Takva rana ostaje OTVORENA. Između prekinutih krvnih žila na dnu alveole i ruba gingive na njenu vrhu nalazi se prostor alveole. Osim iz dubine alveole, rana može krvariti i s rubova gingive. Krvarenje se može zaustaviti jedino ako se krv zgruša u alveoli ili u žili iz koje navire u alveolu. Nakon vađenja zuba krv sporo pritječe iz sitne arterije u alveolu. Stavljanjem kuglice gaze u koju pacijent zagrize nastaje ugrušak. Bilo kakvim ispiranjem rane izbaci se krv iz nje i onemogući stvaranje ugruška. Krv se pet do šest minuta iza vađenja zgruša. Nekoliko minuta potom krvni se ugrušak kontrahira i nakon pola do jednog sata istisne sav serum, što pacijent opisuje kao sukrvicu.

 

 

UZROCI KRVARENJA NAKON ZAHVATA U USTIMA

 

 

Krvarenje nakon vađenja može biti PRODULJENO ili NAKNADNO. Uzroci su produljenog krvarenja lokalni i opći, a uzroci naknadnog su u pravilu lokalni. Lokalni faktori kod produljenog krvarenja najčešće su: lokalna upala, oštećenje veće krvne žile instrumentom i povišeni krvni tlak, iako je on po svom entitetu opći faktor. U sva tri slučaja mehanizam je zgrušavanja krvi normalan. U povišenom krvnom tlaku krv istječe pod većim pritiskom. Iz pokidane krvne žile krv navire u većoj količini. Pri upali postoji lokalna hiperemija. Opći faktori proizlaze iz poremećaja fiziološke hemostaze. Od početnog impulsa do konačne hemostaze (zaustavljanja krvarenja) sudjeluje više komponenata. Pomanjkanje jedne ili više tvari bitnih za stvaranje ugruška ili opadanje njihove količine ispod potrebne razine smanjit će ili onemogućiti proces zgrušavanja. S druge strane, i višak antikoagulancija dat će isti rezultat.

 

Mnoge tvari o kojima ovisi proces zgrušavanja krvi stvaraju se u jetri. Zato zdravlje jetre utječe na njihovu količinu. Naprimjer, pomanjkanje žuči u probavnom traktu i zbog toga slaba apsorpcija masti, uzrokovat će deficit vitamina K koji je u procesu zgrušavanja prijeko potreban. Pomanjkanje kalcija također može usporiti proces zgrušavanja krvi. Sklonost krvarenju može biti privremena, kao kod nedostatka vitamina C.

 

Bolesti poput hemofilije, trombocitopenije, dijabetesa melitusa, hemoblastoze i hipovitaminoze vitamina C, faktori su izrazite sklonosti krvarenjima.

 

Naknadno ili sekundarno krvarenje nastaje kao posljedica infekcije u alveoli, odnosno gingivi. Reakcijsko krvarenje nastaje u toku 24 sata nakon vađenja zuba. To krvarenje javlja se zbog infekcije krvnog ugruška koji se gnojno raspada, ili zbog traumatske ozljede ugruška, zbog čega njegov dio ili on cijeli otpadne iz alveole.

 

Primjena lokalne anestezije s dodatkom vazokonstriktora (sredstva za stiskanje krvnih žila), često neposredno nakon ekstrakcije, uvjetuje zbog ishemije tog područja izostanka krvarenja. Kada prestane njezino djelovanje, zbog relativne hiperemije, može se javiti obilnije krvarenje.

 

Produljeno i naknadno krvarenje nakon vađenja zuba može biti komplicirano i po život opasno, a egzaktnu hemostazu nije uvijek lako postići. Procjena stanja pacijenta često je teška jer je takav pacijent uzbuđen, a njegovi bližnji vrlo često pretjeruju. Međutim, ako pacijent ima vrtoglavicu, mučninu, iskrenje pred očima, slabost, šum u ušima, a mi nalazimo upadno blijedu kožu i sluznice, slab i brz puls, ubrzano disanje, hladnu i vlažnu kožu, onda su to ozbiljni simptomi. Lokalnu hemostazu postiže se tamponadom (jodoform gaza), kompresijom spužvastim tvarima (gelastip, gelaspon) i fibrinskom pjenom humanog podrijetla. Uz to, dobro je napraviti šav na gingivi, da se približe njeni rubovi. Ako se radi o krvarenju iz gingive, rana se ne tamponira, već se rubovi gingive obrade elektrokauterom. Kod bolesnika od neke krvne bolesti treba biti posebno oprezan. To su visokorizični pacijenti, kod kojih svaki krvavi zahvat treba učiniti u suradnji s hematologom.

 

 

HITNA INTERVENCIJA SPAŠAVA ZUB

 

Traume zuba stanja su koja zahtijevaju stručni tretman u najkraćem roku, kako bi se očuvao vitalitet zuba, zaustavila krvarenja i kirurški obradile rane mekih tkiva. Svaki izbijeni zub treba naći na mjestu nesreće, u vlažnom mediju (mokra maramica, mlijeko ili fiziološka otopina) donijeti ga u ordinaciju kako bi ga se moglo reinplantirati.

 

 

 

Kod zubara tek kad zaboli

 

U Srbiji svega 8,5 odsto odrasle populacije ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok četvrtini građana nedostaje više od deset zuba.

 

Stanovnici Srbije ni ranije nisu mogli da se pohvale blistavim osmehom, ali kada je pre četiri godine stomatološka zaštita za većinu populacije isključena iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja, kod zubara se ide još ređe.

 

Poslednja istraživanja pokazuju da svega 8,5 odsto odrasle populacije ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok četvrtini populacije (26,6 odsto) nedostaje više od deset zuba.

 

Odrasli sve manje koriste stomatološke usluge, a naglo smanjenje broja pacijenata registrovano je već u prvoj godini primene Zakona o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine kojim su ograničena prava odraslog stanovništva na stomatološku zaštitu.

 

Ukupni broj poseta stomatolozima opao je 2006. u odnosu na prethodnu godinu za čak 44 odsto, a u 2007. godini za još 11 odsto.

 

Dok je stomatološka zaštita bila obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, zubari su godišnje imali od 3,25 do četiri miliona poseta, a taj broj je posle donošenja zakona pao na ispod dva miliona.

 

Broj poseta stomatologu zbog sanacije karijesa i komplikacija karijesa opao je posle donošenja zakona za čak 64 odsto.

 

Posledica manjeg korišćenja stomatoloških usluga je veći broj krezubih i bezubih, što nije samo pitanje estetike, već vodi i u mnoge druge zdravstvene probleme.

 

Ipak, nije baš za sve kriv sistem, jer je pre svega ponašanje odraslog stanovništva u odnosu na zdravlje usta i zuba loše i to pre svega kada je u pitanju oralna higijena.

 

Parodontopatija, karijes, estetski i funkcionalni problemi vezani za gubitak zuba najčešći su razlozi za posetu stomatološkoj ordinaciji u celom svetu, a građani Srbije dolaze kod zubnog lekara kad se baš mora, kaže sagovornik Tanjuga, specijalista stomatološke protetike dr Marina Biljman.

 

Ona dodaje da je zubobolja jedno od najčešćih oboljenja i mali je broj ljudi koji nisu patili od nje, pa se zato za ta oboljenja može tvrditi da su opšta pojava u našem narodu.

 

Dr Biljman smatra da mnoga zubna oboljenja mogu biti sprečena ili svedena na manju meru ako se oboleli zubi blagovremeno leče, a novija naučna ispitivanja dokazala su da su zubne bolesti skriveni uzročnici mnogih veoma teških oboljenja ostalih ljudskih organa.

 

Parodontopatija, karijes, estetski i funkcionalni problemi vezani za gubitak zuba najčešći razlozi za posetu stomatološkoj ordinaciji u celom svetu, kaže dr Biljman.

 

"Razvijenost jedne zemlje, kultura, običaji, način ishrane, organizovanost i dostupnost zdravstvene zaštite, posebno ulaganje u preventivu, kao i genetski faktori su glavni činioci koji utiču na stanje usta i zuba jedne nacije", rekla je ona.

 

Ona je ukazala da nas s druge strane lekari, koji prate i statistički obrađuju podatke o stanju usta i zuba u našoj populaciji, uveravaju da se ono iz godine u godinu popravlja.

 

Dr Biljman smatra da naši građani ne izgledaju tako lepo što se tiče zuba, pogotovu imajući u vidu vreme u kome živimo i mogućnosti koje pruža nauka, iako pokazatelji govore o poboljšanju situacije.

 

Ona podvlači da se kod zubnog lekara odlazi kad se baš mora, kao i da to nije vezano samo za siromaštvo ili ruralnu sredinu.

 

"Osim društvenih okolnosti koje i danas predstavljaju nepovoljan faktor za ukorenjivanje pravilnog odnosa prema zdravlju uopšte, a zubima posebno, prisutan je nemar u održavanju higijene usta i zuba i odsustvo neprijatnosti zbog vidljivog nedostatka čak i više zuba."

Tanjug

domaci.de

 

nasetijelo @ 18:52 |Isključeno | Komentari: 0
Zub, zbog svoje specifične građe, gdje je zubna pulpa (krvne žile, živčana vlakna, limfni elementi) smještena unutar tvrdog, nepropusnog tkiva zuba (dentina), ima isti tijek patološkog procesa, ali ishod upale dovodi do odumiranja cijelog pulpnog tkiva. Taj položaj pulpe izuzetno je povoljan za zdravu pulpu, ali fatalan kada nastupi upalna eksudacija (nakupljanje tekućina). U tom se slučaju unutarnji pritisak povećava, što izaziva bol; na otvoru korijena nastaje zastoj u cirkulaciji, a ne postoji mogućnost novog (kolateralnog) krvotoka. Druga je velika razlika, kojom se odlikuje zub prema ostalim organima u organizmu, da zub koji više nema vitalnu pulpu ostaje i dalje u svojoj živčanoj funkciji budući da postoji, iako značajno smanjena, mogućnost ishrane preko parodoncija (okolnih tkiva). Inače se u organizmu mrtvo tkivo ili resorbira, ili izbaci kao sekvestar, a u zubu može devitalno tkivo ostati i kasnije se dekompozira. U takvom slučaju, putem malog otvora na vršku korijena, mogu produkti raspada, bakterije, odnosno njihovi toksini, prodirati u prostor oko vrška korijena (periapeks) i proširiti se u njemu i u udaljene organe čovječjeg tijela. Postoji velika razlika između zubne pulpe i ostalih organa pri postavljanju točne dijagnoze. Objektivno se može ustanoviti nekroza, odnosno gangrena pulpe te kronična upala s otvorenom pulpnom komoricom (prostor u kruni zuba gdje je smješten živac), dok se za ostala oštećenja ili oboljenja pulpnog tkiva dijagnoza uglavnom temelji na subjektivnim simptomima pacijenta, koji su od slučaja do slučaja vrlo različiti.

 

Upala svakog organa, pa tako i zubne pulpe, nosi sve karakteristike tog procesa, a za pacijenta je najvažniji osjećaj boli, koji se javlja kao reakcija nervnih elemenata na veliki pritisak zbog povećanog dotoka krvi i zaustavljanja cirkulacije kroz otvor na vršku korijena. Zato je kod upale u pulpi gdje je otvoren prostor gdje je ona smještena, zbog mogućnosti otjecanja viška tekućina, i na taj način smanjenog pritiska u samom zubu, smanjen i pritisak na nervne elemente, a time i osjećaj boli.

 

Zašto boli zub bez vidljivog defekta? Do odgovora na to pitanje često teško dolazimo bez detaljnog pregleda. Najčešće se radi o sitnim napuknućima cakline, njenoj demineralizaciji ili ogoljelom vratu zuba zbog povlačenja gingive, pa je pri uzimanju hrane ili pića moguć podražaj dentina prodorom tih čestica do njega. Kako dentin sadrži završetke zubnog živca, a taj živac nema sposobnosti razlikovanja podražaja (slatko, slano, toplo, hladno), već uvijek reagira osjećajem BOLA, govorimo o dentinskoj boli.

 

Zub koji je preopterećen jer je u preranom kontaktu sa zubima iz suprotne čeljusti ili je nosač nekog protetskog rada, najprije zbog promjena u tkivima oko njega, a onda i od posljedica unutar njegove pulpe, može davati bolne simptome.

 

Ako se na takve provocirane i kratkotrajne pojave bola ne reagira, a tada su još promjene u pulpi reverzibilne, one će prijeći u ireverzibilne. Dalja terapija je odstranjenje promijenjene pulpe ili, kod velikih promjena u tkivima na vršku korijena zuba, vađenje takvog zuba.

 

 

 

 

 

 

 

 

UPALE SU BOLNE

 

 

Promjene u tkivima oko vrška korijena (granulom) kronični su procesi bez bolova, a ako dođe do njihovog aktiviranja i prijelaza u akutne, pojavit će se bolovi. U početku su ti bolovi slabijeg intenziteta, ali se mogu pojačati pritiskom li kuckanjem po tom zubu. Pacijent ima osjećaj da mu je taj zub produžen. Bol se također pojačava kada je glava pacijenta u vodoravnom položaju. Hlađenjem zuba i područja oko njega bol se smanjuje. Razvojem upale bol se pojačava, postaje pulzirajuća, a zub je osjetljiv i na dodir jezika. U toj fazi bitno je gnoj, koji se nalazi oko vrška korijena, ispustiti kroz korijenski kanal zuba ili kroz okolna tkiva (penestracija). Naravno, jedno je od mogućih rješenja i ekstrakcija zuba. Dapače, treba je preferirati uvijek kada se očekuje rasplamsavanje procesa, odnosno kada se proces može proširiti u okolnu kost ili meka tkiva. Vađenje takvog zuba najsigurniji je način liječenja, jer se time uklanja uzrok infekcije i osigurava drenaža gnoja kroz alveolu (rana).

 

Slični simptomi, a i bakterijska flora, susreću se kod akutnih i subakutnih parodontopija (oboljenja potpornih tkiva zuba). Parodontopatije su kronični procesi, ali kod zapuštenih i neliječenih slučajeva te loše higijene usne šupljine dolazi do zatvaranja gingivnih džepova. Posebnu sklonost rasplamsavanju imaju vertikalni koštani džepovi, koji se lako zatvore pa dolazi do zadržavanja infekta. I tu postoji bol koja može biti vrlo intenzivna i pulzirajuća. Pacijent ima osjećaj da je zub produžen, a na dodir i kuckanje vrlo je bolan. Ovdje je važno naglasiti da taj zub može biti vitalan i potpuno zdrav. Liječenje se sastoji u otvaranju ili potpunom odstranjenju takvog džepa.

 

Kod zuba koji nisu potpuno izrasli (umnjaci), javlja se slična slika kao kod parodontopatija, samo što se gingivalni džep nalazi oko krune zuba pa su prisutni znakovi upale zubnog mesa, ali ne i bolovi zuba. Taj džep treba prazniti, a ako infekt prodre dublje, javljaju se i simptomi od stane zuba, treba djelovati antibioticima i analgeticima te radikalnim zahvatima (vađenje zuba), jer se infekt može proširiti u okolne prostore.

 

Sve upale kojima je zub izvor ili put širenja infekcije najčešće se ograniče na prostor oko zuba, gdje se manifestiraju kao akutne, ili prelaze u kronične, ili se privremeno zaliječe. Ako obrambene snage organizma, potpomognute terapijom, ne ograniče proces, gnoj će kroz kost prodrijeti na njenu površinu i nadignuti periost pa će nastati subperiostalni apsces, pri čemu su naročito intenzivni bolovi. Daljim prolazom gnoja iz periosta pod sluznicu, nastaje submukozni apsces (parulis), koji je manje bolan, a često nastaje fistula (otvor) kroz koji na sluznicu istječe gnoj, ili se proces postepeno povlači.

 

 

VAĐENJE ZUBA

 

 

Bol poslije vađenja zuba svojevrstan je i nedovoljno razjašnjen fenomen. Zapaženo je da on nastaje prilikom težih vađenja, zbog veće traume alveole. Također su bolovi jače izraženi u tijeku upalnog procesa, što se objašnjava širenjem infekcije iz alveole u njenu okolinu. Insuficijentna ili nedostatna prehrana, posebno nedostatak vitamina E i D te kalcija i fosfora, spadaju u predisponirajuće elemente. Sigurno je da bol poslije vađenja zuba nastaje iz tri razloga:

 

1. kada se krvni ugrušak nakon vađenja ne formira,

 

2. kada formirani ugrušak otpadne,

 

3. kada se krvni ugrušak inficira i gnojno raspadne.

 

U sva tri slučaja mehanizam bola je isti. Pokidani živčani završeci izloženi su vanjskim mehaničkim, kemijskim i termičkim podražajima ili su podraženi toksinima bakterija. Liječenje se obavlja čišćenjem ostatka ugruška, izazivanjem svježeg krvarenja i stvaranjem novog ugruška. Uz to, kod jakih bolova može se u očišćenu alveolu umetnuti neki od lijekova za smanjenje boli i sprečavanje infekcije.

 

domaci.de 

nasetijelo @ 18:45 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, travanj 22, 2012
Naučno je dokazano da uzrok u preko 60% hroničnih bolesti leži u takozvanim žarištima u bolesnim ili loše lečenim zubima. Ova mesta imaju uticaj na ceo organizam, jer je svaki zub u direktnoj vezi sa nekim organom u našem telu.

zubi

Kada se povede razgovor o zubima, najčešće se mogu čuti oprečna mišljenja. Najveća neslaganja postoje između klasičnih stomatologa i onih koji se ovim poslom bave i sa stanovišta holističkih nauka. Nažalost, između ove dve grupe ne postoji skoro nikakva komunikacija i zbog toga najviše trpe pacijenti, a jedna stara izreka kaže da „o jednom zubu visi ceo čovek”. Ukoliko se određena žarišta u vilici ne otkriju, ili ako pacijenti imaju u svojim zubima neki od materijala koje njihov organizam ne može da podnese, celo telo pati zbog ovih posledica. Nažalost, najveći problem je u tome što se hronične bolesti retko povezuju sa ovim posledicama, jer su nespecifične.

 

Istorija amalgama

Još 659. godine pre nove u ere, u Kini je opisana jedna pasta koja je napravljena od žive, srebra i cinka. U 16. veku postoje zapisi o primeni ove paste kod punjenja za zube. Iako je u to doba u Evropi ova pasta bila nepoznata, postoje neke beleške o tome da su i evropski lekari koristili cink-amalgamske plombe. Tako je u Ulmu 1528. godine zabeležena receptura za pripremanja bakarnog amalgama. Tek 300 godina kasnije (1826) jedan Francuz je zvanično primenio kineski recept. Napori drugih lekara i eksperimenti sa aluminijumom, kadmijumom i bizmutom nisu doveli do poboljšanja. Amalgam je stigao u Ameriku 1833. godine i odmah je izazvao takozvani „amalgamski rat”. Ovaj materijal je zbog svog toksičnog dejstva zabranjen 1845. godine. Međutim, zagovornici amalgama su uspeli da se nakon 14 godina izbore za njegov povratak na tržište. Od tada je usledio rad na poboljšanju ovih plombi, ali i do dan danas mišljenja nisu jedinstvena.

 

Poboljšanje posle uklanjanja živinih plombi

Da bi dokazala povezanost opterećenja organizma sa amalgamom, grupa stomatologa orijentisanih na prirodne metode lečenja sačinila je studiju pod nazivom „Marburška amalgamska studija” koja je objavljena 1996. godine. Naime, oni su testirali grupu od 130 pacijenata koji su patili od raznih hroničnih problema koje nikako nisu mogli da izleče. Uz pomoć Folovog dijagnostičkog aparata (inače, doktor Fol je bio jedan od prvih koji je ukazao na postojanje ovih žarišta), pronašli su kod svakog pacijenta žarišno mesto. Nakon odstranjivanja amalgamskih plombi i postupka detoksikacije nakon 3 do 6 meseci, dobili su sledeće rezultate: kod 80,4% pacijenata je nastalo poboljšanje i to: u 60,4% slučajeva su nestale alergije, kod 79,2% infekcije, kod 77,5% hronične glavobolje, kod 73,1% neurološki simptomi a kod 82 pacijenta su nestale hronične upale sinusa.

 

Amalgam nije legura

O amalgamu se često razmišlja kao o leguri, međutim, amalgam je u stvari takozvani eutektikum, što znači da su pojedinačni elementi sposobni da stupe u nove reakcije. Sastoji se od dve komponente i to od mešavine srebra, cinka, kalaja, bakra i tečne žive. Ove dve komponente se mešaju (u današnje vreme su uglavnom već dozirane u kapsulama) i otvrdnjavaju u ustima. Ono što je posebno loše je to da ukoliko pored amalgamskih plombi postoje i neke koje su napravljenje od plemenitih metala, kao što je recimo zlato, u tečnoj sredini (zbog prisustva pljuvačke) dolazi do stvaranja strujnog kola kao kod baterije. Ono ponekad može da bude toliko jako da upali džepnu baterijsku lampu! Elektromagnetna polja koja pri tome nastaju mogu se uporediti sa predajnicima koji ometaju elektromagnetne talase u oblasti našeg mozga.

 

Osnovne mane amalgama

Amalgam je i danas najčešće korišćeno sredstvo u saniranju bolesnih zuba. Ono što odlučuje o atraktivnosti u primeni ovog materijale jeste sledeće: to je jednostavan, jeftin i brz materijal punjenja zuba, lako se obrađuje i može se svuda primeniti, veoma je otporan na lomljenje i pritisak i dugotrajan je.

Nasuprot ovome stoje mane: neestetički izgled (tamna prebojenost zuba), mogućnost razdvajanja i ponovnog stvaranja karijesa, zagađenje životne sredine (iako se poslednjih godina dosta radilo na unapređenju), rizik za stomatologa ukoliko ne primenjuje posebne mere zaštite, potencijalni alergijski i toksični rizik – čak iako je minimalan – zbog dodatnog opterećenja organizma živom.

Praktično iskustvo je pokazalo i dva ograničenja u radu sa amalgamom - a to je retrogradno punjenje korena, pošto je materijal u direktnom kontaktu sa viličnom kosti, i punjenja ispod krunica, jer se u spoju dva različita metala stvara električno strujno kolo. Na ovom mestu je važno napomenuti da od umeća samog stomatologa, kao i od poliranja plombe, mnogo zavisi kvalitet.

 

Ko je najviše pogođen?

Posledice korišćenja amalgamskih plombi se razlikuju od osobe do osobe. Starije osobe su u principu manje osetljive od mlađih. Činjenica je da su najviše pogođena deca i žene, posebno u reproduktivnom periodu. Tako je istraživanje profesora Draša sa Minhenskog univerziteta pokazalo da su kod novorođenih beba čije su majke imale amalgamske plombe utvrđene 4 puta veće vrednosti žive nego kod njihovih majki. Druga studija profesorke Ingrid Gerhard sa Univerziteta u Hajdelbergu je opet dokazala da je više od 50% navodno sterilnih žena ostalo u drugom stanju neposredno nakon odstranjivanja amalgamskih plombi. Posebno su ugroženi pacijenti sa već oslabljenim imunim sistemom. Zatim, osobe koje škrguću zubima, žvaću žvake ili često piju veoma topla pića više su opterećene živom. Osim njih, posebno su ugroženi i ljudi sa već postojećim nedostatkom cinka i selena, jer amalgamske plombe deluju da još više opadne količina ovih neophodnih mikroelemenata.

 

Klinički simptomi trovanja amalgamomUkoliko se neka osoba nalazi na nekom tretmanu alternativne medicine, a terapija ne daje nikakve, ili samo delimične rezultate, neophodno je razmotriti i pitanje opterećenja organizma amalgamom, jer on često predstavlja blokadu:

- simptomi oboljenja nervnog sistema: slaba koncentracija, oslabljeno pamćenje, nervoza, poremećena sposobnost razmišljanja i reagovanja, podrhtavanje, nesanica, brzo zamaranje

- simptomi tegoba glave: glavobolja, migrena, neuralgije, nesvestica

- simptomi problema usne duplje: učestale afte, suvoća usta, metalni ukus, otisci zuba na ivici jezika, slatkasti zadah iz usta

- simptomi koji su u vezi sa nosem i sinusima: uporna, povratna zapaljenja sinusnih šupljina, ograničeno disanje na nos, izmenjena sposobnost disanja kroz nos

- simptomi očiju: nejasni poremećaji vida, upala dužice, upala mrežnjače, tamnjenje svetloplavih očiju

- simptomi ušiju: tinitus, upale uha

- simptomi grla i pluća: povratne upale krajnika, bronhitis, astma

- simptomi problema kože i kose: opadanje kose (posebno kod žena), ekcemi, bubuljice na licu

- simptomi želuca i creva: izmenjena crevna flora, prolivi, ulcerozni kolitis i Kronova bolest (zapaljenske bolesti creva)

- simptomi srca: aritmije (posebno se često javljaju kod visokog napona u ustima)

- simptomi bubrega i bešike: povratne upale bešike i bubrega

- simptomi psihičkih stanja: depresije, nemir, razdražljivost.

 

Individualne reakcije

Ovi simptomi predstavljaju samo izbor mogućih pokazatelja. Ukoliko su kod neke osobe pored nekih od ovih simptoma prisutna i druga oboljenja, onda se ona pojačavaju. Svaki čovek individualno reaguje na ovaj materijal za saniranje zuba. Iz prakse je poznat slučaj čoveka koji je sve amalgamske plombe zamenio zlatnim i na kraju je završio u bolnici, jer je dobio alergiju na zlato, a da pre toga nije ni znao da je alergičan na ovaj plemeniti metal. Takođe ne bi trebalo napraviti ni grešku i ove navedene simptome uvek dovoditi u vezu sa intoksikacijom amalgamom. Zbog toga je neophodno prethodno obaviti neke od testova kojima se može ispitati i dokazati ova zatrovanost organizma.

 

tvorac-grada.com - forum

nasetijelo @ 14:49 |Isključeno | Komentari: 0
Demencija je mentalno stanje koje se odlikuje smanjenjem moći logičkog zaključivanja i rasuđivanja, pogoršanjem pamćenja, kao i brojnih drugih mentalnih sposobnosti – kognitivnih funkcija pre svega.

 

Čitavo pogoršanje, kao i posledice koje ono sobom nosi, progresivnog su karaktera, zbog čega, kako vreme odmiče, samo to pogoršanje sve negativnije utiče na sposobnost osobe da obavlja čak i najosnovnije i najjednostavnije dnevne poslove: odlazak u nabavku, vožnja automobila, kao i aktivnosti poput oblačenja, kupanja, čak i hranjenja.

 

 

Poznate i bitne činjenice:

 

Demencija se najčešće javlja kod osoba u godinama, pogotovo kod onih koje proživljavaju "jesen" svog života. Nekada se nazivala senilnošću i smatrala normalnim pratiocem starosti.

 

Sada se, ipak, zna da demencija ne predstavlja normalnu fazu u starenju, već se javlja usled prisustva brojnih medicinskih stanja bolesti, od kojih mogu da pate kako i starije osobe, tako i one mlađe.

 

Kada je reč o pojedinim slučajevima, moguće je demenciju i njen čitav progresivni tok preokrenuti i tako je i izlečiti, ali uz pomoć adekvatne medicinske terapije. Nažalost, kod velikog broja ljudi nemoguće je otkloniti tok ove bolesti. Kako vreme prolazi, osobi koja od demencije pati to postaje sve veći teret i sve teža je podnosi.

 

Primera radi, kada je reč o teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, čak 4-5 miliona osoba pati od nekog vida demencije. Prema procenama naučnika i stručnjaka, u narednih nekoliko decenija očekuje se povećanje tog broja.

 

Pod uticaj demencije godišnje potpadne 1% osoba starosti između 60 i 64 godine i čak 30% do 50% osoba starijih od 85 godina.

 

Demencija je vodeći razlog zbog kog se starije osobe zbrinjavaju u staračkim domovima i sličnim institucijama.

 

 

Simptomi

 

Alchajmerova bolest, kao i ostali vidovi demencije koja se javlja usled starosti - izazivaju veliki broj problema samim osobama koje od njih pate, ali i članovima njihovih porodica. Najveći broj problema zapravo se javlja usled gubitka pamćenja. U najčešće simptome ubrajaju se sledeći:

 

*gubitak pamćenja i nemogućnost da se upamte čak i dešavanja i informacije koje je osoba u skorije vreme čula ili je u njima učestvovala

*poteškoće sa aktivnostima i radnjama koje su pre demecije bile poznate

*problemi sa jezikom i izražavanjem

*vremenska i prostorna deziorijentisanost

*neadekvatno i loše rasuđivanje

*poteškoće sa razmišljanjem na višem nivou (neretko dementne osobe mogu čak zaboraviti i šta određeni apstraktni pojmovi, poput brojeva, uopšte predstavljaju i kako se upotrebljavaju)

*obolele osobe imaju običaj da zature ili stavljaju stvari i predmete na pogrešna mesta (peglu u zamrzivač i sl.)

*iznenadne promene u rasploženju

*promene ličnosti

*gubitak poletnosti i želje za bilo čim.

 

tvorac-grada.com - forum

nasetijelo @ 14:47 |Isključeno | Komentari: 0
GODINAMA SE LJUDIMA GOVORI DA JE HEMOTERAPIJA JEDINI NAČIN DA SE POKUŠA ( „POKUŠATI“ JE PRAVI IZRAZ) ELIMINACIJA RAKA. DŽON GODINAMA SE LJUDIMA GOVORI DA JE HEMOTERAPIJA JEDINI NAČIN DA SE POKUŠA ( „POKUŠATI“ JE PRAVI IZRAZ) ELIMINACIJA RAKA. DŽON HOPKINS GOVORI DA POSTOJI I DRUGI NAČIN.

(Kako se nositi sa rakom prema Džonu Hopkinsu?)

 Svaka osoba poseduje ćelije raka u svom organizmu. Ćelije raka se ne mogu identifikovati standardnim testovima, sve dotle dok ne dostignu broj od nekoliko milijardi. Kada lekari kažu pacijentu da više nema malignih ćelija, posle terapije, to samo znači da se testom ne mogu identifikovati ćelije raka, jer je njihov broj smanjen na nivo koji se ne može registrovati.

Ćelije raka se pojavljuju u životu svakog čoveka 6 do 10 puta.

Kada je imuni sistem čoveka dovoljno jak, ćelije raka se uništavaju i sprečava se njihovo umnožavanje.

Kada osoba ima rak to nagoveštava da je došlo do smanjenja hranjljivih materija. Razlozi se mogu tražiti u genetici, životnoj sredini, hrani ili načinu života.

Da bi se ovo smanjenje nadoknadilo, potrebno je promeniti ishranu kako bi se poboljšao imuni sistem.

Hemoterapija podrazumeva uništavanje ćelija raka, ali takođe uništavanje i zdravih ćelija u koštanoj srži i digestivnom traktu, a takođe može doći da oštećenja jetre, bubrega, srca, pluća i dr.

Zračenjem se, pored uništavanja ćelija raka, sagorevaju i oštećuju i zdrave ćelije i organi.

U početku se hemoterapijom ili zračenjem smanjuje veličina tumora. Međutim, daljom primenom hemoterapije i zračenja, nema više rezultata kod eliminacije tumora.

Kada u organizmu ima previše toksina nastalih hemoterapijom i zračenjem, imuni sistem je poljuljan ili uništen, što dovodi do toga da osoba postaje podložna raznim vrstama infekcija i drugiM komplikacijama.

Hemoterapija i zračenje može da dovede do mutacije ćelija koje postaju rezistentne i teško ih je uništiti. Operacijom se takođe može uzrokovati širenje ćelija raka.

Preporučuje se da ćelije raka ne treba hraniti i tako podsticati njihovo umnožavanje.

Šećer hrani ćelije raka. Izbacite šećer i time ćete odstraniti vrlo značajnu hranu ćelijama raka. Zamene za šećer su takođe štetne. Bolje su prirodne zamene u vidu meda ili melase, ali u vrlo malim količinama. Kuhinjska so poseduje štetne dodatke koji joj daju belu boju. Umesto nje preporučuju se Bragove amino-kiseline ili morska so.

Mleko podstiče organizam da proizvodi sluz, pogotovo u digestivnom traktu. Sluz hrani ćelije raka. Izbacivanjem mleka i zamenom sa nezaslađenim soja mlekom, ćelije raka će „gladovati“

Ćelije raka bujaju u kiselom okruženju. Mesna dijeta je kisela i bolje je jesti ribu i malo piletine nego junetinu i svinjetinu.. Meso takođe sadrži životinjske antibiotike, hormone rasta i parazite, koji su svi štetni, pogotovo za obolele od raka.

Dijeta koja se sastoji od 80% svežeg povrća i sokova, žitarica, klica, jezgra i malo voća stvoriće alkalnu sredinu u organizmu. 20% ishrane može biti kuvana hrana, uključujući pasulj. Sokovi od svežeg povrća proizvode žive enzime, koji se lako apsorbuju i dospevaju na ćelijski nivo u roku od 15 minuta, čime se hrani i podstiče razvoj i rast zdravih ćelija. Da biste omogućili živim enzimima da stvaraju zdrave ćelije, pokušajte da pijete sveže sokove od raznog povrća uključujući klice od pasulja. Jedite sirovo povrće 2 do 3 puta na dan. Enzimi se uništavaju na temperaturi od 40˚C.

Izbegavajte kafu, čaj, čokoladu jer imaju visok nivo kofeina. Zeleni čaj je mnogo bolji i ima sastojke koji pomažu borbu protiv raka. Treba piti ne zagađenu ili filtriranu vodu da bi se izbeglo kinzumiranje toksina i teških metala, koje sadrži voda iz slavine. Destilovana voda je kisela i treba je izbegavati.

Proteini iz mesa se teško vare i potrebno je mnogo enzima za varenje. Nesvarena hrana ostaje u utrobi i uzrokuje stvaranje dodatnih toksina.

Zidovi ćelija kancera prekriveni su otpornim proteinom. Uzdržavanjem od konzumiranja mesa oslobađa se više enzima, koji napadaju proteinske zidove ćelija raka i omogućavaju prodor odbrambenih ćelija koje uništavaju ćelije raka.

Neke materije podižu imuni sistem (IP6, flor, antioksidanti, vitamini, minerali EFA i dr.) i omogućavaju da odbrambene ćelije organizma uništavaju ćelije raka. Vitamin E omogućava ubijanje ćelija raka, što predstavlja normalnu reakciju organizma u uklanjanju oštećenih, nepoželjnih i nepotrebnih ćelija.

Rak je bolest uma. tela i duha. Aktivan i pozitivan um pomaže u savladavanju raka. Bes, netolerancija i gorčina stvaraju u telu stres i kiselost. Negujte duh ljubavi i praštanja. Naučite da se opustite i uživate u životu.

Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika. Telesne vežbe i duboko disanje dopremaju više kiseonika do ćelija. Terapija kiseonikom obezbeđuje uništavanje ćelija raka.

 

MOLIM VAS PROČITAJTE I OVO:

 

Ne koristite plastičnu ambalažu

Ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama

Ne koristite plastične sudove u mikrotalasnoj rerni.

Džon Hopkins je ovo napisao u svojim novijim člancima. Ovo je takođe dostavljeno i Vojnom medicinskom centru Valter Rid. Hemijski element Dioxin uzrokuje rak, posebno na dojci. Dioksin je visoko toksičan za ćelije našeg organizama. Zato ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama jer se na taj način oslobađa dioksin iz plastike. Skoro je dr Edvard Fudžimoto, velnes menadžer u bolnici Kastl, govorio na televijiji o zdravstvenim rizicima. Tada je govorio o dioksinu i njegovom štetnom dejstvu na ljude. Rekao je da ne smemo grejati hranu u mikrotalasnoj pećnici u plastičnim sudovima. Ovo se pogotovo odnosi na hranu koja sadrži masnoće. On navodi da kombinacija masnoće, visoke temperature i plastike oslobađa dioksin koji prodire u hranu i na kraju u ćelije organizma. Umesto plastike on preporučuje upotrebu stakla, kao što je vatrostalno, pireks ili keramika, koji ne sadrže dioksin. Dakle, hrana koja je pakovana u plastiku, mora se izvaditi i podgrejati u nečem drugom.

Papir se može koristiti ako znate od čega je izrađen. Ipak je najsugurnije koristiti vatrostalno staklo. On je takođe podsetio da su neki restorani brze hrane zamenili plastičnu ambalažu sa papirnom. Dioksin je bio jedan od razloga.

Takođe je podvukao da je plastična ambalaža jednako opasna i ako se koristi za poklapanje suda u kome se greje hrana u mikrotalasnoj pećnici. Umesto plastike, upotrebite papir za pokrivanje hrane u mikrotalasnoj pećnici.

 tvorac-grada.com  - forum

nasetijelo @ 14:44 |Isključeno | Komentari: 0
Najverovatnije ne očekujete, da vaš zdravi jutranji jogurt može biti vaš najveći neprijatelj. Ili da dijetalni napitak koji vas „štiti“ od kilograma i nije tako dijetalan.

Naime, ozloglašena prehrambena industrija već neko vreme prikriva zabrinjavajuće rezultate ispitivanja uticaja aspartama na naše zdravlje. Aspartam naime sadrži 10% metanola, koji može da bude smrtonosan već pri dozi od dve čajne kašičice, jer se u telu pretvara u formaldehid i mravlju kiselinu. U aspartamu isto tako nalazi se i fenilalanin i aspartamska kiselina, koja se inače u kombinaciji sa aminokiselinama postepeno razgrađuje, a u toj kombinaciji brzo dolazi do centralnog nervnog sistema u nenormalno visokim koncentracijama i tako preterano stimuliše moždane ćelije, što za posledicu ima i njihovo odumiranje. Aspartam uništava seksualni nagon i izaziva druge seksualne tegobe, sprečava normalan razvoj fetusa, uzrokuje spontane abortuse i urođene mane, izaziva migrene, multiplusklerozu, dijabetes, alchajmerovu bolest i tumore. Ako se količina fenilalanina u krvi trudnice petostruko poveća, to izaziva 10% smanjenje IQ ploda.

 tvorac-grada.com forum

Pogrešno je takođe i mišljenje da je aspartam koristan pri smanjenju težine. Uprkos tome, da je reč o tzv. dijetetskom prehrambenom dodatku, fenilalanin u aspartamu onemogućava nastajanje serotonina, supstance koja, između ostalog, reguliše i osećaj sitosti. Stručnjaci povezuju problem povećanog broja debelih ljudi posle 1980. sa istovremenom pojavom „dijetetskih“ proizvoda sa aspartamom.

London Evening Standard 2005.g. izveštava o kliničkim pacijentima koji su bili na ivici ludila zbog nesanice,teskobe i teškoća sa razmišljanjem, čije se stanje neverovatno poboljšalo,po prestanku uzimanja aspartama.

Istraživanja iz 1994.na Harvadu su dijet-sodu povezala sa lomovima kostiju kod četrnaestogodišnjih devojčica. Vodič prehrambenih dodataka, koji je izdao Northern Allergy Centre iz Australije, pod imenom aspartam navodi samo: „Aspartam ima previše škodljivih dejstava, da bi ih nabrajali u ovom

spisku!“

 

Količina metanola u telu ne bi trebalo da preseže 7,8mg na dan. Jedan litar pića, koje je zaslađeno aspartamom sadrži oko 56mg metanola. Tako ljudi, koji pojedu više proizvoda sa aspartamom, unesu 250mg etanola dnevno u telo, što 32 puta preseže preporučenu granicu.

 

No, aspartam je obezbedio mesto u našoj svakodnevnoj ishrani uz veliku pomoć korupcije prehrambenih giganata. Godine 1996. bilo je izvedeno 164 studije, od kojih je 74 finansirala aspartamska industrija.90 je bilo nezavisnih i od tih je 83 navelo jednu ili više tegoba sa aspartamom. Čak 6 od preostalih 7 ispitivanja, koje nisu našle nikakve tegobe, bilo je vođeno od strane aspartamske industrije.

 

Aspartam nalazimo u praktično svim proizvodima sa napisom „bez šećera“, pre svega u žvakaćim gumama, dijetetskih napicima, lakim jogurtima i slično.

 

Aspartam je veštački zaslađivač, koji se dodaje mnogim napicima (dijetalna pića) i jelima (jogurti) i slatkišima (bombonama, žvakaćim gumama).

On je u izuzetno širokoj upotrebi u savremenoj ishrani, uprkos tome što uzrokuje zabrinjavajuće simptome, od gubitka pamćenja, pa sve do tumora na mozgu. FDA(američka uprava za hranu i lekove), ga je odobrila kao siguran prehrambeni dodatak, mada je aspartam jedna od najopasnijih supstanci, koju dodaju u hranu neupućene javnosti.

 

Aspartam je stručno ime za veštački šećer,poznat i pod zaštićenim imenima NutraSweet, Equal, Spoonful, Equal-Measure itd. Otkrili su ga slučajno 1965. kada je James Schlatter, hemičar kompanije G. D. Searle, testirao neki lek protiv čira na želudcu.

 

Godine 1981. aspartam bio je odobren za upotrebu u ishrani, a za zaslađivanje gaziranih pića 1983. Godine 1985. je kompanija Monsanto kupila kompaniju G. D. Searle, koju je potom razdelila na dve samostalne kćerinske firme, Searle Pharmaceuticals i NutraSweet Company.

 

Aspartam je krivac za više od 75 procenata negativnih reakcija na prehrambene aditive, koje prijavljuju FDA. Mnoge od tih reakcija su veoma ozbiljne, kao epileptični napadi, pa čak i smrt, što je moguće pročitati još februara 1994. u izveštaju Američkog ministrstva zdravlja i socijalnih službi.

 

Među 90 različitih dokumentovanih simptoma uzrokovanih aspartamom, koji su navedeni u tom izveštaju su: glavobolje i migrene, vrtoglavica, gubitak svesti, slabost, utrnulost, grčevi u mišićima, povećanje težine, kožni osipi, depresija, umor,razdražljivost, ubrzan rad srca, nesanica, teškoće sa vidom, gubitak sluha, otežano disanje,napadi panike, poremećaji govora, gubitak čula ukusa, zujanje u ušima,gubitak ravnoteže, otežano pamćenje i bolovi u zglobovima.

 

Naučnici koji su proučavali neželjena dejstva aspartama utvrđuju da unošenje tog sredstva može da izazove, podstakne ili pogorša hronične bolesti, kao što su tumor na mozgu, multipla skleroza,

epilepsija, sindrom hroničnog umora,Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, duševna zaostalost, limfom, deformacije kod novorođenčadi, bol u mišićima i dijabetes.

 

Glavne sastojci aspartama su: aspartinska kislina (40%), fenilalanin (50%) i metanol (10%). Posebno problematičan je metanol, koji je smrtno opasan otrov. Pri zagrevanju aspartama iznad 30 stepeni Celzijusa stvara se slobodni metanol, koji može da izazove trovanje.

 

 

I još savet za kraj - kada sledeći put budete kupili neki proizvod, na kome piše velikimi slovima BEZ ŠEĆERA,pogledajte sitan tekst na etiketi. Ako na njoj piše da sadrži aspartam znajte da se igrate svojim zdravljem i zdravljem svoje dece.

Zato dvaput razmislite, pre no što vas vaš mališan sledeći put bude molio za žvakaću gumu bez šećera.

 

P.S. Monsantov patent za aspartam uskoro ističe, što znači da će pomenuti veštački zaslađivač biti još šire zastupljen u namirnicama. Inače je Monsanto već patentirao nov proizvod - Neotame, koji je desetostruko jači od aspartama i naravno, još škodljiviji.

 

P.P.S. Uzgred, u SAD prehrambeno - farmaceutski lobi intenzivno radi na tome, da aspartam ne treba obavezno navesti u deklaracijama na namirnicama, što znači,u tom slučaju uopšte ne bismo mogli znati, da određena namirnica sadrži aspartam.

 

Aleš Babič

Nezavisni savetnik za potrošače

http://www.prihranite.si

Autor knjige: Zašto sam bez novca

nasetijelo @ 14:43 |Isključeno | Komentari: 0
petak, travanj 20, 2012
Koliko puta vam se dogodilo da stojite u mestu, a imate osećaj kao da se vrtite oko sopstvene ose, ili da se sve vrti oko vas. Gotovo da nema osobe koja se u jednom trenutku nije našla u ovakvom stanju vrtoglavice, potpuno bespomoćna da bilo šta promeni.

 

A onda, sve jednostavno nestane kao što se i pojavilo, nastavljaju se započeti poslovi, zaboravlja se vrtoglavica. Ali, sve do trenutka dok ona ne postane toliko učestala da postane opterećenje onome kod koga se javlja. Zbog iznenadnih vrtoglavica osobe postaju nesigurne u sopstveni hod, bojeći se da ne padnu i sebe dovedu u još bezizlazniju situaciju.

 

Šta je vrtoglavica (vertigo) i zašto do nje dolazi, za "Novosti" objašnjava specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Goran Milojković.

 

"Vrtoglavica je u današnje vreme jedan od čestih simptoma. Zbog mnoštva reakcija koje izaziva, postaje zabrinjavajuća za onog kod koga se javlja. Osoba sa vrtoglavicom reaguje obično na dva načina - strahom za sopstveni život i zdravlje, a potom i reakcijom takozvanog simpatičkog bega. Ovo drugo stanje praćeno je bledilom, mukom, gađenjem, povraćanjem, promenom pulsa, povišenjem ili sniženjem krvnog pritiska, a nekada i gubitkom svesti", ističe Milojković.

 

Šta uzrokuje vrtoglavicu

 

Osnovni uzroci pojave vrtoglavice su perifernog i centralnog porekla. Periferni potiču iz srednjeg i unutrašnjeg uva, dok centralni dolaze iz mozga, izazivajući vrtoglavice vaskularne prirode. Ove vrtoglavice podrazumevaju smanjen dotok krvi u mozak, ili izmenjen sastav krvi, prisustvo infekcije, tumora, degenerativne promene...

 

Takođe, svi problemi sa vratnim delom kičme, bilo degenerativne ili biomehaničke prirode, mogu biti potencijalni uzrok vrtoglavice. Kroz vratne pršljenove kičme, prolaze dva krvna suda (arterije vertebralis) odgovorna za dotok oko četvrtine krvi u mozak, tako da svako smanjenje dotoka krvi može dovesti do pojave vrtoglavice.

 

Degenerativne promene ispoljene u vidu spondiloze, okoštavanja, skolioze i kifoze najčešće dovode do otežane vratne cirkulacije, a samim tim i lošijeg snabdevanja mozga krvlju. Krajnji ishod je pojava vrtoglavice.

 

Kako lečiti i olakšati ove zdravstvene probleme?

 

Rešenje za ovo stanje postoji u primeni kombinovane fizikalne terapije, u kojoj zavidno mesto zauzima i hiropraktika, odnosno nameštanje dislociranih (pomerenih) pršljenova, zbog kojih je onemogućena normalna cirkulacija i snabdevanje mozga krvlju.

 

Kombinovana terapija obuhvata istezanje kičme, odnosno intermitentnu trakciju, zatim nameštanje dislociranih, pomerenih pršljenova, odnosno metodu hiropraktike.

 

Neophodna precizna dijagnoza

 

Rendgenski snimak vratnog dela kičme u dva pravca sasvim je dovoljan da se potvrdi postojanje određenog problema. Pregledom je, takođe, poželjno da se isključe eventualni drugi uzroci, bilo da su oni periferni i da se odnose na uvo, ili su centralnog porekla i odnose se na stanje u mozgu - tumori, infekcije, promene u krvnim sudovima mozga...

 

U ovakvim situacijama fizikalna terapija nije uputna, već lečenje osnovnog uzroka pojave vrtoglavice. U svakom slučaju, dobra anamneza koja podrazumeva razgovor sa pacijentom, uz neurološki, ORL pregled i laboratoriju daju preciznu dijagnozu o tome šta treba preduzeti u lečenju.

 

(MONDO)

nasetijelo @ 05:44 |Isključeno | Komentari: 0
Iglicama do zdravlja

Akupunktura nije alternativna medicina po načinu delovanja, ali je alternativna po svojim efektima jer leči mnoge bolesti koje savremena medicina nije u stanju, kaže specijalista za tradicionalnu kinesku medicinu i akupunkturu dr Lin Feng

 

Tradicionalna kineska medicina odavno je zagolicala znatiželju brojnih poklonika u svetu, pa i kod nas, pre svega zbog neobičnog i vrlo zanimljivog filozofskog pristupa lečenju i pozitivnih efekata koje ono ima na ceo organizam. I Svetska zdravstvena organizacija priznala je 1979. godine akupunkturu kao ravnopravnu granu medicine, jer ispunjava standarde koji su u saglasnosti sa savremenim načinom lečenja i donela veoma široku listu bolesti pogodnih za lečenje ovom metodom. Mada su se brojni domaći lekari specijalizovali za lečenje akupunkturom, kod nas i kineski lekari primenjuju tu tradicionalnu nauku i filozofiju lečenja. Tako je odnedavno, ponovo građanin Novog Sada specijalista za tradicionalnu kinesku medicinu i akupunkturu dr Lin Feng. U glavnom gradu Vojvodine dr Feng je s izvesnim prekidima, gotovo sedam godina.

- Akupunktura nije alternativna medicina po načinu delovanja, ali je alternativna po svojim efektima jer leči mnoge bolesti koje savremena medicina nije u stanju - kaže za “Dnevnik” dr Feng. - Lečenje akupunkturom sastoji se u dovođenju organizma u ravnotežu bez unošenja bilo kakvih supstanci što znači i bez ikakvih mogućnosti da se jave štetne posledice. Može samo da koristi, a nikako da šteti.

Dr Lin Feng navodi da je prednost akupunkture nad drugim medicinskim disciplinama u tome što posmatra čoveka u celini i leči njegov najveći problem - bol prouzrokovan glavoboljom, išijasom, neuralgijama, a istovremeno ceo organizam dovodi u ravnotežu. Jer, nijedna bolest nije izolovana i uvek je povezana sa drugim pratećim simptomima, koji su često glavni uzrok bolesnog stanja.

Akupunkturom se dosta uspešno leče i veoma aktuelne alergije, bronhitis, sinusitis, upale brojnih unutrašnjih organa, noćno mokrenje, depresije i druge neuroze, kao i sva reumatska i oboljenja zglobova, mišića i kostiju. Isto tako, uz pomoć “iglica” možemo da jačamo i zdrav organizam, povećavamo njegove fizičke i intelektualne sposobnosti, da utičemo na kvalitet kože, i da bi imala zdraviji i lepši izgled.

 

Bezbolni ubodi

 

Igle za akupunkturu su vrlo tanke i njihov ubod je neznatan, mnogo manje se oseti od uboda injekcije. U tačno određenim tačkama, koje su različite za svaku vrstu bolesti, igle ostaju zabodene od dvadeset minuta do pola sata, ali na mestu uboda ne ostaju trajne promene. Tretman se ponavlja osam do deset puta, što, naravno, zavisi od vrste bolesti i dužine njenog trajanja. Ceo postupak se ponavlja posle mesec dana na isti način. Kod hroničnih i veoma zapuštenih slučajeva, lečenje se ponavlja i više puta dok se ne postigne željeni efekat, što je sasvim individualno i što doktor procenjuje za svaki slučaj ponaosob. Može se reći da nema bolesti kod kojih se akupunkturom ne bi mogle smanjiti tegobe, ako ne i potpuno izlečiti.

 

 

V. Savić

domaci.de

nasetijelo @ 05:43 |Isključeno | Komentari: 0
Kad nekome pozli, porodica i prijatelji su često zbunjeni i ne znaju šta da preduzmu. Postoje, međutim, situacije u kojima je pravovremena reakcija presudna i može nekome da spase život.

 

Infarkt

Simptomi:

Oštar bol u sredini grudnog koša, koji može da se širi u vrat, vilicu i levu ruku. Čovek se oseća kao da mu neko gazi po grudima. Obliva ga hladan znoj i muka mu je.

Šta da preduzmete?

Pozovite hitnu pomoć i obavezno spomenite oštar bol u grudima.

Zašto je brzina bitna?

Četvrtina osoba koje dožive infarkt umire. Pomoć u prva tri sata znatno smanjuje smrtni ishod.

 

Meningitis

Simptomi:

Nagli skok temperature, glavobolja i ukočenost vrata. Obolelom takođe smeta jako svetlo.

Šta da preduzmete?

Pozovite hitnu pomoć ili što pre odvezite obolelog u urgentni centar.

Zašto je brzina bitna?

Što brže stignete do lekara, to su veće šanse za potpun oporavak. Ukoliko se odlaže uzimanje antibiotika, moguća su oštećenja mozga, gluvoća i smrt.

 

Vanmaterična trudnoća

Simptomi:

Oštar bol s jedne strane trbuha između šeste i desete nedelje trudnoće. Ponekad se javlja krvarenje, nesvestica i bol u ramenu. Postoji opasnost da trudnica izgubi svest.

Šta da preduzmete?

Ako osećate pomenute bolove, ne odlažite odlazak kod lekara. U slučaju gubitka svesti, pozovite hitnu pomoć.

Zašto je brzina bitna?

U vanmateričnoj trudnoći fetus se razvija u jajovodu umesto u materici. Bol nastaje zbog rastezanja jajovoda, a kad on pukne, dolazi do jakog unutrašnjeg krvarenja i gubitka svesti. Žena je životno ugrožena i hitno joj je neophodna operacija.

 

Tromboza dubokih vena

Simptomi:

Bolni i otečeni listovi. To se dešava osobama koje se slabo kreću, recimo starima ili onima koji su operisani, kao i osobama koje su bile na dugom putovanju.

Šta da preduzmete?

Obratite se bez odlaganja lekaru ili se odvezite u urgentni centar.

Zašto je brzina bitna?

Tromboza označava postojanje ugruška u veni noge i ako se jedan njegov deo odlomi i dospe u pluća, to može da izazove probleme sa disanjem i smrt. Ako na vreme dobijete lek za razbijanje ugruška, to se može sprečiti.

 

Odvajanje mrežnjače (ablacija retine)

Simptomi:

Seva vam pred očima i imate utisak da vam tamni predmeti plutaju pred okom. Neki ljudi kažu da im se činilo da im se tamna zavesa navlači na vidno polje. Moguće je i iznenadno slepilo.

Šta da preduzmete?

Odmah se javite najbližoj očnoj klinici ili urgentnom centru.

Zašto je brzina bitna?

Ako se mrežnjača potpuno odvoji, na to oko čovek oslepi. Brza reakcija vam može spasiti vid.

 

Anafilaktički šok

Simptomi:

Teškoće pri disanju, oticanje lica i eventualno osip.

Šta da preduzmete?

Ukoliko se zna da je pacijent alergičan i kod sebe ima lek, dajte mu ga. U protivnom, pozovite hitnu pomoć.

Zašto je brzina bitna?

Anafilaktički šok može da dovede do smrti za samo nekoliko minuta.

 

Izvor: CDC/JS, Blic.rs

nasetijelo @ 05:40 |Isključeno | Komentari: 0
Fobija predstavlja bezrazlozan strah od nekih spoljnih situacija i sopstvenih unutrasnjih stanja. Osobe koje dozivljavaju fobijski strah svesne su njegove nerealnosti i nelogicnosti, ali nisu u stanju da nadju odgovarajuca objasnjenja za njegov nastanak.

 

Jedan od cestih oblika fobije je strah od zatvorenih prostora, odnosno klaustrofobija. Moze se ispoljavati u blagim oblicima, kao sto je izbegavanje lifta ako su u pitanju male visine, ali i izbor lifta ako se treba popeti na vise spratove. U tezim slucajevima klaustrofobije ulazak u lift svaki put izaziva znojenje, drhtavicu, a u jos tezim panicnu reakciju ili nesvesticu. Dakle, o fobiji se govori onda kad strah stvara poremecaje u ponasanju i onemogucava obavljanje uobicajenih zivotnih funkcija.

 

Postoje dva osnovna prilaza u tumacenju fobija: bihejvioristicki i psihoanaliticki. Bihejvioristicki objasnjava fobije procesima ucenja, tj. uslovljavanja i leci ih bihejvioralnom terapijom, odnosno desenzitivizacijom, odnosno "oducavanjem" od pogresno naucenog. Psihoanaliza smatra fobije oblikom neuroze i u terapiji nastoji da otkrije nesvesne mehanizme njenog razvoja.

 

U okviru psihoanalitickih objasnjenja fobije, razvijeni su termini "fobicki karakter" i "fobicka odbrana". Prvi termin se odnosi na licnost koja brizljivo izbegava sve situacije koje potencijalno mogu stvoriti fobiju.

 

Npr. osoba koja se plasi otvorenog prostora (agorafobija), nastojace da vodi takav zivot koji je stiti od izlazenja na otvoren prostor, dakle, zivot sa redukovanim izlascima i vecinom vremena provedenog u sopstvenom stanu. Kao varijanta fobickog karaktera javlja se i "kontrafobicki karakter", u okviru kojeg licnost razvija obrasce ponasanja koji sluze kao izazov fobijama: npr. ako se osoba plasi visine, ona bas bira visoke spratove, planinari, putuje cesto avionom, sto joj daje kompenzaciona osecanja pobede nad strahom. " Fobicka odbrana" se odnosi na bilo koje postupke kojima se izbegavaju fobicke situacije. Statistika kaze da se fobija nesto cesce javlja kod zena, a i da najveci broj osoba razvija simptome izmedju 20-30 godine zivota.

 

U strucnoj literaturi se srece preko stotinu naziva razlicitih fobija, koje odgovaraju razlicitim zivotnim situacijama. Najcesce su sledece: agorafobija (strah od otvorenog prostora), aktrofobija (strah od visina i visokih mesta), aglofobija (strah od bola), astrafobija (strah od grmljavine i munja), glasofobija (strah od govora), zoofobija (strah od zivotinja), klaustrofobija (strah od zatvorenih i skucenih prostora), mizofobija (strah od prljavstine i zaraze), nekrofobija (strah od bolesti uopste), pekatofobija (strah od greha), sitofobija (strah od jela, jedenja), tanatofobija (strah od smrti), tafofobija (strah da se ne bude ziv sahranjen), toksofobija (strah od trovanja), fotofobija (strah od svetlosti), hemofobija (strah od krvi)... fobofobija (strah od straha).

 

domaci.de

nasetijelo @ 05:31 |Isključeno | Komentari: 0
U narodu popularno (ali i pogrešno) nazvana „reuma“ je u stvari grupa oboljenja koja se većim delom ispoljavaju na lokomotornom aparatu (ruke, noge, kičma, zglobovi) a svima je zajednička bol i ograničeni pokreti zahvaćenog dela tela. Reumatične bolesti spadaju u gupu bolesti vezivnog tkiva. Prema sadašnjem shvatanju reumatičnih bolesti, kod mnogih se radi o senzibilizaciji organizma na različite alergene (vidi više pod alergije). Poznate su i relativno česte promene na zglobovima u vidu bolova (artralgije) ili prave upale (artritisa) sa drugim znacima alergije (urtikarija, Kvinkeov edem i dr).

Vezivno tkivo spada u grupu potpornih tkiva zajedno sa hrskavičavim i koštanim.

Sva ova tkiva su sastavljena od: ćelija i međućelijske supstance koja je različita u svakoj grupi.

Ćelije vezivnog tkiva su različite: fibrociti (osnovna ćelija vezivnog tkiva), mezenhimne ćelije (neizdiferencirane ćelije potpornog tkiva u embrionu); histociti (ćelije rastresitog tkiva sa sposobnošću fagocitoze – proždiranja stranih čestica); leukociti (bela krvna zrnca – glavna uloga im je odbrana organizma); metahromatske ćelije (vrsta vezivnih ćelija koja se različito boje); masne ćelije (ćelije masnog tkiva u kojima se taloži mast) i pigmentne ćelije (u kojima je prisutan pigment – koji i daje boju ćelija.

Ovo je važno, jer uloga vezivnih ćelija određuje i ulogu vezivnog tkiva, koja zahvaljujući njima nije samo potporna.

 

Razna potporna tkiva

Prema međućelijskoj supstanci, potporna tkiva se dele na: vezivno, hrskavičavo i koštano tkivo. Vezivno tkivo je najmekše, ali može preći u čvršće – hrskavičavo, a hrskavičavo može preći u najčvršće – koštano.

Vezivno tkivo povezuje kosti u vidu tetiva, zglobnih čaura, obavija pojedine mišiće i mišićne grupe i spaja ih sa kostima. Pored toga, ono obavija različite organe i ulazi u njih zajedno sa krvnim sudovima i živcima i tu ćelije, gore nabrojane po potrebi, svaka vrši svoju ulogu.

Međućelijsku supstancu čine vlakna u osnovoj materiji i tkivna tekućina.

Osnovna materija je vidljivo homogna i prozirna. Ima osobine koloidnog rastvora, a konzistencija varira od sol stanja do gel stanja. Bogata je kiselim mukopolisaharidima (grupa ugljenih hidrata), hijaluronskom kiselinom i i hondroitin sumpornom kiselinom.

 

U njoj su smeštena vlakna: kolagena (snopovi paralelnih vlakana od albumoida kolagena); elastična (tanka vlakna, ne grade snopova a sastavljena su od albumina elastina i elastična su) i retikularna (vrlo tanka, obilno razgranata i čine mrežu – retikulum koja je rastegljiva). Ova vlakna se nalaze u kolagenu jer je razlika između njih više fizičke prirode nego prema hemijskom sastavu.

 

Vezivno tkivo

Vezivno tkivo se deli na: 1. neformirano 2. formirano i 3. vezivno tkivo sa posebnim svojstvima.

1. Neformirano vezivno tkivo se dalje deli zavisno od broja vezivnih ćelija i međućelijske supstance na:

a) retko vezivno tkivo koje ima mnogo ćelija a malo međućelijske supstance i rasprostranjeno je po celom telu, i omogućuje pomičnost organa, npr: pomičnost kože u odnosu na podlogu, jednjaka i dušnika prema okolini, mokraćnog mehura i dr. Ovo tkivo pored mehaničke uloge ima i ulogu u razmeni materija, deponovanju masti, zadržavanju vode, obnavljanju svih vrsta potpornog tkiva, u odbrani organizma od bakterija i drugih štetnih uticaja.

b) gusto vezivno tkivo je sastavljeno od gusto zbijenih snopova kolagenih vlakana, sa malo elastičnih vlakana i malim brojem ćelija. Ono je u vezivnom delu kože, podsluzokoži čitavog digestivnog trakta (organi za varenje) i vezivu mokraćnog kanala.

2. Formirano vezivno tkivo čine pravilno raspoređeni svi nabrojani sastavni delovi (ćelije i međućelijska supstanca sa svojim elementima) da mogu da odgovore mehaničkim zahtevima. Ono gradi tetive, fibrozne membrane i ostale veze.

3. Vezivno tkivo sa posebnim svojstvima: tu spada sluzavo, elastično, retikularno, masno i pigmentno tkivo.

Razlika je uglavnom u osnovnoj supstanci i ulozi tkiva koja je strogo namenska.

 

 

Široka lepeza simptoma

Ovaj opširni prikaz je dat da bi se razumeo pojam – bolesti vezivnog tkiva. Jasno je da ovog tkiva ima u svim delovima organizma i da se promene – bolesti – mogu javiti na jednom mestu, na više mesta, ali mogu biti po celom organizmu, pa je za nekoliko bolesti primenljiv i naziv sistemske bolesti.

 

Ako dođe do promena u organizmu, one se odigravaju u intersticijumu (međuprostorima osnovnih ćelija organa koji su zahvaćeni) a ne na matičnim ćelijama tog organa.

Prema sadašnjem shvatanju reumatičnih bolesti, kod mnogih se radi o senzibilizaciji organizma na različite alergene (vidi više pod alergije). Poznate su i relativno česte promene na zglobovima u vidu bolova (artralgije) ili prave upale (artritisa) sa drugim znacima alergije (urtikarija, Kvinkeov edem i dr)

Ovo se odnosi samo na neke bolesti i još su u toku ispitivanja.

 

Za ovako široku grupu oboljenja, gde su prisutni različiti patološki procesi sa raznim sopstvnim razvojem bilo da su upalne ili neupalne prirode, degenerativnim ili metaboličkim procesima, akutnim ili hroničnim tokom, jedino je zajednička BOL. Iz tog razloga je neophodna klasifikacija na grupe sa više sličnosti da bi ispitivanja, praćenja i lečenja mogla biti standardizovaa i adekvatno primenjena u svim zdravstvenim ustanovama.

 

Kod nas je u primeni sledeće klasifikacija:

I Zapaljenjski reumatizam

1. Reumatična groznica

2. Reumatski artritis i njegove varijanta

3. Spondiloartritis Ankilopoetica (M. Bechterew – Marie – Stumpl)

 

4. Drugi oblici sistemskih bolesti vezivnog tkiva

a) sistemski eritemni lupus (proces na koži lica)

b) Poliartritis nodoza

c) dermatomiositis

d) Sklerodermija

 

II Degenerativni reumatizam

 

Artritis i spondiloza i spondiloartritis deformans.

 

III Metabolički reumatizam – giht

 

IV Vanzglobni reumatizam – fibrozitis

 

(mišićni reumatizam ili miofibritis, tendinitis, bursitis, tendovaginitis, neuritis, paniculitis ili celulitis).

 

Reumatske bolesti prve grupe (I) su sistemske bolesti vezivnog tkiva (zahvataju vezivno tkivo čitavog organizma), vrlo su teškog opšteg stanja, imaju evolutivni tok i ostavljaju trajne posledice. Smatra se da u osnovi ovih bolesti leži hipersenzibilizacija organizma na neke alergene.

 

U drugu grupu (II) spadaju degenerativne bolesti ili artroze (arthrosis), imaju lokalnu prirodu, a patološke promene se ispoljavaju na jednom ili više zglobova. Nemaju sistemski karakter i ne utiču na opšte stanje zdravlja obolelih. Dolazi do degeneraivnih promena (oštećenje ćelija i tkiva, gubitak specifičnih osobina ćelija i smanjena sposobnost ćelija za razmnožavanje, prilagođavanje i ozdravljenje), zglobnih hrskavica i kostiju, najčešće u toku procesa starenja i nedostatka polnih hormona (prvo smanjenja, a zatim potpunog nedostatka).

Važno je napomenuti da postoji individualna predispozicija vezana za nasledni faktor. Najvažniji simptom je bol jačeg ili slabijeg intenziteta i odlikuje se trajnošću. Ovaj bol više smeta, kvari raspoloženje i izaziva osećaj zatezanja u napadnutom zglobu (zglobovima) kao i kočenje mišića, ali bez ukočenosti u zglobu i trajnih posledica.

 

Treća grupa (III), metabolički reumatizam (giht)

Nataje kod poremećaja metabolizma purina (jedinjenje purinskih baza i mokraćne kiseline) što za posledicu ima povećanje mokraćne kiseline u krvi i taloženje urata (soli mokraćne kiseline) u tkivima zglobova (jednog ili više) što dovodi do upala, bolova, ukočenosti, deformiteta.

 

Četvrta grupa (IV) Ovde spadaju svi oblici vanzglobnog reumatizma – fibroziti. Karakteriše ih lokalna upalna reakcija vezivnog tkiva na jednom zglobu, a može se proširiti i na okolne mišiće. Može da bude izazvan ili pogoršan napornim radom, vlagom, a i preterana gojaznost može biti provocirajući faktor. Povrede i kongenitalne anomalije mogu uticati na ovu vrstu oboljenja, kao i degenerativni reumatizam kod starijih ljudi.

 

Svi koji imaju bilo kakvu vrstu reumatičnih problema reaguju bolom na vremenske promene, često ili predosećajući. Vremenska nestabilnost deluje na autonomni živčani sistem (koji radi bez učešća naše volje) i izaziva kod osetljivih osoba bolove u zglobovima i migrenozne glavobolje. Ovaj mehanizam je vezan za električno stanje u atmosferi. Količine pozitivnog i negativnog punjenja jona u vazduhu utiču na živčani sistem tako što negativni joni smanjuju, a pozitivni pojačavaju nadražljivost živaca. Svako povećanje nadražljivosti živaca izaziva bolove u zglobovima, loše osećanje i neraspoloženje.

 

Reumatične bolesti su sve češće, sve više uzrokuju privremenu sprečenost za rad ili trajni invaliditet. Rana i pravilna dijagnoza kao i adekvatna terapija mogu uticati na tok i ishod bolesti.

 

Izvor:Zdrava Hrana

nasetijelo @ 05:29 |Isključeno | Komentari: 0
Reumatoidni artritis kronična je upalna bolest vezivnog tkiva, nepoznatog uzroka, koja najjače pogađa lokomotorni sustav.

Karakterističan je patološki nalaz ove bolesti trajna upala sinovijske ovojnice perifernih zglobova, koja je uz to simetrično distribuirana.

 

Bolest se može iskazivati blagom kliničkom slikom u kojoj su zahvaćeni tek pojedini zglobovi ili kao teži oblik bolesti s jakim deformitetima. Najčešća je varijanta bolesti umjerene jakosti.

 

Prema epidemiološkim podacima, bolest zahvaća otprilike 1% populacije, s tim da je ovaj poremećaj češći kod žena i do 4 puta u odnosu na mušku populaciju. Bolest najčešće počinje u 4. ili 5. desetljeću života. Neke obiteljske studije ukazale su na genetsku predisponiranost za bolest.

 

Uzrok bolesti

Za sada se još sa sigurnošću ne zna što bi moglo biti neposredni uzrok bolesti. Postoji nekoliko pretpostavki. Jedna od njih govori da se radi o odgovoru na neki infektivni agens u organizmu, što posljedično dovodi do oštećenja organizma. Druge teorije navode autoimuni mehanizam. Bilo kako bilo, pravi uzrok bolesti još nije otkriven.

 

Klinička slika

Bolest se u najvećem broju slučajeva razvija sporo, ali progresivno. Može početi bez povoda, ili je može provocirati neki stres, kao npr. porođaj, pobačaj, bilo kakva ozbiljnija bolest. Tek iznimno bolest započinje akutnim, naglim napadima, što se prezentira teškom upalom jednog ili više zglobova.

 

Bolesnik se u počeku loše osjeća, malaksao je, kao da mu nedostaje životne energije. Može se javiti pojačano znojenje, slabiji apetit i poremećaj ritma spavanja. Ovi opći simptomi mogu uputiti liječnika da se radi o reumatoidnom artritisu, ali i ne moraju jer mnoge bolesti imaju sličnu kliničku sliku, npr. bolest kroničnog umora.

 

Nakon početne nespecifične faze javljaju se prvi karakteristični, prepoznatljivi znakovi bolesti. Jedan od takvih znakova je jutarnja zakočenost u zglobovima, što bolesnik najizravnije doživljava na zglobovima prstiju šake. Kada se zglobovi uspiju razgibati bolesnik ne osjeća veće probleme sve do slijedećeg jutra kada će se opet ponoviti ukočenost u zglobovima. Kako odmiče vrijeme tako su jutarnje zakočenosti sve teže i dugotrajnije.

 

Ubrzo nakon jutarnjih zakočenosti javlja se i bol koja je u početku prisutna samo periodički, ili kod nekih kretnji u zglobu, dok kasnije postaje trajno prisutna.

 

U početnoj definiciji napomenuli smo da bolest najjače napada lokomotorni sustav, a to se prvenstveno odnosi na zglobove. Zglobovi vremenom postaju otečeni. U početku otok nije tvrd i može se utisnuti, jer se radi smo o upalnom izljevu u zglobnu vreću.Karakteristika reumatoidnog artritisa prema nekim drugim sličnim oboljenjima u smislu zahvaćanja zglobova, jesu otekline zglobova koje su simetrične i obično prvo oteknu zglobovi prstiju na rukama i nogama. Zahvaćeni su zglobovi dlana (metakarpofalangealni) i prstiju (proksimalni interfalangealni zglobovi)

 

Nakon malih zglobova bolest se može širiti i na veće zglobove; na koljeno, laktove i ramena.

 

Kronične upale malih zglobova na šaci imaju za posljedicu deformaciju šake u smislu skretanja prstiju u ulnarnu stranu, dok čitava šaka može zbog degeneracije u ručnom zglobu biti skrenuta radijalno.

 

Osim na zglobovima, promjene se mogu javiti i na drugim organima i organskim sustavima.

 

Na koži se javljaju potkožni čvorići, posebno kod osoba koje pokazuju težu kliničku sliku. Koža može pokazivati i znakove vaskulitisa, ali i ishemijske nekroze, pa se mogu javiti ulceracije i atrofija kože.

Od unutarnjih organa zapažene su promjene na srcu i plućima. Srce može pokazivati poremećaj u smislu perikarditisa, dok se na plućima javlja pleuritis, ali i difuzna intersticijska fibroza pluća.

 

Caplanov sindrom poseban je klinički entitet koji označava istovremeno javljanje reumatoidnog artritisa i pneumokonioza. Bolest je karakterizirana difuznom pojavom čvorova u plućima veličine 1-2 cm.

 

Na oku se može javiti upala bjeloočnice pa se razvija episkleritis.

 

Živčani sustav može biti pogođen kroz mononeurituse, ili pak posredno kao u slučaju pojave sindroma karpalnog kanala.

 

Feltyev sindrom čini izdvojen sindrom. Pojednostavljeno rečeno radi se o reumatoidnom artritisu koji je praćen povećanjem limfnih čvorova (limfadenopatijom) i slezene. Uz to se javlja manjak u broju stanica triju loza; anemija, trombocitopenija i granulocitopenija. Sve je to praćeno jako izraženim sistemskim znakovima bolesti.

 

Dijagnoza

Svaka dijagnoza počinje od anamneze, odnosno od razgovora s bolesnikom. U anamnezi mogu biti prisutni podaci o sličnoj ili istoj bolesti u obitelji, kao i podaci o prije spomenutim općim simptomima bolesti kao što su umor, nesanica, slabost i sl. Treba svakako tražiti podatak o jutarnjoj zakočenosti.

 

Fizikalna pretraga uglavnom je orijentirana na pregled zglobova, postojanja deformacija, ispada u funkciji, postojanju derformiteta.

 

Važno mjesto u dijagnosticiranju reumatoidnog artritisa imaju laboratorijske pretrage, koje se mogu podijeliti u tri različite skupine.

 

Laboratorijski testovi aktivnosti upale: standardno se mjeri sedimentacija eritrocita, koja je u slučaju postojanja upale povišena. Osim toga može se tražiti i koncentracija C reaktivnog proteina.

 

Hematološke pretrage. U krvi imamo nalaze anemije, točnije norocitne normokromne anemije. Razina je željeza u serumu snižena.

 

Imunološki testovi. Traži se prisutnost reumatoidnog faktora u serumu. To se izvodi tzv. Waaler-Roseovim testom. Rezultati testiranja očitavaju se kroz različita razrjeđenja seruma. Tako je titar 1:32 normalan, a 1:64 i više patološki. Ipak, treba napomenut da nalaz reumatoidnog faktora u serumu nema apsolutno sigurno dijagnostičko značenje, jer se on može naći u i sklopu nekih drugih bolesti. Stoga laboratorijske nalaze, što je pravilo u medicini, treba sagledati u kontekstu ukupnog nalaza i dojma o simptomima bolesti, ali i u kontekstu općeg stanja bolesnika.

 

Od ostalih pretraga koriste se: pretraga zglobne tekućine, radiološke pretrage poput RTG-a ili MRI, scintigrafija, artrografija i artroskopija.

 

Terapija

Kao i kod mnogih drugih bolesti kod kojih nije prepoznat ili otkriven temeljni uzrok bolesti, i kod reumatoidnog artritisa nema specifične uzročne terapije. Stoga je liječenje usmjereno na simptomatsko ublažavane tijeka bolesti. Tu se prije svega misli na ublažavanje boli, smirivanje upalnog procesa i održavanje (link-kretanje liječi RA) funkcionalnosti lokomotornog sustava posebno zglobova. Ovakva vrsta liječenja nije kratkog vijeka, već se može protezati kroz cijeli život. Stoga je dužnost svakog liječnika, ali i bolesnika da uspostave međusobno dobar kontakt, uz izgrađivanje povjerenja i edukacije, sve sa svrhom da se osnaži bolesnika i da mu se pruži potreba potpora i volja da ustraje u liječenju. Ovo je važno napomenuti, jer kliničko iskustvo govori da se autoimune bolesti (kada tijelo napada samo sebe) često javljaju upravio kod osoba slabijeg duha i samopouzdanja.

 

Kao lijekovi za suzbijanje upale danas se koriste lijekovi iz skupne sistemskih antimalarika, soli zlata, penicilinamin, sulfasalazin, i kao krajnje sredstvo imunosupresivi.

 

Bol i upala mogu se sanirati upotrebom nesteroidnih protuupalnih lijekova (aspirin, andol, ibuprofen). Kod slabih rezultata spomenutih lijekova može se pribjeći upotrebi kortikosteroida.

 

Fizikalna terapija, ali i često kretanje, vrlo su važna komponenta u održavanju zdravlja.

 

Kada zataje sve prethodne metode, ili ako nastupe neke teže posljedice bolesti, liječnik će morati upotrijebiti kirurške metode za saniranje nastalih degenerativnih promjena na zglobovima i tetivama.

 

Tijek bolesti i prognoza

Bolest ima progresivni tijek unatoč periodima remisije (poboljšanja). Periodi olakšavanja simptoma često su praćeni pogoršanjima. Takve se faze često izmjenjuju.

 

Prognoza bolesti je nepovoljna. Tu se ne misli na brzi smrtni ishod. Nepovoljan ishod bolesti uglavnom se odnosi na gubitak mogućnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Oko 50% bolesnika, unatoč ispravnom liječenju postaje u roku od 10 godina nesposobno za rad.

 

Preuzeto sa: medicina.hr

nasetijelo @ 05:27 |Isključeno | Komentari: 0
Definicija

Infektivna mononukleoza, koja se još naziva "bolest poljupca", zarazna je bolest uzrokovana Epstein - Barrovim virusom (EBV) u 90% slučajeva, a u preostalih 10% citomegalovirusom (CMV). Kada se deca zaraze ovim virusom, infekcija obično prolazi bez simptoma. Ukoliko se odrasli zaraze, 25-75% će razviti simptome ove bolesti za koju su tipična tri simptoma: povišena telesna temperatura, povećani limfni čvorovi i upala grla.

 

Uzrok

Epstein Barrov virus (EBV) je B limfotropni (ima izrazitu sklonost za napadanje B limfocita) herpesvirus koji je rasprostranjen u celom svetu. Osim što uzrokuje infekcijsku mononukleozu, ovaj se virus povezuje s karcinomom grla i određenim B-staničnim limfomima.

 

Prenos bolesti

EBV se prvenstveno prenosi putem pljuvačke, a ređe transfuzijom krvi. Obično se prenosi ljubljenjem i dodirivanjem delova tela i predmeta natopljenih zaraženom pljuvačkom. Budući je prenos kapljicama malo verovatan, izolacija obolelih nema smisla. Virus domaćinu ostaje doživotno; prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno. Osobe slabijeg imunološkog statusa (praktički svi bolesnici s HIV-om, 25-50% osoba s presađenim organima) češće šire virus.

 

Simptomi

4-8 nedelja nakon infekcije pojavljuju se prvi simptomi: malaksalost, gubitak apetita i groznica koji po nekoliko dana prethode početku upale grla, temperature i povećanja limfnih čvorova.

Teški oblik upale grla obično natera bolesnike da potraže medicinsku pomoć. Povremeno će bolesnici primetiti samo vrućicu ili povećane limfne čvorove ili će u njih biti prisutna samo jedna od komplikacija. Većina bolesnika žali se na glavobolju i malaksalost.

 

Tok bolesti

Infekcijska mononukleoza je u većini slučajeva bolest prirodno ograničenog trajanja.

Upala grla je intenzivna 5-7 dana, a nakon toga jenjava u toku sledećih 7-10 dana.

Povišena temperatura obično traje 7-14 dana, ali ponekad može potrajati i nešto duže.

Limfni čvorovi se najčešće smanjuju tokom 3 nedelja.

Umor je najtvrdokorniji simptom. Većina bolesnika se za 3-4 nedelja oseća dovoljno dobro za povratak u školu ili na posao, ali poneki bolesnici mesecima mogu osećati iscrpljenost, smetnje koncentracije i nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Obično su to bolesnici koji su imali blagi početak bolesti, bez teškog oblika upale grla i visoke temperature.

 

Komplikacije

Komplikacije infektivne mononukleoze nisu česte, ali mogu biti jako dramatične pa postaju dominantne manifestacije bolesti. Tu spadaju:

- autoimuna hemolitička anemija koja obično prestaje za 1-2 meseca

- blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) u 50% slučajeva - prestaje za 3-6 nedelja

- teška trombocitopenija - vrlo retka

- blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) - obično jenjava za 3-6 nedelja

- teška granulocitopenija - veoma retka, povezana s teškom infekcijom ili smrću

- prsnuće slezene - retka komplikacija koja se javlja u drugoj ili trećoj nedelji bolesti; simptomi su podmukla ili nagla bol u stomaku, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, hladan znoj

- neurološke komplikacije - paraliza moždanih živaca, upala mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitis), Guillain-Barreov sindrom, cerebralni napadi, upala kralježničke moždine, psihoza

- hepatitis - uobičajena je komponenta infekciozne mononukleoze; gotovo 90% bolesnika ima blago povećanje jetrenih enzima, ali teški ili trajni poremećaj jetre veoma je redak

- srčane abnormalnosti - vrlo retke (upale srčanog mišića, stezanje srčanih arterija, promene u EKG-u)

- opstrukcija disajnih puteva zbog povećanih limfnih čvorova

 

Može li se umrijeti od infektivne mononukleoze?

Više od 90% slučajeva bolesti ima dobroćudan tok.

Ova je bolest retko smrtna; neurološke bolesti, opstrukcija disajnih puteva i prsnuće slezene najčešći su uzrok smrti kod prethodno zdravih osoba.

Rizično stanje nazvano Polno (x) vezani limfoproliferacijski sindrom (XLP) ili Duncanov sindrom javlja se kod muških osoba. 40% muškaraca zahvaćenih ovim stanjem umire nakon EBV infekcije. Ova se bolest, o kojoj se još uvek ne zna dovoljno, očituje enormnim umnožavanjem limfnog tkiva s mogućim teškim imunološkim ili hematološkim posledicama kao što su agamaglobulinemija, aplastična anemija ili limfocitni limfom.

 

Dijagnoza

Osim nabrojenih simptoma, dijagnozu potvrđuju sledeći laboratorijski nalazi:

- povišen broj leukocita

- povećan broj atipičnih limfocita (kod 75% oboljelih). Limfociti su vrsta belih krvnih stanica koji se u ovoj bolesti razlikuju od normalnih - povećani su i promenjena im je jezgra

- postojanje heterofilnih antitijela (u 50% dece i do 95% odraslih). To su antitijela na ovčje eritrocite koji se dokazuju tzv. monospot testom.

- blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita)

- blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita)

- blagi porast imunoglobulina IgM, IgG i IgA

- blagi rast jetrenih enzima

- prisutnost EBV-specifičnih antitela - ovi serološki testovi sa sigurnošću dijagnosticiraju EBV infekciju, a mogu se napraviti odmah ili ako su gore navedeni nalazi protivurečni

 

Razlikovanje CMV i EBV mononukleoze

Bolesnici s mononukleozom uzrokovanom citomegalovirusom (CMV) u proseku su stariji i obično je bolest karakterisana upalom grla i temperaturom. Upala grla i povećanje limfnih čvorova ređe nastaju. Bolest nastaje podmuklije i sporije prestaje nego bolest uzrokovana Epstein-Barrovim virusom. Dijagnoza se postavlja izolacijom virusa u krvi ili specifičnim antitelima na CMV.

 

Lečenje

Lečenje je simptomatsko jer nema leka protiv uzročnika. Bolesnicima se preporučuje:

- mirovanje - bolesnici trebaju mirovati, što ne znači da trebaju strogo ležati u krevetu jer nema dokaza da strogi odmor pospešuje oporavak

- pijenje većih količina tekućine dok traje temperatura

- po potrebi uzeti lekove za sniženje visoke temperature koje će vam preporučiti lekar. Deca do 12 godina trebala bi izbegavati acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin. Andol) zbog opasnosti od komplikacija (Reyov sindrom).

- tvrde bombone mogu se uzeti kod grlobolje jer njihovo žvakanje pospešuje izlučivanje pljuvačke i gutanje nakupljenog sekreta

- izbegavati sportove 6-8 nedelja - zbog retkih komplikacija kao što je prsnuće slezene

 

Određeni lekovi primjenjuju se u retkim situacijama:

- kortikosteroidi mogu olakšati simptome upale grla, ali se zbog nuspojava obično daju jedino ako postoje komplikacije - opstrukcija disajnih puteva i hematološki poremećaji (anemija, granulocitopenija, trombocitopenija)

- alfa-interferon - ima antivirusno djelovanje i može smanjiti širenje EBV, ali se zbog visoke cene primenjuje obično kod osoba s poremećajem imunosti

- aciklovir - u visokoj dozi zaustavlja širenje EBV u grlu, međutim, njegova klinička korist je minimalna ili neuočljiva

 

Prevencija

Za sprečavanje širenja mononukleoze preporučuje se izbegavnjei kontakta sa pljuvačkom osoba koje su nedavno prebolele mononukleozu i održavati visok stepen higijene, naročito dečijih igračaka i predmeta koje deca stavljaju u usta.

 

domaci.de

nasetijelo @ 05:25 |Isključeno | Komentari: 0
Upala srednjeg uha može biti vrlo bolna i već je to dovoljan razlog da je se energično liječi. Osim toga, ako je neprepoznata i neliječena, može ostaviti trajne posljedice na sluh.

Jedna od vrlo čestih bolesti u dojenčadi i male djece, naročito u zimskim mjesecima, je upala srednjeg uha. Nastaje u trenutku prodora infekcije iz nosne šupljine u šupljinu srednjeg uha, kroz spljošteni kanalić (tzv. Eustahijeva tuba) koji normalno služi za regulaciju tlaka u uhu.

slučaju infekcije u nosu, taj je kanalić ujedno i veza kojom se infekcija proširi na srednje uho, osobito u dojenčadi i male djece kod koje je razmjerno širok i kratak. Zato su upale srednjeg uha to češće što je dijete manje. Obzirom da sluznica koja oblaže nosnu šupljinu, Eustahijevu tubu i srednje uho jednako reagira na infekciju bilo virusom, bilo bakterijom, a komunikacija među njima postoji, tako pri svakoj, pa i najlakšoj infekciji u nosu, ujedno biva zahvaćeno srednje uho. Liječnik koji pregleda uši djetetu s bistrom sekrecijom iz nosa često će reći da su oba bubnjića lagano crvena. Međutim, sadržaj srednjeg uha se nesmetano prazni kroz Eustahijevu tubu u nos, nema bolova niti zadržavanja sekreta u kojima se eventualno razmnožavaju bakterije. Nije potrebno nikakvo posebno liječenje, niti antibiotikom, niti kapima za nos. U situaciji kada je infekcija bakterijska, kada sluznica ili limfno tkivo koje se nalazi na ulazu tube u nosnu šupljinu, nabubri i zatvori Eustahijevu tubu, te se bakterije umnožavaju u šupljini srednjeg uha, ili se samo gomila sekret, bez mogućnosti pražnjenja sadržaja, dolazi do jakih bolova u uhu. Tada je i sekrecija iz nosa obično već gušća, žuto-zelena, ili bistra i veoma žilava. Pri pregledu je bubnjić jarko crven i izbočen. U nekim slučajevima dolazi do spontanog prsnuća bubnjića i pražnjenja gnojnog sadržaja koji tada curi van, nakon čega bolovi popuštaju. U takvoj je upali potrebno energično liječenje.

 

 

 

Pregled bubnjića u malog djeteta

 

Pregledati uho malom djetetu nije lako. Prvo stoga što je za taj pregled potrebno vrlo dobro dijete držati i fiksirati mu glavicu, da se pomakom glavice ne bi ozlijedilo na instrument kojim se ulazi u vanjski zvukovod, te da bi se tijekom 10-15 sekundi, koliko traje pregled, moglo dobro pogledati bubnjić lagano pomičući otoskop. Drugi razlog otežanom pregledu može biti vrlo uski vanjski zvukovod i začepljenost cerumenom (žućkastom gustom masom koju luče žlijezde u zvukovodu), te se ponekad bubnjić uopće ne može vidjeti ili je vidljiv samo jedan njegov dio. Da bi pregled bio uspješan potrebna je suradnja roditelja ili medicinske sestre koja dijete drži u krilu s glavicom oslonjenom postrance na rame i učvršćenom jednom rukom, a drugom rukom se fiksira donji dio tijela. Dijete možemo pregledati i u ležećem položaju na boku fiksirano za čvrstu podlogu. Ako je cerumen obilan, može se pokušati mehanički odstraniti, no najčešće se preporuči ukapavanje otopinom vodikovog peroksida ili ispiranje mlazom mlake vode pri tuširanju, te se pregled odgodi za idući dan.

 

 

Kako liječiti upalu srednjeg uha

 

Kada se radi o bakterijskoj upali, koja se može dodatno komplicirati ili ostaviti trajne posljedice, potrebno je upalu liječiti antibiotikom. Moram napomenuti da postoje i mišljenja da antibiotik nije nužan. Uzročnici upale su iste one bakterije koje nalazimo u nosu, te će se time rukovoditi liječnik prilikom izbora antibiotika. Drugi dio liječenja upale uha, koji je jednako tako važan, je ukapavanje kapljica u nos. Te kapljice imaju ulogu smanjiti oteklinu sluznice Eustahijeve tube i time omogućiti nesmetan izlaz sekreta koji sadržava bakterije iz srednjeg uha. Osim kapljica koje smanjuju otok sluznice (Ephedrin i sl.), preporuča se i nekoliko puta dnevno ispirati sekret u nosiću fiziološkom otopinom, ukapavanjem nekoliko mililitara u svaku nosnicu. Nakon toga je potrebno usisavanje sekreta posebnom pumpicom koja spada u neophodnu opremu novorođenčeta i dojenčeta. Ovaj vrlo važan dio terapije upale uha posebno ću opisati, obzirom da je pravilna tehnika izvođenja toalete nosa nužna da bi liječenje bilo uspješno. I konačno, treći dio terapije je onaj općeniti koji uključuje snižavanje temperature fizikalnim mjerama (tuširanje, mlaki oblozi) ili lijekovima, te ublažavanje boli. U tu svrhu preporučamo primjenu paracetamola (Plicet) u obliku čepića ili sirupa.

 

 

 

Pravilna tehnika izvođenja toalete nosića

 

U prve dvije godine života dijete ne može samo proizvesti tlak i koordinaciju kojom ispuhuje sekret iz nosića. Čišćenje sekreta iz nosića malog dojenčeta je povremeno potrebno i zdravom djetetu, no u slučaju i najlaganije prehlade, kada je nosić začepljen, te onemogućava normalno sisanje, to je itekako važna mjera

kojom djetetu olakšavamo tegobe. Napominjem da pravovremeno započinjanje i pravilno izvođenje toalete nosa može spriječiti komplikaciju upale u nosu i nastanak upale srednjeg uha.

Malom dojenčetu je dovoljna jedna osoba da sama obavi toaletu nosa, no za starije dojenče će već biti potrebne dvije osobe. Dijete je potrebno položiti na leđa, s glavicom koja lagano visi s ruba kreveta ili podloge za presvlačenje, na našoj ruci (mala dojenčad mogu ležati na ravnoj podlozi). U jednu nosnicu prvo ukapamo oko pola mililitra (pola kapaljke) fiziološke otopine kojom razrijedimo sekret u nosiću. Drugu nosnicu začepimo kažiprstom lijeve ruke, a zatim pumpicom u kojoj napravimo vakuum stiskanjem gumenog dijela, lagano uđemo u nosnicu i otpustimo stisak, te "usišemo" sekret iz nosića. Postupak ponovimo i u drugoj nosnici, a ponavljamo ga toliko puta dok se gotovo sav sekret ne odstrani. Tek nakon takva čišćenja se stavljaju aktivne kapljice (Ephedrin ili neke druge koje se mogu nabaviti u ljekarni u slobodnoj prodaji, tzv. OTC proizvodi). Pri njihovu ukapavanju glavicu lagano naginjemo na onu stranu u koju nosnicu kapamo, da bismo omogućili otjecanje tekućine prema uhu.

Ukapavanje kapljica u uho prilikom upale srednjeg uha nema svrhe. One se primjenjuju ako se radi samo o upali vanjskog zvukovoda, što je kod sasvim male djece izuzetno rijetko.

 

 

Komplikacije upale srednjeg uha

 

Upala srednjeg uha može biti vrlo bolna i već je to dovoljan razlog da je se energično liječi. Osim toga, ako je neprepoznata i neliječena, može ostaviti trajne posljedice na sluh.

Puno rjeđe, no vrlo ozbiljne komplikacije upale srednjeg uha su meningitis izazvan jednom od dvaju opasnih bakterija - Haemophilus influenzae i Streptococcus pneumoniae (protiv tog agresivnog oblika infekcije hemofilusom danas postoji uspješna zaštita cijepljenjem), te prodor bakterija u krv i nastanak sepse.

Ono što je važno zapamtiti jest da pravovremenim i odgovarajućim liječenjem upale u nosu možemo spriječiti daljnji prodor infekcije i zahvaćanje srednjeg uha

 

 

Pacijenti s upalom srednjeg uha najčešće se žale na bol u uhu, osjećaj začepljenosti ili "punoće" u uhu, oslabljen sluh, ponekad i na curenje iz uha; temperatura može biti povišena i, gotovo redovito (kroz kraće ili duže vrijeme), imaju smetnje s disanjem na nos.

 

 

Veze uha s okolinom

 

 

Da bi se shvatilo kako dolazi do upale srednjeg uha, treba nešto znati o anatomskim odnosima gornjeg dijela dišnog puta (nos i gornji dio ždrijela - epifarinks) i srednjeg uha. Naime, srednje uho jedan je mali zračni prostor koji je s epifarinksom povezan uskim kanalićem (Eustahijevom tubom), kroz koji se srednje uho ventilira. No, osim zraka, kroz taj kanalić mogu prodrijeti i uzročnici upale (bakterije i virusi). Osim toga, kod dugotrajne začepljenosti Eustahijeve tube, u srednjem se uhu stvaraju okolnosti koje pogoduju razvoju kroničnih upala. U praksi to znači da se upala uha gotovo nikada ne pojavljuje sama, već kao posljedica upale gornjeg dijela dišnog puta i oslabljene funkcije Eustahijeve tube (izuzetak su upale uha kod osoba koje imaju ozlijeđen bubnjić te uzročnik dolazi iz vanjskog uha kroz zvukovod).

 

 

 

 

Različiti uzročnici upale

 

 

Akutne upale uha mogu biti uzrokovane bakterijama i virusima. Virusne (kataralne) upale susrećemo kod respiratornih infekcija gornjih dišnih puteva (prehlade, "viroze", gripa i sl.). U uhu nema gnoja, već se nakuplja serozna tekućina, a bol je izazvana podtlakom u uhu koji se razvija kao posljedica začepljenosti tube.

Gnojne upale izazivaju bakterije. U tom slučaju gnoj se nakuplja u srednjem uhu i napinje bubnjić, što izaziva vrlo jaku bol. Ako se taakvo stanje ne liječi, gnoj probije bubnjić te bol naglo prestaje. Liječenje upale uha u prvom redu treba usmjeriti na suzbijanje okolnosti koje pogoduju razvoju upale uha, zatim na uzročnika upale. Dakle, prvenstveno treba uspostaviti funkciju Eustahijeve tube stavljanjem intranazalnih dekongestiva. Bolovi se suzbijaju analgeticima, a kod gnojnih upala daje se antibiotik.

Ponekad su upale uha neadekvatno ili nedovoljno liječene. U nekim slučajevima smetnje disanja kroz nos nisu toliko izražene i ne smetaju pacijenta u značajnoj mjeri, ali su upale uha česte (npr. devijacije septuma, alergije, adenoidne vegetacije - "treći krajnik". To su stanja koja pogoduju tinjanju infekcije u srednjem uhu i razvoju kroničnih upala srednjeg uha. Kronične upale srednjeg uha najčešće ne izazivaju bol, razvija se postepeni gubitak sluha, dok se kod nekih pacijenata javlja iscjedak iz uha.

 

 

 

Vrste upala

 

 

Postoje brojne klasifikacije kroničnih upala srednjeg uha. Najjednostavnije ih je podijeliti na negnojne i gnojne kronične upale. Negnojne mogu biti serozne ili adhezivne. Serozne kronična upala srednjeg uha razvija se prvenstveno u djece s dugotrajno začepljenom tubom, kod kojih se u srednjem uhu nakuplja bistri, ponekad gusti sluzavi sekret. Kod takve djece postupno slabi sluh. Liječi se uklanjanjem uzroka začepljenosti tube i miringotomijom (zahvat kod kojeg se operativno probije bubnjić, ukloni sekret i u otvor se postavi cjevčica za ventilaciju srednjeg uha). Adhezivni otitis nastaje također kao posljedica začepljenosti tube, ali i čestih infekcija uha, stvaranjem ožiljnog tkiva u uhu koje onemogućava normalno provođenje zvuka.

Gnojne kronične upale srednjeg uha razvijaju se kao posljedica zapuštenih i neadekvatno liječenih akutnih upala, ili u slučaju pojačane virulencije uzročnika i kod oslabljene imunološke reakcije organizma. Najčešće se kod takvih upala nađe miješana bakterijska flora. Pacijente najčešće uho ne boli, sluh progresivno slabi, otoskopski se redovito nađe perforacija bubnjića; sekrecija iz uha može i ne mora biti prisutna. Ako nema sekrecije iz uha, radi se o tzv. "suhoj" kroničnoj upali srednjeg uha, s centralnom perforacijom, i najčešće nema oštećenja slušnih košćica i ostalih koštanih struktura. Kod kroničnih upala srednjeg uha sa sekrecijom česti su ostitički procesi koji, osim oštećenja slušnih košćica, mogu oštetiti i dijelove sljepoočne kosti (u kojoj se nalazi srednje uho) i dovesti do širenja u okolna područja (mastoidzaušnu kost, intrakranijalno - meningitis, apsces moždanih ovojnica, u vrat itd.). Te komplikacije u nekim slučajevima mogu ugroziti život. Opasnost od razvoja navedenih komplikacija povećava se ako je, uz upalu uha, prisutan i holesteatom koji rastpom također oštećuje kost i širi se u okolne strukture (iako mu ime sugerira na tumor, holesteatom nije tumor, već je to nakupina odumrlih stanica kože zvukovoda i bubnjića).

 

 

Liječenje upala

 

Liječenje adhezivnih i gnojnih kroničnih upala srednjeg uha isključivo je kirurško, različitim metodama timpanoplastike, pri čemu se prvenstveno moraju odstraniti upalom promijenjeno tkivo, oštećeni dijelovi kosti i holesteatom. Osim navedenog, timpanoplastikom se nastoji rekonstruirati lanac slušnih košćica postavljanjem različitih materijala za prijenos zvuka tako da se, osim odstranjenja upalnog procesa, gotovo redovito očekuje i postoperativno poboljšanje sluha kod operiranih pacijenata.

 

 

 

Dean Komljenović, dr. med.

domaci.de

nasetijelo @ 05:06 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, travanj 15, 2012
Oči su ogledalo duše jer u njima piše da li je neko tužan, veseo, umoran ili ljut, ali iz njih može da se sazna mnogo i o opštem zdravstvenom stanju organizma. Nekada su promene i poremećaji toliko očigledni da se vide i golim okom, ali većina se ipak otkriva detaljnim pregledima očnog dna.
 

Oštećenja očnog živca su nepopravljiva pa je jako bitno na vreme otkriti njihov uzrok

 

– Očno dno (fundus oculi) unutrašnji je deo oka koji se nalazi iza sočiva. Pregled očnog dna uključuje pregled staklastog tela, papile (početak vidnog živca), krvnih sudova, mrežnjače, makule (žute mrlje) i perifernih delova mrežnjače (retine). Veoma je pouzdan u otkrivanju promena u oku i poremećaja u organizmu – kaže dr Slađana Delević, oftalmolog i medicinski direktor Specijalne bolnice za oftalmologiju „Okulus“.

 

Krvni sudovi kao na dlanu

Očno dno je, objašnjava doktorka, veoma složeno jer se na njemu, osim očnog živca, nalazi i žuta mrlja, poznata i kao tačka jasnog vida. Ona nam omogućava da čitamo, pišemo i da jasno vidimo konkretne predmete koje posmatramo. Oko nje se nalaze druge nervne ćelije koje omogućavaju periferni vid.

Na očnom dnu nalazi se i čitava mreža krvnih sudova koja hrani mrežnjaču. To su jedini krvni sudovi u organizmu koji mogu da se posmatraju bez doplera, kontrasta, odnosno neinvazivnim pregledima.

– Upravo zbog ove kompleksne strukture pregled očnog dna pruža lekaru uvid ne samo u bolesti oka nego i u celokupno zdravstveno stanje organizma – kaže dr Slađana Delević.

 

Promene se lako uočavaju

Pregledom očnog živca otkrivaju se oštećenja koja su posledica glaukoma (očnog pritiska), neuroloških bolesti kao što je multiplaskleroza, povreda, tumora na mozgu, promena u očnoj duplji i drugim okolnim strukturama. Oštećenja očnog živca su nepopravljiva, pa je jako bitno na vreme otkriti njihov uzrok.

Posle 40. godine preventivne preglede treba raditi jednom godišnje. Ako spadate u rizične grupe, na pregled treba ići i češće

Međutim, pregled žute mrlje je jako značajan za procenu vida. Ukoliko postoje oštećenja žute mrlje, dolazi do slabljenja ili gubitka centralnog vida, a na njih treba posumnjati ukoliko se prilikom čitanja u sredini teksta javljaju rupe, talasi i zakrivljenja.

Oštećenja žute mrlje mogu biti urođena ili stečena usled starosti. Da bi se predupredile ove degenerativne promene, oftalmolozi preporučuju uzimanje određenih vitaminskih suplemenata, dok se za lečenje postojećih promena koriste lekovi.

Pregledom očnog dna može da se ispita i stanje krvnih sudova mrežnjače. Ukoliko na očnim arterijama i venama postoje određena oštećenja, treba detaljno ispitati i druge krvne sudove u organizmu jer postoji velika verovatnoća da su i oni u lošem stanju.

Oštećenja krvnih sudova nastaju usled dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i aterosklerotičnih bolesti koje su posledica visokog nivoa holesterola i drugih štetnih masnoća.

 

Zabranjena vožnja posle pregleda

– Da bi se uradio pregled očnog dna, zenice treba da budu dobro raširene, a to se radi ukapavanjem kapi. Nakon toga lekar mikroskopom posmatra očno dno pomoću specijalnih lupa koje mu omogućavaju da sagleda i najsitnije detalje. Ukoliko je potrebno, lekar će predložiti dopunske dijagnostičke preglede – kaže dr Delević.

Na sreću, danas se koriste aparati koji prave trodimenzionalne snimke očnog živca ili žute mrlje (HRT i OCT) i omogućavaju rano otkrivanje i najsitnijih promena. U nekim slučajevima potrebno je uraditi i snimanja pomoću kontrastnih supstanci da bi se utvrdilo stanje krvnih sudova mrežnjače (fluoresceinska angiografija).

Pregled očnog dna nije bolan ni neprijatan, pa se pacijenti žale samo na jačinu svetla i zamućenje vida usled širokih zenica. Posle pregleda preporučuje se nošenje naočara za sunce, a dok traje dejstvo kapi za širenje zenica, treba izbegavati vožnju, čitanje i pisanje.

 

 

Neophodne su redovne kontrole

Dr Slađana Delević naglašava da pacijenti određenih kategorija moraju redovno da odlaze na preglede očnog dna kako bi imali bolji uvid u svoje zdravstveno stanje. Ovi pregledi ukazaće im na to da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti, kao i na uznapredovale degenerativne promene u samom oku.

1. Oboleli od dijabetesa. Što bolest duže traje, pregledi su češći.

2. Pacijenti koji boluju od arterijske hipertenzije, naročito oni čiji krvni pritisak nije stabilan.

3. Osobe sa srednjim i visokim stepenom kratkovidosti pošto kod njih dolazi do istanjenja i pucanja mrežnjače.

4. Pacijenti koji pate od glaukoma, povišenog očnog pritiska.

5. Svi ljudi stariji od 50 godina – preventivno.

 

{Zena}

 

 

nasetijelo @ 07:11 |Isključeno | Komentari: 0
O razvoju homeopatije u poslednjih trideset godina govore impresivni statistički podaci. Može se reći da je njena popularnost najveća u Evropi i Aziji, pa tek onda u Americi.

 

U odnosu na broj ljudi koji koristi ovu metodu lečenja, homeopatija se nalazi na drugom mestu, odmah posle kineske medicine, a iza nje se nalazi fitoterapija dok je alopatski način lečenja (poznatiji kao zvanična medicina) tek na četvrtom mestu.

 

Francuska

 

Prema nedavnim istraživanjima 40 % populacije koristilo je homeopatske preparate, a čak 39 % lekara ih je preporučivalo ili prepisivalo. Homeopatija postoji kao predmet u svim farmaceutskim školama i u četiri veterinarske škole, a najmanje šest škola bavi se školovanjem homeopata. Predsednik Miteran pozivao je javno na više istraživanja u ovoj oblasti. Lečenje homeopatijom refundira se iz fondova zdravstvenog osiguranja u visini od 65 %.

 

Velika Britanija

 

Prema British Medical Journal 42 % lekara šalje pacijente homeopatama. Prema drugom ispitivanju, 80 % nedavno diplomiranih lekara želi trening iz oblasti homeopatije, akupunkture ili hipnoze. Prema londonskom The Times homeopatija je sada najbrže rastuća alternativna terapija u Škotskoj koju je 1990. prihvatalo 40% ispitanika.

 

U Britaniji postoje tri strukovna udruženja. Jedno obuhvata samo lekare i broji oko 1000 članova, drugo obuhvata nelekare i broji preko 2500 članova. Princ Čarls je veliki zagovornik homeopatije, zahvaljujući njemu homepatija se ne smatra alternativnom već komplementarnom medicinskom granom.

 

Od pre par godina homepatija se integriše u zdravstveni sistem zemlje, tako da se npr. u bolnicama mogu naći i homeopate nelekari koji su članovi timova. Postoji i pet homepatskih bolnica kao i bolnice u kojima se nudi čitav niz drugih prirodnih (alternativnih) terapija uključujući i homeopatiju. Lečenje se može refundirati iz zdravstvenog osiguranja, uostalom kao i kod ostalih alternativnih terapija. Vlada finansira istraživanja u oblasti homeopatije.

 

 

Nemačka

 

Da li zbog duga prema Hahnemannu ili zbog nemačke preciznosti, homeopatija je u Nemačkoj službeno priznata i zakonski ravnopravna sa klasičnom medicinom, ali ne samo homeopatija već i neke druge alternativne terapije. U potpunosti je uključena u zdravstveni sistem zemlje, dakle koristi se i u bolnicama, troškovi lečenja se refundiraju iz zdravstvenih fondova, država finansira istraživanja. Bivši predsednik Karl Karstens i njegova žena osnovali su fondaciju za istraživanja homeopatije.

 

Indija

 

Izgleda da se homeopatska filozofija savršeno uklapa u učenje Veda, jer ne verujemo da je samo niska cena homeopatskog lečenja razlog za ogromnu popularnost homeopatije u Indiji. Tamo ima preko 100.000 homeopata, preko 100 koleža, a homeopatija ima najpovoljniji zakonski status, isto kao u Nemačkoj. Država finansira istraživanja, bolnice, specijalizovane klinike. Majka Tereza uključila je homepatiju u svoju misiju i sama otvorila četiri dobrotvorna homeopatska dispanzera u Kalkuti.

 

Rusija

 

Rusija poznaje homeopatiju više od 150 godina. Veliki broj i drugih alternativnih terapija odavno je popularan kako kod korisnika tako i u medicinskim obrazovnim institucijama. Predsednik Gorbačov odlikovao je Demjana Popova za popularizaciju homeopatije u Rusiji u kojoj deluje oko 500 homeopata. Država takođe finansira istraživanja.

 

SAD

 

Početkom 20. veka homeopatija je bila popularnija u Americi više nego bilo gde u svetu, ali je zahvaljujući naporima Američke Medicinske Asocijacije i farmaceutskim kompanijama svedena na minimum.

 

Kao primer valja navesti da je oko 1900. godine u SAD bilo više od sto homeopatskih bolnica, 22 škole i preko 1000 apoteka, a da je šezdesetih godina bilo manje od 200 homeopata. Amerikanci naravno ne mogu podneti da npr. Indija bude u nečemu bolja od njih, pa se poslednjih tridesetak godina homeopatija razvija neverovatnom brzinom.

 

Prodaja homeopatskih lekova porasla je za 1 000 % u periodu od 1970 - 1980 godine. Prema Vašington Postu broj lekara koji se specijalizuje u homeopatiji udvostručio se između 1980. i 1982. godine. U poslednje dve godine mediji su homeopatiji posvetili više prostora nego u poslednjih 50 godina.

 domaci.de

nasetijelo @ 07:07 |Isključeno | Komentari: 0
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, ili odsustvo simptoma bolesti. To je opšte osećanje dobrog zdravlja i raspoloženja, osećanje uravnoteženosti, osećanje lične slobode i osećanje zadovoljstva svojim položajem i funkcijom u porodici i društvu.

 

Suština ljudske egzistencije zavisi od sposobnosti organizma da održi svoju dinamičku ravnotežu uz minimum poremećaja i maksimalnu postojanost.

 

Ako postoji fizičko zdravlje onda postoji rezerva energije.

 

Ako postoji emocionalno zdravlje, osoba može i ume da izrazi svoja osećanja i održi balans sa okolinom.

 

Ako postoji mentalno zdravlje, osoba može jasno da misli, logično zaključuje, donosi odluke i rešava probleme.Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Ima široku primenu kao preventiva i kao način lečenja hroničnih i akutnih stanja.Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža.

 domaci.de

nasetijelo @ 07:05 |Isključeno | Komentari: 0
Vitalna sila

Ovo je prvi princip po kome se homeopatija razlikuje od klasične medicine.

Vitalna sila je energija koja animira telo, održava funkciju, ponaša se kao njegov regulator pokušavajući da održi harmoniju tela. Ona se ne može izmeriti, ali se posmatranjem može proceniti kolika je životna sila neke osobe. U kinsekoj tradicionalnoj medicini je to či energija u ajurvedskoj prana. Drugim rečima, to je vitalnost jednog organizma.

 

Zakon sličnosti

Ovo je osnovni princip homeopatije po kome se slično sličnim leči. To znači da se supstanca koja izaziva određene simptome kod zdrave osobe korisiti za te iste simptome kod bolesne osobe.

Na primer:

Allium cepa je napravljen od crnog luka, i koristi se za lečenje prehlade koja ima siptome i senzacije koji se javljaju kada sečemo crni luk.

 

Prijemčivost

Svaka osoba ima određenu prijemčivost i predispoziciju i drugačije reaguje na različite bolesti. Prijemčivost zavisi od kvaliteta vitalne sile, i ona uglavnom ostaje ista tokom života ali neki faktori mogu da pogoršaju stanje (pušenje, alkohol, loša ishrana) i učine organizam prijemčivijim za bolest. Isto tako pozitivni uticaji, uravnotežen život, pravilna ishrana i dobar homeopatski lek, mogu da smanje prijemčivost za mnoge bolesti. Genetsko nasleđe ima veliki značaj za prijemčivost.

 

Mijazmi

Mijazam je poremećaj, greška na životnoj sili. Haneman je u početku imao dobre rezultate ali je vremenom primetio da se simptomi ili bolest nakon nekog vremena vraćaju. Godinama je analizirao hronične slučajeve i došao do zaključka da su uzrok tome mijazmi. On ih je podelio na tri tipa.

 

Psora - najstariji mijazam, koren svih bolesti, nastao supresijom kožnih promena i erupcija

Sycosis - potiče od suprimirane gonoreje

Syphilis - potiče od suprimiranog sifilisa

 

Ispitivanje leka

Svaki lek koji se koristi u homeopatskom lečenju je prošao proces ispitivanja. Napravljeni lek se daje grupi zdravih ispitanika (jedni dobijaju lek a drugi placebo ali ispitanici to ne znaju) sve dok se ne pojave prvi simptomi. Pravi se precizna beleška o svim simptomima na fizičkom, emotivnom i mentalnom planu. Sakupljeni simptomi predstavljaju sliku leka.

 

Potenciranje leka

Homeopatski lek deluje na vitalnu silu i uzrok bolesti a ne na simptom kao posledicu. Da bismo svaki simptom sagledali potpuno moramo ga posmatrati korz vitalnu silu koja je dinamična, tako da i lek koji dajemo mora biti dinamičan, što se postiže potenciranjem leka. Potenciranje leka je poseban postupak koji se sastoji od razblaživanja i snažnog protresanja bočice u kojoj se lek nalazi (udaranje bočice o tvrdu podlogu), tako da se u homeopatskom leku ne nalazi nijedan molekul supstance od koje je napravljen.

 

Princip prepisivanja jednog leka

Homeopatija je holistička metoda tako da i simptome posmatra kao izraz poremećaja vitalne sile i na osnovu totaliteta simptoma prepisuje se jedan lek koji pokriva taj osnovni poremećaj vitalne sile. Lek u sebi sadrži poruku za vitalnu silu i pomaže joj da ona sama povrati narušeni balans.

 

Smernice izlečenja (Heringov zakon)

Ovaj princip je postavio Konstantin Hering, Hanemanov sledbenik. Po ovom zakonu pratimo tok homeopatskog lečenja, odnosno pomeranje simptoma.

 

Od unutra ka spolja - ako se simptomi kreću od unutrašnjih organa prema koži to znači da je prepisani lek dobar i da se lečenje odvija u dobrom pravcu.

 

Od važnijih organa ka manje važnim - ako se simptomi povlače sa srca i idu na zglobove, lečenje se dobro odvija.

 

Od gore prema dole - ako pacijent ima kožne probleme na licu a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka to znači da se pacijent oporavlja.

 

Od najnovijih simptoma ka starijim - najpre se povlače simptomi koji su nedavno nastali a najduže su prisutni najstariji simptomi. Znači da se povlače obrnutim redosledom od nastanka.

 

domaci.de

 

 

 

nasetijelo @ 07:03 |Isključeno | Komentari: 0
Postoji mnogo nedoumica oko mehanizama delovanja materijalnih zakona primenjenih na živi svet. Može se slobodno reći, da sa svakim novim objašnjenjem dolazimo do još više pitanja.

 

Još je Aristotel govorio da postoje dva načina kojima se može lečiti:

 

Similina similinum (slično sličnim) to je homeopatski način

 

Contra contrarum (suprotno suprotnim) to je alopatski način

 

Ovaj drugi način imamo danas prisutan i opšteprihvaćen, pa se lečimo:

 

antibioticima

 

antihistaminicima

 

antiacidima

 

antipireticima

 

antidepresivima.....

 

Sve nešto, primetićete, "anti".

 

Ovakav način lečenja je skup, obično invazivan, ponekad čak i štetan, tehnološki vrlo zahtevan, a ne može da odgovori na mnoga pitanja, kao što je: Zašto nekim ljudima određene bakterije učine obolenje, a drugima ne, zašto se nasleđuju neka obolenja kroz generacije, a bez mogućnosti genetskog dokazivanja istih, kako su izvesna duševna obolenja vezana u sindrom sa drugim frekfentnim obolenjima kod iste osobe....????

 

Ima previše ovakvih pitanja.

 

Homeopatski pristup živom organizmu pretpostavlja postojanje životne sile, koja ima svoje modele ponašanja, a u svrhu održavanja funkcija živog bića u okvirima homeostaze, ili ravnoteže. Ova sila je nematerijalne prirode, a sa materijalnom prirodom poseduje određene odnose. Svako narušavanje materijalnih zakonitosti ravnoteže kod živog bića, izaziva reakciju životne sile, koja se trudi da uspostavi narušenu ravnotežu, a trag delovanja ostaje vidljiv i naziva se simptom.

 

Delovanje lekara-homeopate se sastoji u tome, da na osnovu tih tragova, tj. simptoma, zaključi kakva je to štetna energija delovala, da pronađe similinum (sličnost) za takvu energiju, da taj similinum predoči životnoj sili, a životna sila će potom odreagovati na potreban način i uspostaviti ravnotežu. Znači, kako smo mogli oboleti, tako možemo i da se izlečimo !

 

Lepota ove metode lečenja je da se čovek leči sam uz pomoć svoje životne (vitalne) sile, koja za to i služi, da su metode neinvazivne, i da uticaj životne sile po izlečenju nije primetan samo na izlečenom pacijentu, nego i na njegovoj radnoj i životnoj okolini. Lečeći jednog čoveka, za neki milimikron se leči i čovečanstvo.

 

Ova metoda se sasvim lepo uklapa u metode lečenja klasičnom medicinom.

 

Zvuči veoma jednostavno, ali ne da nije....

 

 

 

 Šta je homeopatija?

Homeopatija je efikasan, naučni sistem lečenja. Reč homeopatija potiče od grčkih reči ”homeo”, tj. sličan i ”pathos” - patnja što bi značilo slično bolesti ili patnji. Homeopatija se temelji na zakonu sličnosti koji glasi ”similia similibus curentur” ili ”slično se leči sličnim”.

 

 

Istorijat

Pojam ”slično se leči sličnim” poznat je još od vremena Hipokrata koji je tvrdio da se bolest može lečiti na dva načina: suprotnim ili sličnim sredstvom u odnosu na bolest. Mogućnost lečenja sličnim sredstvom spominje se takođe i u Vedi Vyasi.

 

Na principu lečenja suprotnim sredstvom razvila se galenska farmakologija i klasična medicina.

 

Princip sličnosti sačuvao se vekovima kroz narodnu medicinu, a Paracelzus ga je u 16. veku pokušao uvesti u praksu, ali nedovoljno uspešno.

 

Krajem 18. veka nemački naučnik, lekar, hemičar i poliglota Samuel Hahnemann (1755-1843), utemeljio je na zakonu sličnosti celovitu filozofiju i principe lečenja, nazvavši to homeopatijom. Takvu, Hahnemannovu homeopatiju danas praktikuju stotine hiljada terapeuta širom sveta pod nazivom klasična homeopatija

 

 

 

Kako je Hahnemann došao do genijalnog otkrića i u toku svog životnog i radnog veka oblikovao jednu čitavu nauku?

 

Radeći kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i pošto nije uspeo izlečiti svoju kćerku od difterije, razočaran se povukao iz prakse i bavio se, između ostaloga, prevođenjem medicinske literature. Prevodeći čuveno farmakološko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objašnjenje da lekovitost kinina potiče od gorkog ukusa leka. Ne znamo zašto, ali odlučio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma slične malariji. Video je kako deluje zakon sličnosti. Zaključio je da je kinin efikasan u lečenju malarije zato što može da izazove slične simptome kod zdrave osobe i prema zakonu sličnosti da leči iste simptome kod bolesne osobe.

 

Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izašao u javnost sa svojim najznačajnijim delom ”Organon medicinske veštine”, koji je ubrzo preveden na sve važnije evropske jezike, doživeo je šest izdanja, i u njemu je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iako je od prvog izdanja prošlo skoro 200 godina, Organon i dan danas predstavlja kamen temeljac homeopatske edukacije.

 

Iste godine Hahnemann se istakao lečeći obolele od tifusa nakon Napoleonovih osvajanja i postao predavač na Lajpciškom univerzitetu gde je žestoko napadao tadašnje drastične metode lečenja i nastavio da objavljuje svoja najznačajnija dela.

 

Tridesetih godina 19. veka Evropom je protutnjala teška epidemija kolere. Stopa smrtnosti bila je preko 55 %. Hahenmann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i uništavanje zagađenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim lečenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice među narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije.

 

Počele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odlučeno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem što je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu.

 

Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici proširili su homeopatiju širom zapadne Evrope i Amerike otvarajući bolnice i koledže.

 

Nesumnjivo je da je Hahnemann bio veliki naučnik. Uveo je u medicinu

- eksperiment,

- propisao egzaktan način istraživanja,

- prvi u istoriji medicine formulisao zakone i principe lečenja,

- najavio mnoge pronalaske u medicini, npr. nasledni faktor, pre Mendela,

- dokazao uspešnost svoje metode u praksi,

 

No ipak je zbog sukoba sa svojim kolegama, lekarima i farmaceutima, morao da napusti rodnu Nemačku 1835. i preseli se s porodicom u Pariz.

 

Hahneman je čitav svoj život posvetio utemeljivanju ove nauke. Od njegovog vremena pa do danas ništa nije izmenjeno u principima i filozofiji homeopatije. Jedino se stalno proširuje lista dokazanih homeopatskih lekova i u praksi se više koriste savremena saznanja o psihološkim aspektima ličnosti.

 

Njegove ideje su prevazilazile toleranciju inače povoljne društvene klime 18. veka nastale pod uticajem pokreta ”Prosvetljenje koji je iznedrio mnogobrojna naučna dostignuća kao i umetnička ostvarenja.

 

Imao je mnogo vernih sledbenika i mnogo ljutih protivnika. Hahnemanove ideje bile su naprednije za nekoliko stoleća. Mi verujemo da će konačnu naučnu verifikaciju homeopatija ostvariti početkom 21. veka zahvaljujući napretku kvantne fizike.

 

Razvoj medicine odvijao se u skladu sa tada važećim njutnovskim mehanicističkim i materijalističkim konceptom spoznaje sveta tako da su Pasterova istraživanja na polju prirode mikroba bila prihvatljivija od Hahnemanovog energetskog koncepta.

 

Početkom 20. veka homeopatija doživljava svoj prvi uspon, a onda njena popularnost polako gubi trku sa brzim tehnološkim napretkom koji je bio zahvatio i medicinu. U odnos medicine i homeopatije bili su naravno uključene i neizbežne igre finansijskih i drugih interesa koje su išle na štetu homeopatije obzirom da ona nije bila zanimljiva sa stajališta profita.

 

Početkom stoleća Rockfellerovi su se lečili homeopatski i želeli uložiti novac u razvoj homeopatije, međutim njihov finansijski savetnik je preporučio ulaganje u farmaceutsku industriju i time verovatno učestvovao u određivanju istorijskih tokova.

 

Homeopatske bolnice i škole ostajale su sve češće bez finansijskih izvora i bile prisiljene na smanjenje rada ili čak zatvaranje.

 

Homeopatija je bila veliki izazov za nauku i filozofiju, ali prerano. Lekari koji su imali bilo kakve veze sa homeopatijom bili su proterivani iz strukovnih udruženja, zabranjivan im je rad, a na medicinskim fakultetima nije se smela spomenuti ta reč.

 

Homeopatija je ta teška vremena preživela zahvaljujući velikom broju homeopata koji su bili nezavisni po školovanju i praksi, tj. nisu bili doktori klasične medicine. Svoj opstanak homeopatija takođe duguje zaštiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetničkoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. čuveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta.

 

Početkom 70-tih godina 20. veka homeopatija doživljava svoju renesansu, širom planete, izuzev možda u Kini gde već hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holističkih terapija.

 

Zanimljivo je spomenuti da je jedan Grk, inače građevinski inženjer, George Vithoulkas, bio taj koji je pokrenuo renesansu homepatije. On je sigurno najveći homeopata 20. veka, edukovao je sve značajne homeopate danas u svetu, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu.

 

domaci.de

nasetijelo @ 07:01 |Isključeno | Komentari: 0
Homeopatija je zdravstveni sistem izveden iz drevnog principa da se "slicno leci slicnim".

Ovaj princip su poznavali i primenjivali Hipokrat i Paracelzus, ajurveda, ali ga je na praktican nacin, u Evropi, razvio nemacki lekar Samuel Kristijan Haneman, prije nepuna dva veka. Nezadovoljan tadasnjim medicinskim objasnjenjima, Haneman je niz godina istrazivao i napravio listu odredjenog broja lekovitih supstanci, kao i simptoma do kojih su dovodile, kad ih je davao zdravim ljudima. Posle toga ih je davao pacijentima cija se simpatologija problema poklapala sa simptomskom slikom odgovarajuceg leka.

Jedna od osnovnih postavki Homeopatije je da bolest, sama po sebi, nije poseban entitet. Bolest ima dinamicno odredjenje, a imajuci u vidu polazno homeopatsko stanoviste da svaki covek poseduje zivotnu energiju koja ga odrzava u harmonicnoj vitalnosti, bolest je samo znak, da su tu energiju, trenutno, prevladali nepovoljni uticaji.

Za Homeopatiju simptomi nisu cinilac bolesti, vec izraz otpora, nastojanje pogodjenog organizma da prevazidje probleme koji su ga obuzeli. To takodje znaci da simptomi nisu dati nekom unapred odredjenom bolescu, nego su proizvedeni individualnoscu osobe.

 

Stoga se homeopatski terapeuti ne usmeravaju prvenstveno na unistavanje i potiskivanje simptoma, nego teze da ih sto bolje upoznaju. Zato homeopatska anamneza obuhvata ceo opseg duhovnih, emocionalnih i fizickih promena koje ukazuju na posebnost reagovanja odbrambenih snaga pojedinca.

Za homeopatskog terapeuta je bitno kako osoba reaguje na hranu, stresove, vreme, kakvo im je zanimanje, temperament, nacin zivota, dnevne navike. Neretko su od pomoci i clanovi porodice koji zapazaju svojstvenost osobe u vreme pojave zdravstvenih tegoba. Homeopatska terapija nije usmerena na bolest vec individualnost osobe, pa se desava da se za iste simptome preporucuju razliciti homeopatski tretmani.

Homeopatija je zasnovana na cetiri glavna zakona.

Prvi zakon je zakon slicnosti, poznat kao "slicno se slicnim leci". To podrazumeva da supstance, koje kod zdravih ljudi uzrokuju odredjene simptome, mogu da se primene za lecenje ljudi kod kojih su ti simptomi, u nekom trenutku karakteristicni. Tri osnovne prepostavke zakona slicnosti su:

1) skup simptoma, sam po sebi nije bolest, vec odbrambena reakcija organizma, mobilisanjem zivotne energije;

2) organizam zna najbolje, odnosno simptomi su izraz optimalne reakcije organizma koji nastoji da ponovo uspostavi izgubljenu ravnotezu;

3) tako angazovanom organizmu se najbolje moze pomoci ako se ti simptomi potpomognu upravo u dotadasnjem delovanju.Ukoliko bi se radilo na suzbijanju simptoma, odbrambene snage bi slabile, i onda bi mu trebala stalna vanjska pomoc.

 

Drugi zakon Homeopatije je Heringov zakon ili zakon pravca lecenja.

On podrazumeva da se ozdravljenje krece po utvrdjenom obrascu. Simptomi se povlace u smeru od unutrasnjosti ka spoljasnjosti (od vitalnih unutrasnjih organa ka kozi, od duhovnei emocionalne sfere ka fizickoj). Pocetkom tretmana dolazi do pojacanja simptoma, ali ubrzo sledi njihovo slabljenje, a onda, snaznom reakcijom organizma i njihovo povlacenje.

Treci zakon homeopatije je zakon jednog leka.

Homeopatski terapeuti se u vecini slucajeva trude da osobi odrede samo jedan lek, i to onaj, cija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija kaze, da, ako ne raspolaze specificnom senzitivnoscu prema jedinstvenom, individualizovanom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek nece biti kompaktibilan sa postojecim poremecajem. To ne znaci, da se u razlicitim intervalima ne mogu koristiti vise lekova zaredom.

Cetvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze.

Haneman je dosao do zanimljivog otkrica, da, kada, preparate razredi i zestoko promucka, oni zadrzavaju svoju potentnost i pored znacajno umanjene koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, dok je sukcesivno umanjene doze, koje je dobijao razredjivanjem nazvao potencama. Za razliku od oficijene medicine koja zastupa princip veca doza - jace dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:

1) da tzv. niske potence, odnosno, mala razblazenja, imaju kratkotrajno i povrsno dejstvo;

2) da srednje potence deluju duze, i da je opseg simptoma na koje one uticu sirih i dubljih razmera;

3) da su visoke potence, najveca razblazenja, najfundamentalnijeg delovanja, kao i da se njihov uticaj nastavlja jos dugo nakon sto se prestanu koristiti.

Tesko je objasniti da mikro doze preparata, razblazene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10na 23) izazivaju veoma snazne reakcije, cak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula leka. Haneman objasnjava da organizam odbija jake doze leka, da, sto je vece razblazenje, lakse se uklapa u organizam i ima jaci efekat na energiju.

Novija tumacenja se objasnjavaju konceptima informatike. Prema njima, i posle najvecih razblazavanja, rastvorena supstanca ostavlja svoj otisak u rastvaracu. Taj otisak ima kvalitet autoreplikativnosti, tako da moze da se reprodukuje kao informativni sadrzaj koji odgovara potrebama osobe.

 

Homeopatija je u primeni vise od 170 godina. Danas, sirom sveta, ima vise desetina hiljada homeopterapeuta, izlaze strucni casopisi, postoje skole, skupovi. Veliki broj lekara se sve cesce usavrsava u ovoj oblasti. U Francuskoj, npr. homeopatija je zvanican vid lecenja, pod redovnim zdravstvenim osiguranjem. Osim veoma stabilne farmakopeje sa preko 2000 lekova, homeopatija raspolaze i odredjenim brojem lekova koji se mogu koristiti za samopomoc i uzajamnu pomoc. U poredjenju sa eksplozivnim rastom cena troskova farmaceutskih preparata i troskova lecenja, cena homeopatskog lecenja je skoro zanemarljiva, a bogato iskustvo homeopatskih terapeuta, licno i klinicko, ukazuje na siroke mogucnosti primene. Danas se, i u zvanicnim medicinskim casopisima, objavljuju istrazivacki radovi kojima se dokazuje efikasnost ove metode.

 

 

domaci.de 

nasetijelo @ 06:49 |Isključeno | Komentari: 0
BRUKSIZAM je skrgutanje ili stiskanje zuba , cesto nesvesno. Neki ljudi skrgucu zubima samo tokom spavanja , ova pojava se naziva nocni briksizam. Drugi skrgucu zubima u toku dana. Vrlo cesto u toku situacija koje ih cine napetim ili nervoznim ljudi koji boluju od ozbiljnog oblika bruksizma mogu ostetiti zubne ispune ili prouzrokovati drugi vid zubnog ostecenja. Ozbiljan oblik bruksizma se smatra odgovornim za neke slucajeve temporomandibularne disfunkcije , misterioznih jutarnjih glavobolja i neobjasnjivih facijalnih bolova.

 

Bruksizam moze imati nekoliko psiholoskih i fizickih uzroka. U mnogim slucajevima dovodi se u vezu sa stresom. Takodje moze biti reakcija na teskobu ili nepravilan zagrizaj. Ponekad se bruksizam moze pojaviti kao komplikacija ozbiljnog ostecenja mozga ili kao simptom izvesnog retkog neuro-misicnog oboljenja. Bruksizam moze biti neuobicajna propratna pojava nekih lekova tipa antidepresiva.

 

Simptomi bruksizma :

 

 

 

* Ritmicne kontrakcije vilicnih misica

* Skrgutanje nocu sto moze ometati san onoga ko deli sobu sa onim ko skrguce

* Dosadna jutarnja glavobolja

* Napeti i bolni vilicni misici , pogotovu ujutru

* Hronicni facijalni bol

* Osteceni zubi , ispuni , povredjene desni

 

Dijagnoza

 

Vas stomatolog ce Vas pitati o Vasim trenutnim problemima, o Vasem dentalnom zdravlju i o lekovima koje koristite. Stomatologa ce interesovati da li redovno pijete alkoholna pica ili kofein , zato sto se cini da obe ove hemikalije povecavaju sklonost ka bruksizmu. Ako delite sa nekim spavacu sobu , stomatologa ce interesovati da pita tu osobu o vasim navikama tokom spavanja , posebno o neuobicajnim skrgutavim zvucima tokom noci. Vas stomatolog ce Vas pregledati , posebno posvecujuci paznju vasim ustima i vilici. Tokom ovog pregleda Vas stomatolog ce proveriti osetljivost vilicnih misica kao i bilo koju ociglednu dentalnu nepravilnost , kao npr. slomljen zub , zub koji nedostaje ili teskobu.

 

Ako stomatolog posumnja da imate bruksizam koji je u vezi sa dentalnim problemima on moze izvesti detaljnu procenu dentalnog stanja.Pored proveravanja vaseg zagrizaja , stomatolog ce pregledati Vase zube i desni da utvrdi stetu nacinjenu bruksizmom , takodje ce napraviti i par rendgenskih snimaka.

 

Ako Vase dete skrguce zubima ili stiska vilicu , porazgovarajte o ovom problemu sa vasim porodicnim stomatologom , iako mnoga deca na kraju prerastu bruksizam , cak i kratkotrajno skrgutanje zubima moze naneti stetu stalnim zubima Vaseg deteta.

 

Trajanje bruksizma

 

Od sve dece koja skrgucu zubima izmedju 3 – 10 godine , vise od pola ce spontano prestati do 13 godine.

 

Kod tinejdzera i odraslih , trajanje bruksizma zavisi od njegovog uzroka npr. Bruksizam moze trajati mnogo godina ako je prouzrokovan stresnom zivotnom situacijom koja nije resiva. Ako je bruksizam prouzrokovan dentalnim problemima prestace kada se zubi saniraju i isprave.

Prevencija

 

Ako je Vas bruksizam posledica stresa , trebalo bi da potrazite profesionalnu pomoc , koristite metode koje ce vam pomoci da naucite kako da se opustite. Takodje , smanjite unos stimulansa kao sto su : cigarete I kofein.

 

I kod dece i kod odraslih ostecenje zuba prouzrokovano bruksizmom moze biti spreceno nosenjem zastitnih folija koje se nose nocu i sprecavaju skrgutanje zubima.

 

Terapija

 

Terapija bruksizma zavisi od njegovog uzroka :

 

 

 

* Stres — Ukoliko je bruksizam stresom izazvan , Vas stomatolog ili Vas doctor vam moze preporuciti profesionalno savetovaliste , psihoterapiju ili druge nacine koji bi vam pomogli da se opustite. Takodje Vam mogu prepisati lekove za opustanje misica , da bi Vam privremeno olaksali spazam stisnute I premorene vilice.

* Dentalni problemi – Ako je Vas bruksizam posledica problema sa zubima , Vas stomatolog ce ga najverovatnije leciti konzervativnom terapijom. Kod ozbiljnih slucajeva stomatolog treba da koristi krunice ili inleje da bi u potpunosti rekonstruisao izgrizene povrsine zuba.

* Povreda mozga ili neuro - muskularno oboljenje – Vas bruksizam moze biti vrlo tezak za lecenje , ako imate ove medicinske probleme. Vas oralni hirurg vam moze dati injekcije botulinum toksina ako osnovna terapija zakaze(danas je ovaj vid terapije zastupljen u razvijenijim zemljama).

* Lekovi — ako je Vas bruksizam posledica uzimanja antidepresiva doctor Vam moze prepisati novi lek ili dati lek koji ce spreciti posledice tog prvog leka.

 

Kada potraziti profesionalnu pomoc

 

Pozovite Vaseg stomatologa ili doktora ako uocite simptome bruksizma ili ako Vam je receno da skrgucete zubima.

 

Takodje zakazite kod stomatologa ako ste slomili zub, ako Vam je ispala plomba ili primetite da su vam zubi izrazito rasklaceni.

 

Prognoza

 

Cak i bez specijalne terapije vise od pola dece koja pate od bruksizma prestaju sa skrgutanjem do 13 godine. Dok vase dete samo od sebe ne prestane sa skrgutanjem , vas stomatolog moze dati vasem detetu zastitnu foliju da bi sprecio moguca ostecenja zuba. Zastitna folija je efikasna kod vecine dece , koja je koriste kako je propisano. Kod tinejdzera i odraslih izgledi za ozdravljenje su odlicni ako se bruksizam leci pravilno. Cak i ako sve ostale terapije ne uspeju injekcije botulinum toksina mogu da privremeno zaustave bruksizam pacijenata.

 

domaci.de

nasetijelo @ 06:47 |Isključeno | Komentari: 0
Još sredinom ovog veka uočena su dugotrajna neprijatna osećanja koja prate pojedina oboljenja aparata za kretanje. U to vreme primećeno je da postoje i neke crte ličnosti telesno obolelog (problemi sa agresivnošću u prvom planu), kao i njihove relativno komplikovane porodične situacije (agresivan i dominantan otac).

 

Tek sedamdesetih godina prihvataju se u somatskoj medicini i objašnjenja tzv. dubinske psihologije o intrapersonalnom konfliktu i aktiviranju nekih od 'neurotičnih' mehanizama odbrane, kao mogućoj 'pozadini' telesnih oboljenja. Nešto kasnije, u ortopediju prodiru stavovi da poremećaji organa za kretanje mogu da imaju zaštitnu funkciju u odnosu na psihičiki integritet, sprečavajući organski obolelog pacijenta da psihički regredira, ponekad do psihoze. Somatski defekt imao bi, u tom smislu, svrhu da prekrije nedostatak u selfu ličnosti, tako da bi tek psihoterapija uspela da otkloni i organski simptom.

 

U ortopedskoj praksi, psihogena komponenta određenih oboljenja, najčešće se uvažava post festum, posle više ili manje uspelih klasičnih ortopedskih terapijskih intervencija.

 

Psihologija i psihopatologija ortopedskih bolesnika

 

U ortopediji, kod lumbaga, reumatizma ili kod tendopatija, uticaj tzv. psihičke komponente obolelog je više nego očigledan. Pri tome, treba imati u vidu i tzv. psihogeni bol, koji inače jako liči na bolove kod lumboishialgije i bolove kod nekih drugih ortopedskih oboljenja. Od njih se psihogeni bol razlikuje po dramatičnosti koja prati njegovo saopštavanje, po nepouzdanoj lokalizaciji, afektu koji je neadekvatan i, najzad, po rezistentnosti na analgetike i druge ortopedske intervencije. Od pacijenata sa psihogenim (najčešće konverzivnim) bolom vrlo se često čuje: "Boli me sve", kao i žalba na pritisak u prednjem delu toraksa. Bolovi su posledica već potvrdenih fizičkih promena tkiva, fiksirani za određeni deo tela i imaju svoju pouzdanu neurološku lokalizaciju.

 

Što se tiče veze između bolova u ortopediji i psihičkog statusa pacijenata, zapaženo je, kod cervikoalgija recimo, da se pojačavaju na optužujuće tvrdnje okoline, a kod dorsalgija na ekstremno tugovanje i obeshrabrenost. Stanje bolesnika sa lumbalgijom, sa druge strane, pogoršava se obično posle opšte psihičke preopterećenosti i doživljene frustracije na raznim planovima uključujući i seksualni život. Brahialgija je, po zapažanjima Vajntrauba, više vezana za probleme u kontroli agresivnosti i ljutnje, koju pacijent inače teško kontroliše. Tako, grčevito stisnute pesnice pacijenta uz bolove u nogama, koji ostavljaju utisak da su organskog porekla, odaju čoveka koji je, po istom autoru, nesiguran u sebe.

 

U ortopediji se iskristalisao stav da su bolovi u donjem delu kičme u neposrednoj vezi sa psihološkim statusom pacijenta. S druge strane, bolovi sa nespinalnom lokalizacijom (reumatoidni artritis, povrede noge i osteoartritis) nisu pokazali neposrednu povezanost te vrste. To je potvrdeno u istrazivanju Greja, Mejna i Wejdela, 335 pacijenata sa Ajzenkovim inventarom ličnosti i Zungovom skalom depresivnosti.

 

Hronična mišićna napetost, kao drugi opšti simptom ortopedskog oboljenja (naročito prisutnog kod akutnog i hroničnog kičmenog sindroma), vezana je za tzv. "nemu ličnost", koja je u svojoj emocionalnoj aleksitimičnosti nesposobna da izrazi patnju osećanjima, pa to čini posredstvom lokomotornog aparata.

 

Što se tiče specifičnih ortopedskih oboljenja i psihičkog statusa, V. Laer je kod 1973 pacijenta sa frakturama juvenilnih koštanih cisti, ustanovio da operativni zahvat ne utiče značajno na recidiv bolesti. Slično je konstatovano i za probleme bolesnika (302 ispitanika) sa fibulo-tibijalnom tetivom, kod kojih je Lear zapazio prolongiranu nestabilnost hoda, nezavisno od toga da li je intervencija bila konzervativna ili operativna, zaključivši da je razlog tome loše psihičko stanje, odnosno, zaštitna uloga telesnog simptoma u očuvanju psihičkog integriteta obolelog.

 

Kitmejer govori o "depresiji bez depresivnosti" ili larviranoj depresiji kod učestalih bolova u mišićima pacijenata u ortopedskim ambulantama, bez pozitivnih laboratorijskih nalaza, koji govore u prilog organske promene. Pri tome se bolesnik ne žali ni na strah, ni na loše raspoloženje, a ne reaguje ni na uobičajenu ortopedsku terapiju. Takvi bolovi ponekad nestaju spontano, u toku relaksacije ili u trenucima kad se povede razgovor o mogućoj psihičkoj pozadini simptoma.

 

Istraživanja sa MMPI potvrdila su kod ortopedskih bolesnika izrazito prisutno simptoma hipohondrije (skala 1) i histerije (skala 3), a donekle i znakove depresivnosti (skala 5). Povišene vrednosti na skali hipoho­ndrije na MMPI zajedno sa bolovima u leđima ukazuju, sa gotovo 80% verovatnoće, smatraju drugi istraživači, da je psihogena komponenta kod ortopedskog oboljenja odigrala odlučujuću ulogu u nastanku bolesti. Kad je reč o depresivnoj crti ortopedskih bole­snika, jedno od novijih istraživanja pokazalo je da je depresivnost osoba operisanih zbog povrede kičmene moždine, jedino statistički značajno izdvojeno psihopatološko obeležje. Interesantno je da je loše raspoloženje ortopedskih pacijenata bila znatno više procenjeno od strane ispitivanog osobija nego od pacijenata.

 

I kod bolesnika sa prolapsom intervertebralnog diskusa ustanovljeno je, pomoću Bekove skale za depresiju, značajno prisustvo depresivnih simptoma (nesanica, smanjen apetit, seksualne smetnje). U istom radu uočene su neke crte ličnosti sa diskus hernijom, koje uvećavaju verovatnoću depresivnog reagovanja, kao što je nesvesna potreba za prilagođavanjem okolini po svaku cenu, koju autori tumače izrazom pasivnog sukoba obolelog sa njegovom okolinom.

 

Za reumatične artritičare odavno se uvrežilo mišljenje da se radi o ličnostima koje ne umeju da kanalizuju ill ispolje vlastitu agresivnost. Oni, kao sto je u psihosomatici opšte poznato, pripadaju tzv. Tipu A ličnosti, koja pokazuje sklonost da se, više ili manje svesno, neprestano izlaže stresnim situacijama. Uz to se opisuju i kao perfekcionisti, cinicni tj. verbalno agresivni, kao oni koji u svakodnevnom životu značajno više uvažavaju faktor tačnosti, koji žive pod tenzijom budući su orijentisani na uspeh itd. Za reumatične artritičare je dokazano da se znatno čečće leče pod kliničkom slikom neurotičnog poremećaja, odnosno da pate od osećaja iscrpljenosti, socijalne povučenosti i hipovigilnosti pažnje.

 

Što se tiče crta ličnosti pacijenata stradalih u saobraćajnim udesima (Čija su psihopatološka obeležja uz obolele od reumatidnog artritisa, najčešće ispitivana), čak kod više od 50% ispitanika ove vrste, utvrđene su određene psihopatološke crte ličnosti. Vinovnici saobraćajnih nesreća opisuju se, naime, kao impulsivni, skloni rizi-cima, kao oni koji imaju probleme sa autoritetom, latentno agresivni, potencijalno suicidalni, skloni samopovređivanju, kao osobe sa trajnim osećanjem krivice ukratko, kao neurotičari. Istina, malobrojni istraživači nisu potvrdili prethodne nalaze, ostajući pri stavu da se pacijenti povređeni u saobraćajnim nesrećama psihopatološki najmanje razlikuju od zdravih ispitanika. Nije, naravno, teško izvući zakljucak da na registrovanje psihopatoloških crta onih koji su izazvali saobraćajni udes utiče niz različitih činilaca. Među njima se pominje čak i smanjena inteligencija ispitanika. Nisu međutim zanemarljivi ni posredni uticaji socijalnih obeležja povređenih. Sa obzirom na činjenicu daje većina njih mlade životne dobi i da potiču iz industry skill, odno­sno, radničkih sredina.

 

Naglašene neurotične crte utvrđene su i kod ranjenih boraca sa fronta. Kod njih je u znatnom procentu potvrđeno da je telesno povređivanje (i, uopšte, izloženost ratnom stresu) u 30% značajan faktor pojave posttraumatskog stresnog poremećaja, čija je učestalost u pozitivnoj korelaciji sa trajanjem izloženosti ratnoj opasnosti. Neki su kod njih registrovali vidno prisutnije, kliničke slike "psihosomatske regresije" (čir zeluca, infekcije i sl.), naročito kod ranjenika u kojih je intenzitet traume bio izraženiji. Sve u svemu, uloga stresa (naročito onog kumulativnog karaktera) u nastanku svih psihosomatskih oboljenja sve je očiglednija, naročito kada su u pitanju maligna oboljenja i infarkt, najčešće pominjana kao neposredni uzrok smrti.

 

Najzad, psihopatološke promene kod ortopedskih pacijenata mogu da budu u toj meri prisutne da se prepoznaju i kao poznati psihijatrijski entitet. Takođe u istraživanju Kuna i dr. sa instrumentima kao sto je BSI (Brief Symptom Inventory) i SMAST (Short Michigan Alcocholism Screening Test) utvrđeno da je od 101 pacijenta sa frakturom kostiju noge, čak njih 70% pripadalo bolesnicima sa poznatom psihijatrijskom dijagnozom, mada je samo za njih 6% tražena konsultacija psihijatra. Od toga, polovina je otpadala na alkoholizam, 38% na poremećaje ličnosti, 21% na neuroze i isto toliko na distimične poremećaje. Vidžej i saradnici su kod 45% dispanzerski lečenih pacijenata sa ortopedskom bolešću takođe našli psihijatrijske simptome, a Kinspek sa saradnicima, kod blizu polovine hospitalno lečenih ortopedskih pacijenata simptome depresivno-anksiozne neuroze.

 

Samo ponekad, psihičke promene telesno obolelih (najčesšće povređenih) zahtevaju psihijatrijski tretman u bolničkim uslovima. To je slučaj kad je somatski oboleli pokušao samoubistvo, kada u porodici nailazi na neprimereno i očigledno nerazumevanje ili je u sukobu sa agresivnim članom porodice. Slično je i sa situacijama kada se u ortopedskih pacijenata dijagnostikuje alkoholizam u delirantnoj ili hroničnoj fazi i, na kraju, kada klinička slika ukazuje na homicidno ponašanje zbog paranoidnosti, pa se hospilalizacijom privremeno zaštićuje njegova okolina.

Emocionalna dijagnostika

 

Pravovremeno prepoznavanje psihopatoloskog stanja somatskih, tj. ortopedskih pacijenata omogućuje brzo diferencijalno dijagnostikovanje simulacije od hipohondrije, larvirane depresije i konverzije od somatske smetnje, kao i predviđanje ponašanja pacijenta u toku i posle intenzivnog lečenja. To je važno, da bi se izbegla nepotrebna hospitalizacija i još nekorisnije operativne intervencije, kao i zato da se pacijent pravovremeno uputi na odgovarajući psihoterapijski, odnosno, psihijatrijski tretman.

 

Pri tom je, od početka do kraja lečenja, od neprocenjive vrednosti psihoterapijski stav prema telesno obolelom, koji uključuje blagonaklonost (simpatiju za pacijenta), spremnost da se strpljivo sasluša njegova "teorija bolesti", da bi se posle napravila stručna "kopča" sa njom, kao i da mu se pruže blagovremene i realne informacije o njegovoj bolesti i terapijskim merama koje se preduzimaju.

 

Uz sve to, treba oslušnuti i vlastite emocije prema obolelom, koristeći se tzv. "emocionalnom dijagnostikom" odnosno, kako neki ortopedi pišu, "mekim činjenicama". Psihoanalitičari bi rekli da treba imati u vidu kontra transferni emocionalni odgovor terapeuta na ukupni habitus, fizičko i psihičko stanje pacijenta, a posebno na njegova očekivanja. Ortoped-hirurg bi trebalo da bude posebno oprezan prema vrlo raširenom osećaju sopstvene omnipotencije, tj., prema doživljavanju sebe kao spasioca. Nisu tako retke ni nesvesne odbrane lekara od sopstvenog straha, agresivnosti ili depresivnosti. Sve bi to pomoglo lekarima somatičarima da brže, preciznije i intuitivnije, već prostim obraćanjem pažnje na psihički status pacijenta, naslute ili čak prepoznaju psihološku pozadinu organskih smetnji i na vreme zadovolje aktuelne psihičke potrebe obolelog, utirući takođe put pozitivnom ishodu svojih bazičnih profesionalnih postupaka.

 

Izvor: prof. dr Petar Opalić 

nasetijelo @ 06:45 |Isključeno | Komentari: 0
Sindrom policističnih jajnika je najčešća hormonska bolest kod žena i najčešći uzrok izostanka ovulacije. Temeljna promena kod ove bolesti su cistični folikuli u kori jajnika, menstrualni ciklus bez ovulacije, retke menstruacije, neplodnost, pojačana dlakavost, opadanje kose, akne. Naziv dolazi od izgleda jajnika na kome se nalaze brojne ciste.

 

Učestalost

 

Na temelju današnjih dijagnostičkih kriterijuma procenjuje se kako 5-10% žena u plodnom razdoblju boluje od ove bolesti. Ultrazvučno se brojne ciste na jajniku nađu i češće, u čak 22 do 25% žena, ali žene nemaju uvek ostale simptome koje prate ovaj sindrom pa se u tih preostalih 15% slučajeva govori o jajnicima nalik na policistične.

 

Uzrok nastanka

 

Tačan uzrok nastanka policističnih jajnika nije potpuno poznat.

 

Klinička slika

 

Sindrom policističnih jajnika osim projenama na jajniku karakteriše se poremećajima menstrualnog ciklusa i povišenim nivoom muških polnih hormona - androgena. Žene su pogođene neredovnim menstruacijama ili njihovim potpunim izostankom, javlja se neplodnost, nakupljanje masnog tkiva u trbušnoj regiji (muški tip debljine), pojačana dlakavost, akne, opadanje kose, masna koža, povišen libido, povećanje klitorisa. Klinička slika može biti raznolika. Sindrom je usko povezan s neosetljivošću na insulin, zbog čega je učestalije obolevanje od šećerne bolesti. Jajnici su obično dvostruko veći od normalnih, napete sivobele površine ispod koje se u kori nalaze cistice veličine 5 do 15 mm. Žene s policističnim jajnicima trebaju se pratiti, istraživati i lečiti celi život jer je ova bolest povezana s nizom rizika: kasnija menopauza, različita krvarenja iz materice, spontani pobačaji su dva do tri puta češći, anemija, poremećaj količine masnoća u krvi, bolesti srca i krvnih sudova su 7 puta češće, rizik od obolevanja od šećerne bolesti je 16% veći, povišeni krvni pritisak se javlja kod 40% pacijentica, 2-3 puta je veći rizik za obolevanje od raka endometrijuma i jajnika, češće je potrebno odstranjenje maternice (histerektomija).

 

Dijagnoza

Nalaz može biti vrlo šarolik i bolest se razlikuje kod pojedinih žena. Dijagnoza se postavlja kombinacijom kliničkih, ultrazvučnih i laboratorijskih nalaza hormona.

Klinički nalazi obuhvataju informacije o simptomima žene, njenim pređašnjim bolestima i porodičnim bolestima ipregledom pacijentice. Za postavljanje dijagnoze policističnih jajnika danas se zlatnim standardom smatra ultrazvučni pregled. Transvaginalnim ultrazvukom vrlo se pouzdano mogu meriti i analizirati detalji u jajniku.

 

Lečenje

 

Pristupi lečenju su različiti jer se razlikuju i simptomi kod pojedinih žena. Lečenje zavisi od simptoma, nalaza i želje bolesnice za decom. Glavne mere lečenja su:smanjenje tjelesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, prestanak uzimanja alkohola, uzimanje lekova, hirurški zahvat. U lečenju lekovima postoji velik izbor koji zavisi od simptomi: hormonske kontracepcijske tablete, analozi GnRH, hormona koji se oslobađa u mozgu (iz hipotalamusa) i deluje na izlučivanje hormona hipofize, lekovi za kontrolu povećane telesne mase, hormonsko lečenje, kortikosteroidi, lekovi koji potiskuju delovanje muških polnih hormona, lekovi koji pojačavaju osetljivost na insulin. Hirurške mogućnosti lečenja sindroma policističnih jajnika su:

 

- odstranjenje dela jajnika

 

- odstranjenje celog jajnika

 

- elektrokauterizacija jajnika - postupak gde se elektrodom spaljuje tkivo jajnika

 

Izvor: Udzbenik Ginkologije, Medicinski fakultet Beograd 1992

nasetijelo @ 06:43 |Isključeno | Komentari: 0
Definicija

Sindrom policističnih jajnika je najčešća hormonska bolest u žena i najčešći uzrok izostanka ovulacije. Temeljna promjena kod ove bolesti su cistični folikuli u kori jajnika, menstrualni ciklus bez ovulacije, rijetke menstruacije, neplodnost, pojačana dlakavost, pretilost, opadanje kose, akne. Naziv dolazi od izgleda jajnika na kojem se nalaze brojne ciste.

 

Učestalost

Na temelju današnjih dijagnostičkih kriterija procjenjuje se kako 5-10% žena u plodnom razdoblju boluje od ove bolesti. Ultrazvučno se brojne ciste na jajniku nađu i češće, u čak 22 do 25% žena, ali žene nemaju uvijek ostale simptome koje prate ovaj sindrom pa se u tih preostalih 15% slučajeva govori o jajnicima nalik na policistične.

 

Sindrom policističnih jajnika osim promjenama na jajniku očituje se poremećajima menstrualnog ciklusa i povišenom razinom muških spolnih hormona - androgena. Žene su pogođene neredovitim menstruacijama ili njihovim potpunim izostankom, javlja se neplodnost, pretilost u 50-70% bolesnica, nakupljanje masnog tkiva u trbušnoj regiji (muški tip debljine), pojačana dlakavost, akne, otpadanje kose, masna koža, povišen libido, povećanje klitorisa. Klinička slika može biti raznolika.

 

Gojenje zbog policističnih jajnika

 

Mada je definitivno najčešći razlog za višak kilograma preterivanje s hranom, to nije uvek slučaj. Povećanje kilaže može da bude i jedan od simptoma nekog poremećaja ili bolesti - jedan od takvih poremećaja je i sindrom policističnih jajnika.

 

O čemu se ovde radi? O pojačanom lučenju muških hormona u ženskom telu, što je u medicini poznato kao sindrom policističnih jajnika (uprkos nazivu, nije uvek slučaj da su jajnici policistični kada postoji ovaj poremećaj - ono što uvek postoji jeste manji ili veći višak muških hormona, i jajnici su ti koji ih luče).

 

magazin.krstarica.com

www.medicina.hr 

nasetijelo @ 06:41 |Isključeno | Komentari: 0
Do gojenja dolazi usled disbalansa između (hranom) unesene i utrošene energije. Drukčije rečeno, ostaje pozitivna razlika kada od unesenih kalorija oduzmemo kalorije utrošene na fizičke i mentalne aktivnosti.

 

Utrošak kalorija vrši se različitom brzinom, koja je u zavisnosti od metabolizma svake individue. Tako jedni uspešno održavaju idealnu težinu i bez ograničavanja obroka i ne preteranu fizičku aktivnost, dok se drugi maltene i od vode i trčanja goje. Postojanju ovakvih razlika među ljudima doprinosi nekoliko faktora, te ćemo vam ovom prilikom neke od njih pobrojati.

 

Godine

Prirodno je da kako postajete stariji dolazi do usporavanja metabolizma, te je organizmu potrebno sve manje kalorija. Posebno period odmah nakon prestanka rasta, do kada kalorije utrošene upravo na razvoj organizma postaju višak, kritičan je za gojenje. Unosi se ista količina hrane i ista je fizička aktivnost, a postaje se deblji. Metabolizam se usporava povećanjem broja godina.

 

Pol

Pol je takođe bitan faktor. Metabolizam je kod muškaraca brži no kod žena, zbog čega je njima potrebno više kalorija. Ne samo što ženama treba manje kalorija nego i brzina njihovog metabolizma naglo opada kada dođu u fazu klimaksa. Ovo je jednim delom uzrok zbog koga žene počinju u tom periodu naglo da se goje.

 

Aktivnost

Fizički aktivne individue zahtevaju više kalorija, tj. više ih troše. Ako i niste sportski tip, pešačite više. Odite do prijateljice na kafu i saopštite to što imate lično pre nego što biste joj to poslali mejlom. Ne koristite lift. Siđite stanicu ranije.

 

Hrana

Izbegavajte visokokaloričnu hranu. Jedite da zadovoljite glad i istovremeno uživate u ukusu, ali, postarajte se da stanete na vreme. Na hranu nikada ne gledajte kao na neprijatelja br. 1. Hrana nije problem, ona je rešenje. Pronađite pravo.

 

Lekovi

Neki lekovi mogu istovremeno povećati apetit i usporiti metabolizam. Takvi su neki od lekova za smirenje, gotovo svi u vezi sa lečenjem hormonskih poremećaja. Antibebi pilule takođe. Zato koristite kondom - pored toga što sprečava neželjenu trudnoću kao i pomenute pilule, za razliku od njih ne goji, i još štiti od bolesti i virusa koje se prenose polnim putem, posebno naglašavamo HIV virus.

 

Nasledni faktor

Nasledstvo je u vezi kako sa gojaznošću tako i sa mršavošću i to tako što metabolizam nasleđujemo od majke. Ukoliko je majka (kao odrasla žena) gojazna, šanse da i njeno dete to bude jesu 75%. Isto važi i za mršave.

 

domaci.de 

nasetijelo @ 06:39 |Isključeno | Komentari: 0
Anksioznost i depresija i fobije jesu samo skup nekih pogrešnih uverenja, predrasuda i misaonih obrazaca koji su se ukorenili u čovekovu podsvest, a kada se nešto ukoreni u podsvest (npr znate da vozite auto - to vam se ukoreni u podsvest posle određenog vremena), to onda predstavlja rutinu, nešto kao vaša druga priroda (second nature)... Vi tada počinjete da se usredsređujete na te misli, da non stop osluškujete sebe kako se osećate (fizički i psihički), da organizujete svoj život u odnosu na vaše "stanje", da izbegavate situacije od kojih vas je navodno "strah", a to su sve stvari koje vam baš čine suprotno - one dodatno osnažuju vaše stanje, npr anksioznost. To su vam sve neprijatelji!

Shvatite da se rešenje problema već nalazi u Vama. DA! Ali je prvo potrebno da zaista, svim svojim Srcem ŽELITE da se izmenite, da izađete iz tog stanja! Nemojte molim vas samo da sedite skrštenih ruku i čekate da lekovi "prorade" ili da vam možda psihijatar otkrije način kako da se izlečite.... Samo Vi sami Sebe možete izvaditi iz svog stanja!

Shvatite da je anksioznost jedan krug, i vi se vrtite u njemu. Vrtite se tako što osluškujete svoje telo, osluškujete kako se osećate, pa se prisećate svojih paničnih napada možda, pa strahujete od toga šta će biti, pa možda imate razna "šta ako?" razmišljanja, pa se plašite nekih situacija i izbegavate sve što vas može dovesti u te situacije.... Sve je to u podsvesti! To nije tamo dospelo preko noći, tako i da bi se izbacilo odatle, potrebno je izvesno vreme.

Da bi izašao iz tog kruga, potrebno je da čovek prestane da razmišlja o svom unutrašnjem stanju, odnosno da prestane da non stop proverava kako se oseća.... To nije dobro! Usredsredite se na spoljašnjost, potrebno je da svaki minut svog vremena ispunite nečim, na taj način svesni um će biti non stop zauzet i neće imati vremena da tumara po podsvesnom umu.

Kako se lljudi oslobađaju neke loše navike? Tako što se maksimalno trude da izbegavaju da rade tu lošu naviku. Anksioznost je samo jedan skup loših navika koje čovek ima... Pa zato prekinite sa tim lošim navikama.... Znači ovo je mnogo bitno, čovek treba da ignoriše fizičke simptome, to bude teško u početku, ali kad sve manje i manje pažnje pridajemo nečemu, to onda počne da se povlači samo od sebe.... i samim tim vi ćete sve manje i manje imati naviku da osluškujete sebe, dok se ta navika potpuno ne iskoreni iz podsvesti. Kad vam je teško, samo se setite da vam se do sada nikad ništa loše nije desilo od anksioznost, niti će vam se desiti!

Dakle prekinite da organizujete svoj svakodnevni život u odnosu na svoje stanje! Ako vas je nečega "strah", baš to treba da uradite! Inače, ako izbegavate nekakvu situaciju, jer vas je strah, taj strah će postajati sve veći... i tako u krug. Prekinite da istražujete svoje simptome, svoju "bolest", to samo podseća vašu podsvest o vašim navikama. Prekinite da zakazujete i odlazite kod lekara na kojekakve preglede... Prestanite da pričate i da se prisećate vaših paničnih napada, jer i to samo dodatno osnažuje podsvest i podseća je o vašem stanju....

Ispunite svaki minut svog vremena nečim. Znači nema sedenja u mraku ili ležanja na krevetu i razmišljanja "o životu" i slično tome. Nema toga više! Ako ne možete da zaspite uveče, ustanite i legnite tek kad vam se stvarno spava. Nikako ne treba ležati i razmišljati, jer, pogađate o čemu ćete razmišljati... Okrenite se pozitivnim stvarima, ispunjavajte podsvest lepim i pozitivnim mislima.... Organizujte svoj dan maksimalno, i to npr: sada ću da čitam knjigu, sada ću da pozovem nekoga telefonom, sada ću da napravim nešto za jelo, sada ću da izađem u grad, sada ću pogledam neki film, sada ću malo da prošetam, sada ću da se odvezem negde kolima ili autobusom gde nikad nisam bio....

Još jednom, ne zaboravite - ne suprotstavljajte se tome što vam se dešava, pokušajte da maksimalno ignorišete simptome. Nemojte im pridavati nikakav značaj, pokažite tom vašem stanju ko je pravi gazda! Samo se prepustite... Ispunjavajte se pozitivnostima, verujte da ćete biti bolje! Radite ono što vam prija, izbegavajte stresne situacije, izbegavajte ljude koji vam ne prijaju. Opuštajte se maksimalno, prihvatite Sebe takve kakvi ste, nemojte bežati i pitati se zašto se baš vama to dešava. Ne oslanjajte se previše na druge ljude i ne očekujte da će neko drugi umesto vas rešiti Vaše probleme. Niko ne treba da posustaje lako. Postanite svesni da ste jači i moćniji od tamo neke anksioznosti ili čega već.

 

domaci.de

nasetijelo @ 06:37 |Isključeno | Komentari: 0
Osoba koja je mesecima samu sebe držala u anksioznom stanju ili u stanju konstantne zabrinutosti i panike vrlo lako može dovesti samu sebe do stadijuma depresije.

Depresija nije ništa drugo nego reakcija vašeg tela na dugotrajnu emocionalnu iscrpljenost.

Vidite, posle svakog napada panike osoba ostaje u zbunjenom stanju, i svaki put postane tužna što joj se to dešava. Često se takva osoba pita:

"Zašto baš ja? Zašto se baš meni ovo sve dešava?"

Naravno, osoba nikad nema odgovore na ova pitanja, i zato postaje sve tužnija i tužnija. Ovakav jedan šablon se može ustaliti i ponavljati mesecima, čak i godinama.

Ova tuga i apatija koja se ponavlja dovodi osobu u stanje depresije. Depresija može naići odjednom ili može naići u talasima pre nego što se kompletno razvije kod osobe.

Bilo kako bilo, ako ste depresivni, uveravam vas da se i toga možete otarasiti. Upamtite da uopšte nije bitno koliko dugo ste depresivni, ili koliko dugo ste u tom vašem anksiozno-depresivnom stanju. Vaše telo čeka na vas da preduzmete odgovarajuću akciju, preuzmete inicijativu i rešite se depresije!

Kao i kod anksioznosti, ni kod depresije ne postoji neki "recept" kojim ćete se rukovoditi i otarasiti se depresije u roku od jednog dana. Nećete se otarasiti depresije u roku od jednog dana, ali tokom vremena HOĆETE! Potrebno je samo raditi na sebi, iz dana u dan.

Prvo i prvo, ne treba da poistovećujete sebe sa depresijom. VI NISTE DEPRESIJA! To je samo prolazni stadijum koji vas je trenutno zahvatio i koji će proći. Ne treba da govorite: "Ja sam depresivan, moja depresija" i slično...

Drugo i drugo, vi ste depresivni mahom zato što su vam misli okrenute ka unutra, odnosno ka vašoj unutrašnjosti. Podložni ste preteranoj introspekciji, što nikako nije dobro u takvom stanju.

Ne mogu dovoljno da istaknem koliko je bitno da depresivna osoba bude okupirana nečim za vreme svog oporavka od depresije! Potrebno je da malo razmislite i podsetite se koja su to vaša interesovanja od ranije koja su vas ispunjavala i u kojima ste uživali. Glavni cilj ovde jeste preobražaj vaših misli od unutra ka spolja.

Znači od neverovatnog je značaja da budete okupirani nečim iz spoljašnjosti, nekim vašim interesovanjima, a ne vašim unutrašnjim stanjem i introspekcijom. Ovo će biti malo teško u početku, ali kako vreme bude prolazilo, biće sve bolje i bolje!

Odlično znam kako izgleda jedan sat prosečne depresivne osobe. Jedan sat za depresivnu osobu izgleda kao da je prošla cela večnost, i da je ta večnost prazna! A zamislite sad 24 sata kako izgledaju za depresivnu osobu koja ne preduzima ništa po pitanju svog oporavka.

Zato, još jednom ponavljam, ako se preusmerite ka spoljašnjosti, ka interesantnim stvarima oko vas, ka malim lepim stvarima i zadovoljstvima, videćete da vaš jedan sat mnogo brže prolazi nego ranije. Kad uvidite da vam dan brzo prolazi, možete reći da ste na pravom putu da se otarasite depresije.

Tokom vašeg oporavka bitna je i konstantna VERA u bolje sutra i konstantno samo-podsećanje da je depresija nešto trenutno, nešto što nije trajnog karaktera, i da je to nešto što će proći. Budite sigurni u to!

Ako malo bolje pogledate, sve što sam ovde napisao jesu veoma proste i jednostavne stvari. Tako stvarno i jeste. Mnogi ljudi misle da je izlečenje od depresije neki složen proces. Nije složen, sve je jako prosto. Najveće istine na svetu jesu veoma proste stvari!

Nekoliko podsetnika za kraj:

• Koliko god da ste dugo u depresiji i koliko god intenzivna ta depresija bila – vi se možete otarasiti depresije!

• Depresija je samo trenutna, prolazna pojava.

• Za izlečenje depresije mogu biti od koristi moderni lekovi koji se zovu anti-depresivi, no o tome morate porazgovarati sa vašim psihijatrom ili sličnom stručnom osobom.

• Stvorite naviku da ujutru čim se probudite, čim otvorite oči – odmah ustanete iz kreveta! Ne dajte sami sebi da ležite u krevetu dugo nakon što se probudite.

• Isplanirajte svoj dan što bolje možete. Ako treba uzmite i na listu papira napravite vaš dnevni plan – listu aktivnosti koje ćete obaviti toga dana. Ovo je jedan od najkorisnijih alata za borbu protiv depresije. Potrudite se da ispunite sve aktivnosti koje ste sebi zacrtali. Ako nešto od toga ne ispunite, nema veze, niko nije savršen. Ono što je ovde bitno jeste vaša ŽELJA da uradite nešto.

• Još jednom, podsećajte se redovno da ste samo na jedan korak od izlečenja, vaše telo je u svakom trenutku spremno da bude izlečeno od depresije i jedva čeka na to!

Opsesija i opsesivne misli

Opsesija i opsesivne misli jesu verovatno jedan od najgorih simptoma koje anksiozna osoba može iskusiti i više od bilo kog drugog simptoma "uveravaju" osobu da je na putu za ludilo, dakle osoba je uverena u tako nešto i misli da joj "nema spasa".

Opsesije i opsesivne misli mogu se pretvoriti u tzv. opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD). Dakle osoba ima neku opsesiju i ima kompulsiju (akciju koju mora da izvede da bi opsesija bila "zadovoljena" i da bi osoba bila "mirna").

Tako npr. neka osoba može imati opsesiju da po izlasku iz kuće po nekoliko puta proverava da li je zaključala vrata, iako ZNA da jeste... ili npr osoba često proverava da li je isključila ringlu na šporetu, iako ZNA da jeste.

Međutim, postoje i čisto opsesivne misli, dakle bez bilo kakve akcije koja je potrebna da se izvede. Ove opsesivne misli mogu biti veoma iscrpljujuće za osobu, psihički, a i fizički. Tako npr. često se kod ljudi javljaju opsesivni misli tipa "šta ako povredim samog sebe ili druge?... šta ako uradim nešto što nije dobro?...... šta ako izgubim kontrolu nad samim sobom?". Osoba koliko god pokušavala ne može da se otarasi ovakvih misli.

Ok, dosta je bilo teoretisanja, nego da vidimo mi kako možete da se otarasite opsesija i opsesivnih misli.

Shvatite da sve što više pokušavate da se otarasite, da zaboravite na svoje opsesivne misli - nećete imati uspeha, i vaše opsesije će postajati sve jače i jače. Nikada se nećete otarasiti svojih opsesija ako namerno pokušavate da ih zaboravite. Kako uopšte čovek može nešto namerno da zaboravi?

Ako malo bolje pogledate, vi ste vašu opsesiju stvorili tako što ste namerno pokušavali da zaboravite opsesivne misli - misli čiji vam se sadržaj nije svideo. Drugim rečima, vi se borite protiv opsesija i na taj način opsesije se sve više i više učvršćuju u vašu svest, sve više i više su prisutne.

Dakle, ako imate opsesije i opsesivne misli, nemojte pokušavati da ih prisilno zaboravite! Ovo je veoma bitno da razumete! Morate da uradite upravo suprotno - da prihvatite opsesivne misli takve kakve su, morate biti spremni da živite sa njima neko vreme.

Ovde je najbitnija stvar vaša čvrsta odluka da PRIHVATITE vaše opsesije i da živite sa njima neko vreme. Znači, nije dovoljno da kažete samom sebi "ok, prihvatam svoje opsesije", a onda se ponovo koncentrišete na njihovo prisilno zaboravljanje.

Kada zaista prihvatite opsesije kao deo vas, kao nešto što je trenutno u vama, polako ali sigurno ćete izgubiti strah od sadržaja tih misli. Videćete da će se gradualno i vaše interesovanje za te opsesivne misli smanjivati.... sve dok jednog trenutka ne budete totalno zaboravili da ste uopšte i imali bilo kakvu opsesiju!

Znači, vaše PRIHVATANJE opsesija će vam pomoći da se otarasite opsesija. Zvuči malo paradoksalno, ali je stvarno tako  Desiće se to da ćete ili totalno zaboraviti na vašu opsesiju, ili ako se prisetite te opsesije - više vam ona neće predstavljati problem!

Najbitniji saveti

• Nemojte bežati od svog straha! Sve što više bežite, strah će vas sve više sustizati!

• Prihvatite sve svoje čudne senzacije i osećaje koje imate tokom anksioznosti. Nemojte se boriti protiv njih, jer tu bitku nećete dobiti. Prihvatite svoje simptome kao nešto što je prolazno.

• Nemojte da se samosažaljevate! Nikad to nemojte da radite. Ako se samosažaljevate, probajte da analizirate zašto to radite i shvatite da vam je to veliki neprijatelj prilikom vašeg oporavka.

• Nemojte da gubite vreme pitajući se pitanja kao što su: "Šta bi bilo da sam onda uradio to i to....?" ili "Šta ako.....?".

• Ako imate žalost prema nečemu što ste uradili u prošlosti, razumite da će vreme i to izlečiti. Nemojte se mnogo baviti žaljenjem i nemojte se mnogo baviti prošlošću.

• Nađite neku zanimaciju, uvek budite okupirani nečim. Nemojte po ceo dan da ležite u krevetu, pitajući se razna pitanja o "smislu života" ili "zašto vam se to sve dešava" i slično. Bitno je da u toku celog dana budete zauzeti nečim. Ali nemojte na silu i namerno tražiti neku okupaciju, već smireno i budite okupirani onim stvarima koje vas istinski interesuju. Ovo je veoma važno!

• Shvatite jednu stvar - pobediće onaj koji VERUJE da će pobediti, a ne onaj koji to može i ume. Ako nemate veru i samopouzdanje, nemate mnogo toga. Snaga jednog čoveka mnogo više zavisi od samopouzdanja koji taj čovek ima nego diretkno od snage njegovih mišića!

• Prihvatite svoje opsesije, koje god da imate, i budite spremni da živite sa njima neko vreme. Nemojte da im se opirete i da se borite protiv opsesija, prepustite vremenu da odradi svoje. Vaše opsesije će proći tokom vremena.

• Ako niste u mogućnosti da prebrodite svoje probleme sami, možete potražiti stručnu pomoć, tu nema ništa loše. Naravno, ovde mislim na odlazak kod psihijatra ili slične stručne osobe. Čini mi se da je to kod nas i dalje tabu tema, ali ja zaista ne mislim tako (i ja sam sam išao kod psihijatra na nekoliko seansi i verujte mi posle svakog razgovora sam se osećao prosvetljeno). Možda vam je potrebna pomoć u vidu lekova, možda i ne. Nemate ničeg da se stidite!

• Nemojte da merite kako napredujete iz dana u dan. Ovo je veoma bitno da ne radite. Nemojte da brojite dane, mesece i godine koliko ste već dugo "bolesni", jer ćete se na taj način podsećati na svoje probleme i održavaćete svoje stanje u podsvesti.

• Ako postoje neka konkretna mesta kojih se plašite, jer mislite će vam se tamo "desiti nešto", ili vas zadesiti napad panike - nemojte da zaobilazite ta mesta, već upravo treba da idete na ta mesta. Vaš oporavak se nalazi na tim mestima!

• Nemojte da vas obeshrabri ako ste često neodlučni. Ovo je normalna pojava kod svih anksioznih ljudi. Shvatite da će i vaša neodlučnost proći čim budete bolje i čim vam se samopouzdanje poveća.

• Nikad, ali nikad ne prihvatajte totalni poraz! Nikad nije kasno da date sebi još jednu šansu. Nemojte nikad odustajati!

• Suočite se. Prihvatite. Prepustite se. Pustite da vreme odradi svoje.

Prestanite da stavljate anksioznost u centar paznje

Prestanite da organizujete vaše svakodnevne obaveze i aktivnosti u odnosu na vaše stanje.

Ne izbegavajte određene situacije kako bi ste udovoljili anksioznosti, jer ako to radite, anksioznost će se udobno smestiti u stolicu u vašem umu gde će sedeti i mučiti vas.

BUDITE GLAVNI!

Ako svoj život organizujete u odnosu na anksioznost, pomislite unazad… da li vam je anksioznost ikada nanela neku štetu? NIJE!

Gde god da ste bili, kod kuće ili negde napolju, uvek ste bezbedni.

Što više možete izlaziti iz svog "ograničenog prostora", brže ćete reprogramirati svoj podsvesni um da reaguje normalno na situacije koje vam inače izazivaju anksioznost.

Odvracajte misli

Odvraćanje misli - neka to postane vaša nova navika!

Odvraćanje misli jeste ključe uspeha da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti. Kada ništa ne radite, onda se vaš svesni um odmara, dosađuje, na taj način vaš um se može ponovo fokusirati na stare anksiozne misli i navike.

Neka odvraćanje misli bude vaša nova navika. Ako razmislite malo o tome, ljudi koji vežbaju svakog dana neki sport, koji imaju neki hobi, koji su uključeni u bilo kakvu aktivnost, samo hrane svoje navike. Samo što su njihove navike zdrave, ne-anksiozne navike, odlične za odvraćanje misli.

VI TO TAKOĐE MOŽETE!

Kada imate slobodnog vremena, ispunite ga aktivnostima koje vam odvraćaju misli od anksioznosti, ili uveče, idite u krevet i spavajte. Kod kuće, u kolima ili bilo gde da ste, pustite glasnu muziku i pevajte uz nju.

ISPUNITE SVAKI MINUT VAŠE SVAKODNEVNICE.

Ne prisecajte se vaseg anksioznog stanja

Kako se vaša anksioznost bude povlačila, ne prisećajte se, ne zamišljajte, niti razgovarajte o mislima i senzacijama koje ste imali tada. Ako to radite, to će omogućiti vašem umu da se zadrži na tim sećanjima, potrebno je da pustite podsvesni um da zaboravi stare navike.

Ako odlučite da pričate o tome kako ste pobedili anksioznost, kada vam bude bolje, uradite to, ali budite površni po pitanju toga.

Recite ljudima da ste nekada bili anksiozni, ali ne ulazite mnogo u detalje.

Prestanite da se oslanjate na druge ljude

Prestanite da se oslanjate na druge ako imate anksioznost.

Oslanjanje na druge ljude vam daje samo privremen oslonac, a morate se suočiti sa situacijom svojom glavom. Niko vam ne može pomoći, SAMO VI SAMI! Pre nego što pokušate da kontaktirate nekoga za uverenje, STANITE, pomislite da tim korakom samo dodatno hranite vašu anksioznost, sami poradite na ovome. Pronađite tehnike koje vam najviše odgovaraju i URADITE TO!

Vi to možete… razmislite unazad malo, da li vam je iko ikada stvarno pomogao kada ste bili anksiozni? Uklonio simptome umesto vas? NIJE! Vi ste UVEK morali sami da se izborite sami; sami ste prolazili kroz tu oluju i izbavili se iz nje.

Od sada pa na dalje shvatite da vam niko ne može pomoći sem vas samih.. i vi imate moć da to uradite ovog trenutka!

Prestanite da govorite o vasem stanju

Ovde je potrebno veoma malo objašnjenja. Prestanite da ulazite u raspravu o vašem stanju sa drugim ljudima tokom razgovora. Ponovo kažem, ovo će samo zbuniti vaš podsvesni um, pri čemu će vaša loša navika opet uskočiti i postati još jača. Morate pokušati i zakopati tu lošu naviku, zaboraviti na nju, oduzeti joj moć.

Kada okončate neku svoju vezu sa drugom osobom i osećate se tužno, koja je najgora stvar koju možete uraditi? Da pričate o toj drugoj osobi! Što pre počnete da zaboravljate osobine te druge osobe, kako je izgledala, stvari koje vam je pričala itd… to ćete manje bola osetiti. A kada upoznate neku novu osobu koja vam se sviđa,… BIVŠA je zaboravljena … Mora da vam se nekada tako nešto dogodilo. Slično je i sa selidbom, prebacivanja iz jedne u drugu školu, gubitka kućnog ljubmca… bilo šta što podrazumeva gubitak nekoga ili nečega… gubitak, bol ili tuga postaju sve manji i manji.

Sami sebi nađite najbolji način za sticanje ove navike i vežbajte to. Pričanje o tome kako se osećate će samo dodatno hraniti vašu anksioznost.

Postepeno izbacite lekove iz upotrebe

Donesite odluku da izbacite iz upotrebe vaše lekove protiv anksioznosti. Razgovarajte sa vašim psihijatrom o postepenom smanjivanju leka. Ako vam doktor kaže da je trenutno nemoguće izbaciti lek iz upotrebe, budite strpljivi, ali neka to bude vaš plan na duge staze. Ne zaboravite da iako je važno da budete pod kontrolom doktora prilikom izbacivanja leka iz upotrebe i da morate uvek kontaktirati doktora pre toga, doktor vas zapravo ne može naterati da uzimate nijedan lek.

Anksiozna stanja mogu biti "zaštićena" pomoću lekova. To znači da vaše anksiozno stanje, koje stoji duboko u vašoj podsvesti, može biti sakriveno pomoću vaših lekova, što može umanjiti potencijalnu učinkovitost ovog programa. Da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti, važno je da vaše stanje ne bude pod uticajem lekova. Ovo ne znači da vi nećete uspeti, hoćete, samo će možda duže potrajati.

Nikada ne započinjite proces izbacivanja leka iz upotrebe bez medicinskog nadzora! Izbacivanje leka iz upotrebe može proizvesti "povratnu anksioznost", međutim, omogućiće vam da se suprotstavite anksioznosti i pobedite je. Korišćenje lekova da bi ste kontrolisali anksioznost je isto kao kada bi ste stavili metalnu ploču između vaših nerava i vašeg mozga. Uklonite li metalnu ploču, simptomi se vraćaju. Ako se rukovodite savetima pročitanim ovde, vi ćete PRIRODNIM PUTEM zameniti vašu anksioznu naviku sa novim ne-anksioznim navikama.

Prestanite da posecujete doktore

PRESTANITE DA POSEĆUJETE BILO KOG DOKTORA NA KOG NALETITE

Ovo možda zvuči jednostavno, ali je veoma, veoma važno. Ovde pokušavamo da uradimo 2 stvari; prvo da dokažemo vašem svesnom umu da vam nije potrebno uverenje od doktora da bi ste ponovo bili dobro, MORATE prekinuti ovaj krug jer je to upravo ono što vas vrti u krugu tako što konstantno podseća vaš podsvesni um da vam je potrebno uverenje. Drugo, potrebno je da "reprogramirate" um da instinktualno (podsvesno) ne traži uverenje.

JEDINI način da ovo uradite jeste da "vežbate" novu naviku. Sve što više svesno sprečavate sebe u potražnji za uverenjem od doktora ili neke druge osobe, sve manje ćete to morati da radite. Uskoro će neurološke staze u mozgu koje stvaraju staro, anksiozno ponašanje biti zamenjene novim navikama.

Razmislite malo unazad, koliko često ste bili u poseti doktoru od kada ste razvili vaše stanje? Verovatno nekoliko puta. Osim prepisivanja lekova ili upućivanja kod nekog drugog, npr psihologa ili psihijatra, sve što je doktor uradio jeste to što vas je uverio da niste "bolesni" (neki doktori čak to i ne rade). Ok, ako je to sve što ćete dobiti od vašeg doktora... zašto uopšte ići? Mislim, zar već do sada niste imali dovoljno uverenja? Možete ići kod doktora kolko god puta želite i dobiti isti tretman svaki put... U čemu je onda poenta?

NIJE POTREBNO DA IDETE KOD DOKTORA!

PRESTANITE SA TOM ANKSIOZNOM NAVIKOM ODMAH!

Možete se pitati kako je to moguće a da ne postanete još više uplašeni. Odvraćanje misli! Svaki put kada pomislite neku negativnu misao ili iskusite neki novi simptom, razoružajte ga; ne dozvolite da misao ili senzacija stanu na put novim, ili osnaže stare navike. Onog trenutka kada se osetite anksiozno ili kad vam je loše, uradite nešto drugo za promenu. Pustite glasnu muziku, pevajte uz nju, pričajte s nekim na telefonu (ali ne spominjite vašu anksioznost). Radite to sve dok se simptomi ne povuku, ali NE KONTAKTIRAJTE NIKOGA za bilo kakvo uverenje.

Relaksacija

Verovatno ste već dosta puta čuli od drugih a i sami tako mislite, da je potrebno da se opustite. Znate vi to sve, i uporno pokušavate da se opustite, ali ipak ne ide. Nešto nije u redu.

Shvatite jedno - relaksacija se ne može na silu dozvati, relaksacija dolazi jedino sama od sebe. Da, dobro ste pročitali - sama od sebe. Sve što više vi pokušavate da budete opušteni, sve više niste opušteni, zar nije tako?

Da bi došlo do relaksacije, potrebno je da uvežbate tzv tehniku "ne radi ništa", odnosno da shvatite da nije potrebno da radite ništa po pitanju svog trenutnog stanja da bi ste se opustili.

Vidite, relaksacija znači ispuštanje u vodu svega onoga što vi uporno pokušavate da držite pod kontrolom. Vi možda uporno pokušavate da držite sve "konce u rukama" po pitanju vašeg stanja, ali upravo to vama ne dopušta da se opustite.

Ako vam ruke drhte, pustite ih da drhte, ako se znojite pustite da se znojite... Nemojte da mislite da vi imate određenu "odgovornost" prema tome što vam se događa i da je potrebno da uradite nešto da bi ste to zaustavili.

Nemojte pokušavati da izgledate normalno, ako se trenutno ne osećate tako. Na kraju krajeva, nemojte ni žudeti za relaksacijom, ona će sama doći! Jednostavno, neka vam ta misao o relaksaciji bude prisutna u vašem umu.

Olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti toliko zaprepašćeni svojim trenutnim stanjem, ma kakvo god da je. Kad ste vi spremni da se prepustite i da pruhvatite vašu tenziju i vaše trenutno stanje - to opušta vaš um! A kada je um opušten, i telo će biti opušteno. verujte mi.

Znači, ne treba da žudite toliko za relaksacijom, treba samo da je sačekate - ona će sama doći. Jer malo je paradoksalno da dođete do relaksacije ako to nasilno pokušavate da uradite.

Prepustite se, pustite da vaše telo samo od sebe nađe najbolji način da se opusti, ono to najbolje zna! Upravo tada kada budete malo olabavili i "prepustili bitku" i kada budete shvatili da uopšte ni nema nikakve bitke, tada ćete se opustiti, i možda iskusiti ono pravo osećanje opuštenosti, koje dugo vremena niste iskusili.

Upamtite, na prvom mestu je vaš mentalni stav prema tome šta vam se dešava, stav prema tenziji. Kada sve to svojim umom prihvatite i ne budete toliko zapanjeni, uslediće relaksacija.

 

domaci.de

nasetijelo @ 06:35 |Isključeno | Komentari: 0
Sta je napad panike?

Napad panike jeste iznenadni osećaj veoma jakog straha i uplašenosti, osećaj nelagodnosti koji za sobom donosi niz psiho-somatskih simptoma.

Osoba koja doživljava panični napad ima osećaj da joj se nešto zaista strašno dešava, uverena je da će se momentalno srušiti ili da će umreti na licu mesta, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će poludeti i neće znati šta radi.

Napad panike može trajati u rasponu od 5 minuta do pola sata, retko i duže. Kod paničnog napada osoba misli da je fizički ugrožena, da mu preti nekakva opasnost. Naravno taj strah je nerealan, ali ga osoba doživljava jako realno.

Za osobu koja doživljava napad panike, to je zaista zastrašujući događaj (posebno prvi panični napad), pa nije ni čudo da osoba misli da će joj se nešto strašno dogoditi.

Posle napada panike, osoba je veoma izmorena, zbunjena, a često i veoma icrpljena, zato što je napad panike sam po sebi veoma iscrpljujući po organizam.

Šta se zapravo dešava kod napada panike?

Kod napada panike se veoma lako aktivira autonomni (vegetativni) nervni sistem sa svojim "fight or flight" mehanizmom koji nam je priroda podarila. Nešto slično kao kada se nađete u džungli i ispred vas iskoči tigar, iz momenta bi se aktivirao "fight or flight" mehanizam, vi bi ste počeli da bežite (ili da se borite). Isto to se dešava kod paničnog napada, samo što vas ne juri tigar i ne postoji nikakva realna opasnost,

Najčešći uzrok napada jeste STRES koji se javlja u mnogo oblika. Zato čovek treba da menja životnu filozofiju i da izbegava stresne situacije ili se drugačije ophodi prema njima nego ranije.

Izlecenje napada panike

Prvo i prvo, morate shvatiti da vam se ništa loše od napada panike neće dogoditi. Neka vam to bude stalno u podsvesti i kad god osetite strah ili paniku, podsetite se da niko nikad nije umro od napada panike, niti mu se bilo šta loše desilo. Upamtite to!

 

Koliko god strašan i težak napad panike bio, budite sigurni da napad panike ne oštećuje vaše telo. Mnogi ljudi misle da kad im srce lupa brzo i jako tokom napada panike, da će to na neki način naškoditi srcu. Budite sigurni da nije tako. Isto je sa svim ostalim simptomima, dakle simptomi napada panike ne oštećuju vaše telo.

Vi verovatno mislite da je potrebno da uspostavite određenu vrstu "kontrole" nad napadom panike, npr. kad vas zadesi panika, da pokušate da "držite stvari pod kontrolom". Upravo tu leži caka! Nije potrebno da držite stvari pod kontrolom, niti je potrebno da se "borite" protiv napada panike. Ne možete pobediti tu bitku, sve što se više borite, sve je gore.

Kako se otarasiti napada panike? Lako. Međutim, prvo morate izmeniti neke svoje misaone obrasce koje ste ukorenili u svoju podsvest i neka svoja pogrešna uverenja o panici i napadima panike.

Kada vas zadesi napad panike, vi zapravo nemate jedan strah, već imate dva zasebna straha.

Vaša panika nadolazi u talasima, i sa svakim talasom panike dva straha su umešana. Nazovimo ih:

• Prvi strah

• Drugi strah

Iako vi verovatno nemate kontrolu nad prvim strahom, možete naučiti kako da iskontrolišete ovaj drugi strah, jer je upravo ovaj drugi strah taj koji čini da ovaj prvi strah postoji. Drugi strah održava vaše napade panike u životu, drugi strah vas konstantno čini anksioznim i plašljivim. Znate već - strah se strahom hrani.

Svaka osoba u svom životu s vremena na vreme doživljava ovaj prvi strah. Prvi strah, kako smo ga nazvali, dolazi refleksno, skoro automatski, i povezan je sa nekom stvarnom opašnošću koja nam preti. Možemo reći da je taj strah "normalan", mi ga prihvatamo, razumemo ga. Odreagujemo kako treba i strah prolazi.

Međutim, kada osoba koja je inače anksiozna iskusi taj strah, ta osoba ne reaguje kao ostali ljudi, već je reakcija takve osobe mnogo jačeg intenziteta, baš zato što je njen nervni sistem vremenom postao osetljiviji na spoljašnje stimuluse.

Na ovaj prvi strah anksiozna osoba uvek po pravilu dodaje "primesu" drugog straha, iako to ni ne primećuje, i za anksioznu osobu ova dva straha su zapravo jedan strah.

Kad se ovakvoj osobi dogodi prvi strah, ona automatski pomisli:

"O ne, ne ponovo!"

Anksiozna osoba je dovoljno samo da pomisli da će biti "zarobljena" u nekom zatvorenom prostoru i prvi strah će je obuzeti. Odmah zatim, osoba na ovaj prvi strah dodaje drugi strah na taj način što pomisli sledeće:

"O ne, evo ga ponovo! Samo ne opet da mi se to dogodi! Ne mogu da izdržim više ovo! Sigurno ću napraviti budalu od sebe ispred ljudi, zato je bolje da pobegnem negde gde sam siguran. Daj da brzo izađem i odem odavde. Brzo! Brzo! Brzo!"

Sa svakim ovim "Brzo!", osoba dodaje sve jače i jače primese drugog straha, panika postaje sve jača i jača. Osoba je sada 100% sigurna da ako nešto ubrzo ne preduzme, da će joj se nešto sigurno desiti, da će pasti, da će napraviti budalu od sebe, da će poludeti i neće znati šta radi, ili da će biti odvedena negde....

Da li prepoznajete sami sebe u ovome? Da li vidite kako sami sebi kreirate paniku i strah? Nemojte nikad zaboraviti - strah se strahom hrani!

Idemo dalje... Osoba je sada u punom naletu panike, i uverena je da više ne može da razmišlja jasno i racionalno i da ne može da se ponaša smireno. Zato želi da što pre "izbegne" opasnost, da ode negde na mirno mesto i slično. Ova osoba ne razume da je ona sama stvorila ovu paniku pomoću svih onih misli tipa "Šta ako....?" ili "Brzo da pobegnem odavde...." i slično.

Ova osoba treba da razume da je potrebno samo da se prepusti onom prvu strahu koji je zadesi. Znam da zvuči lakše nego što jeste, ali zaista, verujte mi, treba samo da razumete da vi sami sebi dodajete primese drugog straha na prvi strah, i na taj način dolazi do napada panike.

Dakle, da do napada panike ne bi došlo, potrebno je da kada vas zadesi prvi strah (koji se dešava svim ljudima), date sve od sebe da ne reagujete burno, da ne pomišljate "Šta ako...?", da ne pomišljate "O ne, evo ga opet napad panike!", da vas fizički simptomi ne zanimaju (jer su svi oni bezopasni)... Drugim rečima dajte sve od sebe da ne dodajete drugi strah na prvi strah jer zbog toga i dolazi do napada panike!

Verovatno sada mislite "ok, pokušaću to sledeći put kad me zadesi panika". Molim vas, nemojte da pokušate, već uradite to! Dakle, ovo nije igra pokušaja, ovo nije igra borbe, ovde se samo radi o promeni misaonih obrazaca koji se nalaze urezani duboko u vašoj podsvesti! Verujte mi, kada jednom uspete da "prebrodite

" taj prvi strah, da mu se prepustite, da ne dodajete primese drugog straha, videćete da će taj prvi strah sam od sebe polako ali sigurno nestajati....

Nema lepšeg osećaja nego kada se uverite da do paničnog napada nije došlo baš zato što ste shvatili kako stvari funkcionišu, i da ste vi zaslužni da do napada panike nije došlo!

Ok, za kraj evo još nekoliko saveta kojima se možete rukovoditi kada vas zadesi panika. Bilo bi veoma korisno kada bi ste redovno sami sebe podsećali sledećih izjava:

"Znam šta je to, ne može mi naškoditi. Nestaće. Nema potrebe da paničim, ali ako budem, najgore što mi se može dogoditi je da dobijem panični napad. Nije važno ako dobijem panični napad, jer to mi se već i ranije događalo, bilo je veoma neugodno, ali nije me ubilo, ništa mi se loše nije desilo"

Ovakav misaoni proces je ključ za zaustavljanje razvoja paničnog napada i paničnog poremećaja uopšte. Savladajte ga! To može potrajati, ali nastavite vežbati, isplatiće se!

Takođe, možete pokušati zamenjivati izjave koje vam izazivaju strah, na primer, umesto da kažete: "Tako sam prestravljen, da ću izjuriti iz prodavnice”, recite "Preplašen sam, ali ću danas zaista uživati u kupovini".

Vaši napadi panike će se smanjiti. Shvatićete da su panika i anksioznost samo osećaji i ništa vise!

Ne zaboravite - Guru je u Vama samima! Vi ste Gospodari!

 

 

Cudne posledice anksioznosti

Osoba koja je bila duži vremenski period u anksioznom stanju može poprimiti neke naizled veoma čudne i zastrašujuće osobine i pomisliti da se zauvek "promenila" ili da će zauvek ostati takva. Stvari koje se opisane ovde su posledice dugotrajnog anksioznog stanja u kojem je osoba bila. Još jednom, shvatite da su sve ove posledice prolaznog karaktera.

Neke od tih stvari su:

• neodlučnost

• (auto)sugestija

• gubitak samopouzdanja

• osećaj "raspadanja" sopstvene ličnosti

• depresija

• opsesija i opsesivne misli

Te stvari se kod osobe razvijaju baš tim redom kao što su napisane. Da li uviđate šablon? Jedna stvar vodi ka drugoj itd...

Neodlučnost

Neodlučnost može biti veoma iscrpljujuća stvar za anksioznu osobu. Usled dugotrajne psihičke i emocionalne iscrpljenosti, osoba je dovoljno da pomisli na jedan aspekat nekog problema, i da se emocionalno veže za rešenje. Odmah posle toga može pomisliti i na skroz suprotan aspekat problema i da se i za njega emocionalno veže istim intenzitetom kao sa onim prvim.

Anksiozna osoba čas razmišlja na jedan način, čas na drugi način, i nikako ne može da se odluči šta je "pravi" način, jer oba načina izlgedaju ravnopravni. To osobu samo dodatno iscrpljuje i demorališe, jer ne zna za šta treba da se odluči.

(Auto)Sugestija

Usled svoje neodlučnosti koja ja nastupila kao rezultat dugotrajne anksioznosti, i usled nemogućnosti da "donosi prave odluke", osoba počinje da se okreće ka drugima i počinje da veruje drugima više nego sebi. Povremeno je podložna i autosugestiji da se možda nikada neće oporaviti, i reakcija osobe na ovakvu misao može biti zastrašujuća...

Pošto je osoba sada u stadijumu totalne zbunjenosti, više ne zna da li da veruje sama sebi ili drugima, ili da li uopšte nekome treba da veruje, nije ni čudo da je sledeća stvar koja nastupa upravo gubitak samopouzdanja.

Dezintegracija sopstvene ličnosti

Sledeća stvar koja može da nastupi na scenu jeste tzv osećaj "raspadanja sopstvene ličnosti", odnosno dezintegracija ličnosti. Nemojte da vas ovako nešto plaši. Osoba se oseća kao da je na neki način izgubila samu sebe, izgubila svoje "ja", dezintegrisala se... Naravno, ovo je samo subjektivna predstava (pogrešna), vaša ličnost se nije raspala u pravom smislu te reči.

To možda nije slučaj sa vama, ali ako se osećate kao što je iznad opisano, shvatite da je sve to posledica dugotrajnog straha i tenzije, i vaš um pokušava na racionalan način da objasni samom sebi šta se sa telom dešava. To stvara iluziju dezintegracije, odnosno "raspadanja ličnosti". Shvatite - to je iluzija.

Prihvatite sve ove čudne osobine koje ste možda poprimili i shvatite da, čim se vaše emocionalne reakcije smire, da ćete se ponovo osećati "integrisano". Shvatite još i da je ovo samo trenutna stvar - prolazna faza. Tokom vremena, vratiće vam se samopouzdanje, a kad vam se povrati samopouzdanje, bićete ponovo u harmoniji.

Međutim, možda će vam u početku sve ovo izgledati jako teško i možda stvarno nećete misliti da je oporavak moguć. Ok, prihvatite to...

Ono što je bitno za početak jeste da ČVRSTO ODLUČITE da se promenite.

Videćete da će vam ta vaša sama odluka dati jedno novo osećanje - osećanje koje možda dugo vremena niste osetili. To je početak povratka vašeg samopouzdanja.

Kako vaše samopouzdanje bude raslo sve više i više, nada u to da će vam biti bolje će uskočiti u igru. Možda ćete povremeno i očajavati i opet pomišljati da se nikada nećete oporaviti, to više neće biti bitno, zato što ćete sada imati oslonac - određenu količinu samopouzdanja koju ste stekli svojim iskustvom. Upamtite - samopouzdanje koje jednom steknete svojim iskustvom vas nikada neće napustiti!

 

domaci.de

nasetijelo @ 06:34 |Isključeno | Komentari: 0
Sta je anksioznost?

Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će "eksplodirati", da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto "strašno". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu.

Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...).

Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lep.

Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.

Simptomi anksioznosti

Simptomi koji se susreću kod anksioznih osoba variraju, ali neki od najčešćih simptoma su:

Fizički simptomi:

• ubrzano lupanje srca

• preskakanje srca

• osećaj gušenja

• nemogućnost da udahnu vazduh

• stezanje u grudima

• "nervozni" stomak

• bolovi u mišićima

• stezanje mišića

• znojenje dlanova

Psihički simptomi:

• lako gubeljenje strpljenja

• razdražljivost

• imaju poteškoća s koncentracijom

• očekuju najgori mogući ishod situacije

• imaju poteškoća sa spavanjem

• postaju depresivni

• postaju preokupirani oko neke stvari

• postanu opsesivni

• derealizacija

• depersonalizacija

• osećaj krivice

Izlecenje anksioznosti

Ja znam da je anksiozna osoba nervozna i da često nema strpljenja da pročita članak u novinama, a kamoli nešto duže. Međutim, siguran sam da za vas predstojeći članak neće biti problem da ga pročitate celog, jer se radi upravo o vama i vašem izlečenju.

Možda "izlečenje" baš i nije najbolji termin za ovako nešto, jer niko od vas nije bolestan, u pitanju je samo poremećaj (a poremećaj se može ispraviti). Upamtite - vi niste bolesni!

Prvo da napomenem da ne postoje nikakve "prečice" ili "tajne" koje vam drugi mogu ispričati ili pokušati prodati, a koje se tiču Vašeg izlečenja anksioznosti. Ne nasedajte na razne "brze načine" da se izlečite. Vaše anksiozno stanje nije vam se izgradilo preko noći, zato neće moći ni preko noći da ode. Imajte to u vidu svo vreme!

Izlečenje ZAISTA POSTOJI, ali zahteva određeni trud i rad od strane Vas da bi ste uspeli u tome. Još bitnije, zahteva od vas da VERUJETE da ćete uspeti, da ćete pobediti!

Vaše izlečenje se sastoji iz 4 koraka (ujedno ovo se može primeniti i za sva anksiozna stanja):

• Suočavanje sa simptomima

• Prihvatanje simptoma

• Prepuštanje simptomima

• "Neka vreme odradi svoje"

Suočavanje sa simptomima

Identifikovanje simptoma i suočavanje sa trenutnim stanjem. Ovde je sve jasno. Dobro znate koje simptome imate, prepoznajte ih, usvojte ih u svojoj svesti, znajte da su tu i da će biti tu neko vreme (ovo nije ništa loše).

Prihvatanje simptoma

Potpuno prihvatanje simptoma. Budite spremni da prihvatite i živite sa svojim simptomima neko vreme. Prihvatite svoje simptome kao nešto što će biti sa vama određeno vreme.. ali i kao nešto što će posle izvesnog vremena proći, budite uvereni u to!

Ali nemojte praviti grešku i misliti da će vaši simptomi proći čim ih vi prihvatite. Vaši nervi su i dalje preosetljivi, biće potrebno određeno vreme da se ta osetljivost smanji.... Samo sa istinskim prihvatanjem uspevate da prekinete taj začarani krug "strah->adrenalin->strah".

Treba shvatiti da su svi simptomi u stvari refleksija našeg trenutnog raspoloženja. Međutim, morate shvatiti da će biti potrebno određeno vreme da vaše telo usvoji to vaše prihvatanje simptoma, zato se pomirite sa tim da će vaše telo verovatno u početku nastaviti da se ponaša u skladu vašim pređašnjim raspoloženjem kome su dominirali strah, tenzija itd...

Ne zaboravite, bilo je potrebno određeno vreme kako bi strah i tenzija preplavili vaše telo i postali vaše "normalno" stanje, isto tako će biti potrebno određeno vreme kako bi telo usvojilo neko novo raspoloženje kao "normalno". Zato je vreme veoma bitan faktor. Vreme je vaš dobar prijatelj. Ali dok čekate da vreme prođe, u pozadini mora biti prisutno APSOLUTNO i ISTINSKO PRIHVATANJE onoga što vam se dešava.

Ako vam se ruke znoje, pustite da se znoje! Ako vam ruke drhte, prihvatite to, i ne pokušavajte da izmenite ništa! Ako vam srce lupa, pustite da lupa. PRIHVATITE svoje simptome u potpunosti, kao nešto što je trenutno vaš sastavni deo...

Ovo je veoma bitno: Koliko god zastrašujući vaši simptomi bili, ne pokušavajte da se borite protiv njih, nećete pobediti! Prihvatite ih, nemojte se boriti. Istinsko prihvatanje znači prihvatanje svojih simptoma (koji god da su) bez pridavanja značaja njima, bez vaše zapanjenosti simptomima.

U početku će vam sve ovo delovati kao vrlo teško i gotovo nemoguće. Možda ćete jednog trenutka prihvatiti simptome, sledećeg nećete moći... Nemojte da vas ovo uznemirava, to je sasvim normalno. Sve što se od vas traži jeste da budete spremni da neko određeno vreme funkcionišete sa svojim simptomima, dok oni rade svoje, bez pridavanje pažnje njima.

Prepuštanje simptomima

Prepuštanje je podjednako važno kao i prihvatanje. Umesto što se borite, treba da "plutate vodom", da se prepustite. To jednostavno znači da je potrebno da "predate bitku", da prekinete da kontrolišete svoje strahove, da prekinete da "uradite nešto po tom pitanju", i da prekinete da svu svoju pažnju usmeravate na konstantnu samo-analizu. To znači i jedan novi pogled na celu stvar.

Nije potrebno da gledate na svoje simptome kao na neke izazove koje je potrebno prebroditi.

Ako vaše telo drhti, pustite da drhti. Nemojte osećati potrebu da to treba stopirati. Ne pokušavajte da "izgledate normalno". Ne pokušavajte da se na silu opustite. Jednostavno neka ta misao opuštanja bude u vašem umu za početak. Ovde se radi o jednostavnoj filozofiji - olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti uznemireni ako ste pod tenzijom i ne možete se opustiti.

Kada ste vi spremni da prihvatite vašu tenziju, to opušta vaš um, a opuštanje tela dolazi potom. Ne smete očajnički žudeti za opuštanjem. Relaksacija dolazi sama po sebi. Pustite da vaše telo samo od sebe nađe svoj način da se opusti, dakle bez vaše kontrole ili uticaja. Radite na ovome iz dana u dan. Uspeha mora biti!

Olakšanje koje možete osetiti nakon "predaje bitke" i shvatanja da zapravo ovde ni ne postoji nikakva bitka, sem one koju sami u mislima stvarate - može vam doneti iznenađujući unutrašnji mir za koji ste zaboravili da postoji unutar vas samih.

U vašem konstantnom nastojanju da kontrolišete svoju tenziju, vi ste lučili sve više i više adrenalina, pri čemu su se organi stimulisali i stvarali senzacije i simptome od kojih ste uporno pokušavali da pobegnete. Kakav paradoks, zar ne?

"Neka vreme odradi svoje"

Ovo je prilično jasno, potrebno je da prođe određeno vreme da bi ste ponovo bili dobro. Nemojte meriti kako napredujete iz dana u dan, ali budite uvereni da ćete u skorašnjoj budućnosti biti dobro.

Budite spremni da neko vreme putujete nizbrdo i uzbrdo. Put oporavka podrazumeva i određene privremene poraze, prihvatite to i nemojte se razočarati kad krenete "neki korak unazad". Za svaki korak koji napravite unazad, napravićete dva unapred, verujte mi.

Gledanje unapred sa čvrstim samopouzdanjem je od velike pomoći. To vam omogućava da neometano prolazite pored jučerašnjice, današnjice i sutrašnjice... sve do oporavka.

Ne zaboravite, za vreme oporavka, vaš primarni pravac jeste "unapred" i "na gore".

Vreme je vaš najbolji prijatelj. Vreme leči sve.

domaci.de

nasetijelo @ 06:31 |Isključeno | Komentari: 0
subota, travanj 14, 2012
Više od 200 miliona ljudi širom sveta pati od dijabetesa tipa 2, ozbiljnog i potencijalno fatalnog poremećaja koji ograničava sposobnost tela da šećer u krvi pretvara u energiju.

 

Predviđanje Svetske zdravstvene organizacije da će se broj smrtnih slučajeva povezanih sa dijabetesom udvostručiti do 2030. godine, moglo bi da opovrgne otkriće važnog proteina i njegovu defektnost kod dijabetičara, tvrde stručnjaci.

 

Gen koji stvara ovaj protein zove se HMGA-1 i značajan je zbog toga što prihvata insulin i omogućava mu da se priključi na ćelije jetre i pretvara šećer u energiju, preneo je "Glas Amerike".

 

Više od 200 miliona ljudi širom sveta pati od dijabetesa tipa 2, ozbiljnog i potencijalno fatalnog poremećaja koji ograničava sposobnost tela da šećer u krvi pretvara u energiju.

 

Dijabetes pogađa ljude i u bogatim i u siromašnim zemljama, a statistike Svetske zdravstvene organizacije pokazuju, ipak, da je više od 80 procenata smrtnih slučajeva od dijabetesa u zemljama sa niskim ili srednjim prihodima.

 

Godine i gojaznost su dva faktora rizika za dijabetes tipa 2, a porodično nasleđe je još jedan takav faktor.

 

Sa dijabetesom tipa 2, telo jednostavno ne može šećer iz krvi da pretvori u energiju. Kad se tako šećer nagomila u krvi, to može da dovede do ozbiljnih komplikacija uključujući i smrt. Zato ljudi sa ovom bolešću treba da prate nivo šećera u krvi, kaže dr Ira Goldfin koji istražuje DNK kod ljudi sa ili bez dijabetesa.

 

U svom istraživanju DNK, dr Goldfin i njegove kolege su pronašli jedan važan protein i utvrdili defektivnost tog proteina kod dijabetičara. Gen koji stvara ovaj protein zove se HMGA-1. Sam protein je značajan jer on prihvata insulin, odnosno omogućava insulinu da se priključi na ćelije jetre i pretvara šećer u energiju.

 

Ako nemate gen HMGA-1, onda ne možete napraviti ni receptor inzulina, a ako nemate taj receptor insulin ne deluje dovoljno efikasno, navodi dr Goldfin, jedan od koautora studije koja je pronašla mutaciju gena HMGA-1 kod nekih dijabetičara Italijana.

 

Istraživači su zatim ponovili testove na američkim i francuskim pacijentima. Svi su pacijenti bili takozvane kavkaske rase, odnosno - belci. Istraživači su utvrdili da oko 10 procenata dijabetičara tipa 2 u Americi i Evropi, opet svi belci, imaju defekte u tom genu. "Sad imamo kontrolni test da identifikujemo te ljude i one koji su s njima u rodbinskoj vezi, tako da ranije možemo početi da ih lečimo", navodi se u studiji.

 

Rana intervencija za ljude sa mutacijom HMGA-1 uključuje promene u stilu života - dovoljno rekreacije, održavanje težine u normali i kontrola šećera u krvi može sprečiti da neki ljudi dobiju dijabetes tipa 2.

 

Istraživači, takođe, kažu da razumevanje ove genetske komponente može i lekarima pomoći da osiguraju bolji tretman pacijentima koji već imaju dijabetes tipa 2, a jednog dana će biti moguće i korigovati taj genetski poremećaj i tako preduprediti bolest.

 

Ova je studija objavljena u Američkom medicinskom žurnalu.

 

(Tanjug)

serbianforum.org

nasetijelo @ 07:42 |Isključeno | Komentari: 0
Zamislite da se budite ujutro puni energije i imate odličnu koncentraciju na poslu.

Zamislite, da stalno imate dobro raspoloženje i hodate okolo sa smiješkom na licu.

Zamislite, da nemate glavobolju, bolove u leđima i zglobovima.

Sve ove tegobe mogu biti posljedicom nagomilavanja teških metala u organizmu. Jednostavne prirodne metode mogu Vam pomoći da ih se riješite.

 

Otkuda dolaze toksini?

Toksine ne možemo izbjeći za to što su oni svuda oko nas. Na žalost svi smo toksični!

Čak Eskimi i novorođenčad nisu izuzetak iz ovog pravila. Greenpeace je nedavno proučavao uzorke krvi iz pupčane vrpce beba, rođenih u SAD-u. Istraživanja su pokazala, da preko pupčane vrpce od majki bebama je bilo prenijeto oko 287 vrsta toksina, uključujući živu.

Toksini i teški metali zagađuju vodu, zrak i hranu. Svakodnevno koristimo kozmetiku  i sredstva za osobnu higijenu, koji su puni opasnih kemikalija. A da ne govorimo o  cjepivu i amalgamskih plombama.

Kada uđu u naš organizam, teški metali nagomilavaju se u unutrašnjim organima, tkivima i kostima. Naše tijelo ih ne može eliminirati bez naše pomoči. Samo kelati (agensi, koji vežu teške metale) mogu ih ukloniti iz organizma.

 

Prirodni načini čišćenja organizma od otrova

Postoje sintetički kelati, uz pomoć kojih se otrovi mogu eliminirati iz organizma. Na žalost, oni nisu bezopasni za zdravlje, zato što imaju brojne nuspojave.

Ali postoji i nekoliko prirodnih načina čišćenja organizma od toksina i teških metala.

 

1. Korijander (Coriandrum sativum)

Nedavno je pronađeno, da je korijander - jedan od najmoćnijih kelata u prirodi.

1995 godine liječnik Yoshiaki Omura je primijetio velike količine žive u urinu svoga pacijenta. To je bilo nakon što je pacijent konzumirao vijetnamsku juhu sa korijanderom. Činjenica je zaintrigirala dr.Omura, koji je počeo istraživati djelovanje korijandera na teške metale.

Nakon mnogih istraživanja potvrđeno je da korijander uklanja ne samo živu, nego i mnoge druge teške metale iz organizma. Korijander je jedan od najmoćnijih i najjeftinijih načina da se očistite od otrova!

 

Kako koristiti korijander?

Dodajte korijander u Vašu dijetu: stavite pregršt korijandera u juhu, salatu ili jelo od povrća. Ili napravite pesto od korijandera:

1 češanj češnjaka

1/2 čaše badema ili indijskih oraščića

1 čaša lišća svježeg korijandera

2 žlice soka limuna

6 žlica maslinovog ulja

morska sol

Korijander i ulje dobro sameljite u blenderu. Dodajte ostale sastojke i meljite, dok ne dobijete glatku smjesu. Ako je potrebno, dodajte malo vode. Konzumirajte svakodnevno, namazano na komad integralnog kruha.

 

2. Klorofil

Klorofil je zeleni pigment, koji sadrže zelene biljke - zeleno povrće, voće i alge. Klorofil ima mnoge dobrobiti za zdravlje, a posebice je poznat kao čistač organizma.

To je zato što je klorofil jedan od najvažnijih kelata u prirodi.

 

Kelacija je proces vezanja atoma teških metala na kompleksne organske spojeve i izbacivanja ih iz organizma.

 

 

Sposobnost klorofila da veže i uklanja teške metale poput žive čini ga moćnim sredstvom za čišćenje organizma. Nakon uklanjanja amalgamskih plombi preporučuje se unos klorofila, da bi se uklonili tragove žive u organizmu.

 

3. Zelena glina

Uz sunce, zrak i vodu, čije vitalne elemente sadrži, glina je jedno od najmoćnijih i najstarijih sredstava fizičkog obnavljanja.

 

Mnoge generacije prije nas su vjerovale u moć gline. U drevnom Egiptu, ljekovita moć gline je bila dobro poznata. Zelena glina se koristila za liječenje i mumificiranje faraona.

 

Drevni Grci su upotrebljavali glinu za liječenje prijeloma: na frakturu su stavili gipsane trake namazane glinenim blatom.

 

Dioskorid je govorio o tome da glina posjeduje iznimne ljekovite moći. Smatrao je da glina ima “božansku inteligenciju” i sama pronalazi i liječi sve bolesti u organizmu.

Kupka sa zelenom glinom je vrlo jednostavna metoda čišćenja tijela od toksina i teških metala. U kadu, napunjenu toplom vodom, dodajte 2 šalice zelene gline. Provedite u kadi 20-ak minuta, neka voda bude što toplija. Kroz pore glina prodire u organizam i izvlači toksine i teške metale.

 

4. Izvadite amalgamske plombe

Alternativni liječnici već odavno govore o štetnosti amalgamskih plombi, a najnovija znanstvena istraživanja to i potvrđuju. Amalgamske plombe, ili crne plombe, sadrže spoj žive sa drugim materijalima poput bakra, kositra, cinka. Smatra se da u kombinaciji sa ovim materijalima živa postaje "neaktivna".

Međutim u testovima se pokazalo da osoba sa amalgamskim plombama ima 4-6  puta veću koncentraciju žive u dahu od osobe bez njih. Živa se može nakupljati u plućima, bubrezima, jetri i želucu i utjecati na njihov rad. Najopasnija je ako dospije u mozak, jer je neurotoksična.

Stavljanje amalgamskih plombi u svijetu se više ne preporučuje nikome, posebice trudnicama. Osobama sa takvim plombama preporučuje se postepeno vađenje plombi i zamjena za druge.

 

Da li je čišćenje opasno?

Čišćenje organizma uz pomoć prirodnih kelata nije opasno.

Kod vađenja živinih plombi zubar bi trebao biti jako pažljiv, jer tokom bušenja i vađenja se mogu osloboditi velike količine žive. Nakon vađenja amalgamskih plombi preporučuje se da očistite organizam od eventualnih tragova žive sa klorofilom ili drugim prirodnim kelatima.

 

---

Čišćenje organizma od toksina i teških metala je jako važno, jer oni mogu ometati normalan rad organizma, a s vremenom dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Očistite organizam i osjetite život bez toksina i teških metala, koji su godinama štetili Vašem tijelu!

Izvor: www. alternativa-za-vas.com

 

nasetijelo @ 07:40 |Isključeno | Komentari: 0
Odabir jastuka je važna stvar. O jastuku ovisi naš san, a od sna ovisi naše raspoloženje tokom cijelog dana.

Neugodan jastuk može uzrokovati ne samo loše raspoloženje, nego i pogoršati probleme sa kičmom, vratom, glavoboljom, alergijom i astmom.

Lako se izgubiti u raznovrsnoj ponudi jastuka na tržištu: nude se jastuci od perja, vune, svile, lateksa, memorijske pjene, a od nedavno - heljde, bambusa i ljekovitog bilja!

Antialergijski, sa premazom od aloe vere, sa probiotičkim bakterijama... i tome nema kraja.

 

Vrste jastuka

Da bi se snašli u raznovrsnoj ponudi jastuka, trebamo znati da se jastuci razlikuju prema...

 

obliku (pravokutni, duguljasti, anatomski)

namjeni (ukrasni, za auto, za spavanje, za dojenje)

punjenju (od perja, svile, vune, memorijske pjene itd)

presvlaci (antialergijska, antibakterijska, sa premazom od aloe vere itd)

 

Vjerojatno već ste odabrali oblik jastuka i znate njegovu namjenu (jastuk za spavanje). Presvlaka je bitna stvar, ali služi samo kao dodatan bonus dobrom jastuku.

O čemu zaista trebate razmisliti je punjenje jastuka.

 

Punjenje jastuka

Iako sve vrste jastuka imaju svoje prednosti i mane, stručnjaci najviše vole jastuke od lateksa i heljde, zato što su čvrsti, prilagodljivi, dugotrajni i pružaju dobru potporu vratu.

Ovisno o Vašim potrebama, vjerojatno ćete uzeti u obzir i jastuke od memorijske pjene ili prirodnih materijala poput svile, vune i pamuka.

 

Jastuci od perja i paperja

 

Jastuci od perja i paperja su znatno puniji, komforniji i traju duže, nego druge vrste jastuka.

Međutim, stručnjaci kažu da ovi jastuci nemaju dovoljno dobru potporu za vrat i mogu izazvati alergije kod osjetljivih osoba.

Dostupni su i hipoalergijski i antibakterijski jastuci od perja, ali njihova cijena je veća.

prednosti:

mekani i ugodni

dugotrajni

dobro reguliraju temperaturu

omogućuju spavanje u svim položajima

mane:

visoka cijena (od 400 do 600 kn)

loša potpora za vrat

mogu biti okidač za alergije i astmu

zahtjevni za održavanje

 

Jastuci od lateksa

 

Jastuci od lateksa - mekane i fine spužve koja se dobiva od mlijeka kaučukovca - stekli su popularnost zahvaljujući elastičnosti i higijenskim svojstvima.

Nisu toliko mekani i puni kao jastuci od perja. Ali stručnjaci kažu da ovi jastuci pružaju odličnu potporu za vrat i ne zbijaju se.

 

prednosti:

odlična potpora za vrat

dobra prilagodljivost

ne izazivaju alergije

ne zbijaju se i ne stanjuju se

mane:

mogu biti skupi (od 400 do 700 kn)

novi jastuk može imati neugodan miris

ne smiju se izlagati jakoj toplini i direktnom suncu

ne smiju se mehanički oštećivati

 

Jastuci od memorijske pjene

 

Nekima se sviđaju jastuci od memorijske pjene, koji poprimaju oblik tijela tokom sna, a ujutro se vračaju u svoj izvorni položaj.

Ovi jastuci pružaju odličnu potporu vratu, ali su "pregusti" i nisu prozračni. Novi jastuci mogu imati neugodan miris, koji obično nestaje nakon par dana.

Memory jastuci relativno brzo gube svoju elastičnost, potrebno ih je mijenjati svake 3 godine.

 

prednosti:

dobra potpora za vrat

idealno se prilagođavaju obliku tijela

mane:

"ne dišu"

neugodan miris na početku

nisu dugotrajni

 

 

Heljda jastuk

 

 

Jastuci od heljde su punjeni tisućama ljuskica heljde, koje nude odličnu potporu vratu i dobar protok zraka.

Međutim, ovi jastuci su teški, bučni zbog šuškanja ljuskica heljde i nekima previše tvrdi.

 

prednosti:

relativno jeftini (od 150 do 300 kn)

odlična potpora za vrat

bolji protok zraka od drugih jastuka

mane:

relativno su teški

ljuskice heljde šuškaju, kada se okrećete u snu

previše su tvrdi za neke osobe

 

Jastuci od poliestera

 

U pravilu ne preporučujemo jastuke od poliestera, bilo da su od mikrovlakana ili sa kuglicama gela, zato što ne pružaju dobru potporu vratu i privlače grinje.

S druge strane ovi jastuci su relativno jeftini i lako se mogu zamijeniti kada se istroše.

I još jedna dobra stvar: ovi jastuci se mogu prati u veš mašini.

 

prednosti:

jeftini (od 100 do 300 kn)

relativno dugotrajni

možete ih prati u veš mašini

mane:

loša potpora za vrat

mogu biti rasadnikom grinja

mogu ispuštati kemijske spojeve

 

Jastuci od vune, svile i pamuka

 

Jastuci sa punjenjem od pamuka, svile ili vune su skuplji od drugih jastuka. Ali ljudi vole njihovo 100% prirodno punjenje, koje pruža dobru potporu vratu.

Nedostatak ovih jastuka je u tome, da se sa vremenom stanjuju, jer  se njihov sadržaj zbija.

Oni također upijaju znoj i masnoću više nego druge vrste jastuka, zbog toga ih je potrebno češće čistiti.

 

prednosti:

dobra potpora za vrat

ugodni i mekani

pogodni za osobe sa alergijom

100% prirodan materijal

mane:

cijena (od 400 do 800 kn)

nisu toliko puni kao druge vrste jastuka

mogu se stanjiti s vremenom

potrebno je često čišćenje

 

 

Cijena nije toliko bitna

Kod odabira jastuka, cijena nije toliko bitna. Visoka cijena jastuka ne pravi ga boljim jastukom za Vas. To što je zaista bitno je kako se osjećate spavajući na jastuku. U većini slučajeva možete odabrati pravi jastuk bez da se upuštate u veliki trošak.

 

Isprobajte ga u trgovini!

Ako ste u trgovini i imate priliku da legnete i isprobate jastuk, obavezno to učinite. Ako to nije moguće, naslonite jastuk na zid i zauzmite Vaš omiljeni položaj za spavanje kao da je zid - madrac. Zamolite nekoga da pogleda kako stoji Vaš vrat. Vaš vrat bi trebao biti u istoj ravnini sa kralježnicom.

 

Odabir jastuka prema tegobama

 

Za alergiju i astmu           jastuk od svile, pamuka ili vune, memorijski jastuk, heljda jastuk

Za glavobolju i nesanicu               heljda jastuk

Za bolove u vratu i ramenima    anatomski jastuk sa memory pjenom, heljda jastuk

Često se znojite               jastuk od svile ili vune

 

 

Na kojem jastuku spavate? Da li već znate kakav će biti Vaš sljedeći jastuk?

 

Izvor: www. alternativa-za-vas.com

nasetijelo @ 07:38 |Isključeno | Komentari: 0
Proleće i leto su godišnja doba kojima se deca najviše raduju jer donose toplije dane, veću aktivnost i duži boravak napolju.

 

Međutim, sve je veći broj mališana, ali i odraslih osoba, koje upravo u ovom periodu dobijaju simptome i znake bolesti gornjeg, donjeg ili oba dela disajnih puteva.

 

Simptomi

- Dete može danima da se oseća „slomljeno“, umorno i bolesno i da ima simptome kao što su kijanje, svrab ili osećaj peckanja u nosu, glavobolju, suzne oči, kašalj, otežano disanje, „sviranje“, škripanje i bol u grudima, nedostatak vazduha i brzo zamaranje. Ako uz sve ovo dete nema temperaturu, slabo reaguje na klasičnu terapiju antibioticima, problemi traju stalno, ponavljaju se često tokom godine ili uvek u istom periodu godine, trebalo bi obaviti preglede i alergijska ispitivanja u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama - kaže dr Snežana Radić, pedijatar-pulmolog.

 

Prevencija

Iako ne možemo da sprečimo pojavu alergijskih oboljenja, možemo da utičemo na umanjenje simptoma ili njihov izostanak u rizičnoj sezoni. Prema rečima naše sagovornice, prvo treba pokušati s uklanjanjem alergena unutrašnje sredine na koji je osoba osetljiva ili da pokušamo da izbegnemo izlaganje spoljašnjim alergenima kada su oni u najvećim koncentracijama. To su najčešće poleni trava i drveća u proleće, kao i poleni korova od juna do oktobra. Oni su široko rasprostranjeni i s njima smo stalno u kontaktu.

- Kada je reč o polenu, potrebno je da dete što je moguće više boravi u zatvorenom prostoru. Roditelji bi trebalo da tokom noći provetre stan, a već rano ujutru da zatvore prozore, jer tada količina polena počinje da raste, a najveća je polovinom dana. Idealno bi bilo da se dete igra predveče. Pošto je praktično nemoguće da dete ne izlazi napolje, po povratku kući treba skloniti odeću, a dete istuširati i oprati mu kosu pre spavanja - savetuje dr Snežana Radić.

 

Bez panike

Ako se reaguje na vreme i terapijom blokiraju alergeni, čak i ne mora da dođe do alergijske reakcije. U slučaju da se nije na vreme počelo s terapijom, potrebno je mnogo više truda i vremena kako bi se smirile tegobe.

Roditelji moraju detetu da daju lek, da ga smire i svojim ponašanjem pokažu da je sve u redu.

- Panična reakcija roditelja je očekivana ukoliko se problem s disanjem kod dece javi prvi put. Ali ako dete već ima probleme i utvrđenu terapiju sa pulmologom i pedijatrom, potrebno je da roditelji čim se jave problemi kod kuće detetu daju terapiju kako bi opustili disajne puteve. U okviru naše ustanove sa roditeljima se prolazi edukacija u kojoj ih učimo kako pravilno da izvode vežbe kojima se detetu olakšava disanje u takvim situacijama - kaže doktorka Radić.

Takođe, deca se obučavaju da savladaju tehnike disanja i relaksacije. I pre nego što se jave promene potrebno je da imaju sve pripremljene lekove kako bi se što brže raširili disajni putevi - inhalator i komoru sa sprejom.

 

Fizička aktivnost

Veoma je bitno da dete koje ima probleme sa disanjem bude fizički aktivno. Doktori su ti koji treba da, u skladu sa uzrocima pojave problema pri disanju, s roditeljima i detetom učestvuju u odabiru odgovarajućeg sporta za dete. Ukoliko su deca alergična na unutrašnje alergene (grinje), savetujemo da se bave sportom u prirodi, i suprotno. Ako dete ima teškoće i s unutrašnjim i sa spoljašnjim alergenima, preporučuje se plivanje.

- Ako se alergija ne kontroliše ili nismo svesni da dete zbog nje ima zdravstvenih problema, dete neće moći da bude previše aktivno i po tome ćemo znati da nešto nije u redu. Tada je najvažnije reagovati, odrediti terapiju u skladu s problemom koji prouzrokuje teškoće i kasnije bavljenje sportom je time omogućeno - ističe naša sagovornica.

Kod neke dece dolazi do reakcije na fizički napor, a to se uglavnom događa ukoliko su osetljiva na polene koje više udišu prilikom napora. Isto tako, postoje i ona deca koja pri fizičkom naporu nemaju problema, a imaju astmu, tako da ne možemo reći da ima pravilnosti u pojavljivanju problema.

 

 serbianforum.org

 Blic

nasetijelo @ 07:36 |Isključeno | Komentari: 0
Celjakija predstavlja bolest probavnog trakta.

 

Šta je celijakija?

 

Malapsorpcija je sindrom nedovoljne apsorpcije jednostavnih hranjivih tvari (aminokiselina, masti, vitamina ili monosaharida) u crevu. Malapsorpciju mogu izazvati mnoge bolesti.

Što je celijakija?

 

Celijakija je nasledni poremećaj koji prouzrokuje osetljivost na gluten, belančevinu žitarica koja se pretežno nalazi u pšenici, raži i manjim delom u ječmu i zobi. Ne može se svariti, oštećuje sluznicu creva i sprečava varenje druge hrane.

 

Celijakija – Opis bolesti

 

Dugotrajna malapsorpcija važnih hranjivih materija dovodi do promena u građi i funkciji creva.

 

Ko oboleva od celijakija?

 

Jedinstveni genetski beleg nije poznat. Možete dobiti celijakiju ako je ima neko iz vaše porodice. Može se javiti kod dece ali i kod odraslih osoba. Kod žena se manifestuje ranije nego kod muškaraca.

Simptomi celijekija

 

Celijakija se ponekad javlja u detinjstvu, pre treće godine života. Deca koja boluju od celijakije osjećaju se nemirno i nervozno, gube na težini i uopšte zaostaju u telesnom razvoju. Imaju obilne i blede stolice neugodnog mirisa. Može se javiti i nadutost. Ako se bolest pojavi u odrasloj dobi, mogu se pojaviti razni simptomi, od proliva, stolice sa posebnim mirisom i gubitka težine do postupenog umora.

 

Kod žena može doći do poremećaja u menstrualnom ciklusu, tj. prestanka menstruacije i neredovnih menstruacija.

 

Ako mislite da je vaše dete prestalo dobijati na težini ili vrlo malo dobija na težini odvedite ga na pregled kod dečjeg lekara. Ako se odrasla osoba stalno oseća umornom bez nekog posebnog razloga ima česte proleve i stolice neobičnog izgleda (npr. ako se teško ispiru sa šolje) tada mora posetiti lekara.

Koji su uobičajeni pregledi kod celijakija

 

Lekar može započeti s ispitivanjem krvi. Možda ćete morati davati stolice nekoliko dana zbog laboratorijskih testova. Nakon rezultata prvih pregleda lekar će uputiti bolesnika na daljnju obradu.

Lečenje celijakija

 

Iz ishrane treba odmah izbaciti gluten. To znači da se mora izbegavati sve što sadrži pšenicu, uključujući obični hleb, testo, kolače, slatkiše i neke žitarice. Takođe se mora izbegavati hrana koja sadrži raž, zob i ječam. Postoje proizvodi bez glutena (brašno, hleb, testo) koje se mogu nabaviti. Do kraja života mora se biti na bezglutenskoj dijeti. To na prvi pogled može izgledati kao problem, ali vaš lekar može vas uputiti nutricionisti koji će vam dati dobre ideje i savete. Možete kupiti posebne kuvare za dijetu bez glutena.

 

Ako je malapsorpcija nastala zbog neke druge bolesti (npr. malapsorpcija masti zbog upale gušterače) tj. ako se ne radi o celijakiji, potrebno je lečiti uzrok.

 

Prognoza kod celijakija

 

Proveravanje svega što jedete kako bi bili sigurni da ne sadrži pšenicu preći će vam u naviku. Čak i mala količina glutena može vratiti simptome i oštetiti creva te je zato vrlo važno da se strogo držite dijete.

 

Kad započnete dijetu bez glutena, simptomi bi trebali nestati, a lekara ćete morati posetiti samo u slučaju ako se pojave problemi. Celijakija je ozbiljna bolest, ali pridržavanjem dijete i poštovanjem uputa lekara, može se sasvim normalno živeti i raditi. Ako se simptomi ponovno jave, ponovno dobijete proliv koji bi potrajao nedelju ili dve, ili ako iznenada izgubite na težini, posetite svoga lekara.

 

Izvor: Zdravlje

nasetijelo @ 07:33 |Isključeno | Komentari: 0
Koja je pravilna ishrana za dijabetičare?

Biranjem zdrave ishrane možete smanjiti rizik od stvaranja dijabetesa ili njegovih komplikacija. Saznajte sve o vezi između ishrane i dijabetesa.

Za mnoge ljude koji se ne osećaju dobro, poseta lekaru može dijagnostifikovati i rešiti problem. Jednostavno, zar ne?

Ali neke bolesti mogu biti pritajeni predatori, pokazujući nekoliko ili nijedan znak, koji treba da vas upozori da vam je pomoć neophodna. Jedna takva bolest je dijabetes.

Ne samo da dijabetes pogađa mnoge stanovnike, nego veći broj stanovništva ni ne zna da ga ima.

 

Šta je dijabetes?

Kako se hrana svari, razlaže se na glukozu (još poznatu kao šećer), koja stvara energiju i snagu našim ćelijama. Insulin, hormon kojeg stvara pankreas, transportuje glukozu iz krvi u ostale čelije tela. Međutim, ako ne postoji dovoljno insulina ili insulin ne radi kako treba, onda glukoza ostaje u krvnim sudovima uzrokujući da se nivo šećera u krvi poveća.

Postoje tri glavna tipa dijabetesa: tip1, tip 2 i gestacijski dijabetes. Tip 1 je kada pankreas nije više u mogućnosti da stvara insulin i obično je ovaj slučaj karakterističan za decu, tinejdžere i mlađu populaciju. Gestacijski dijabetes se obično pojavljuje pred kraj trudnoće i obično nestaje posle porođaja.

Najčešći oblik dijabetesa je tip 2. Faktori rizika su prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, roditelj ili rođeni brat/sestra sa dijabetesom, gestacijski dijabetes ili rizik kod žena koje su rodile bebe teže od 4000 grama, visok krvni pritisak, smanjen “dobar” holesterol ili visok nivo triglicerida. Pogledajte koji su simptomi dijabetesa najčešći.

 

Zašto je dijabetes opasan?

Kada slabo kontrolisani dijabetes uzrokuje niži ili viši nivo glukoze u krvi, osećaćete se loše. Dijabetes koji je slabo kontrolisan tokom vremena može dovesti do komplikacija koje utiču na celo telo. Problemi se mogu javiti svugde, od oka, bubrega, nerava do reproduktivnih organa, krvnih sudova i desni. Ali, najozbiljniji problem su oboljenja srca i rizik od šloga.

 

Kakvu ulogu ishrana ima?

Ishrana može ili da utiče na dijabetes ili da ga spreči, a sve zavisi od sposobnosti organizma da razgradi glukozu. Trebali biste izbegavati hranu koja povećava nivo šećera u krvi i nivo holesterola, kao što je prerađenu hrana, hrana bogata zasićenim mastima i hrana sa dodatkom šećera i raznih sirupa.

Prerađena hrana, kao i hrana bogata mastima i šećerom, ne samo da će ometati balans između glukoze i insulina, rezultirajući u upalnim procesima, već će doprineti jednom od faktora rizika, prekomerna telesna težina.

Ugljeni hidrati, takođe, moraju biti pod nadzorom. Dok su oni neophodni da bi omogućili gorivo organizmu, neki ugljeni hidrati čine nivo glukoze višim nego ostali. Glikemijski index (GI) meri koliko namirnice koje sadrže ugljene hidrate podižu nivo glukoze u krvi. Sušen grašak ili pasulj, mahunarke, sve ne zrnasto povrće, integralni hleb i ceralije imaju nizak GI.

 

Šta je zdrava ishrana?

Jedite razumne porcije da biste izbegli prekomernu težinu i uključite voće i povrće (ograničite sokove na jednu čašu dnevno); koristite integralne žitarice, a ne obrađene; više ribe nego mesa, pasulj, mahunarke i tečno ulje. Ograničite zasićene masti i visoko kalorijske grickalice i dezerte kao što su čips, kolači, sladoled.

30 minuta vežbajte više puta nedeljno i izgubićete 5-10% telesne mase, ako ste gojazni. Ovo je takođe, ključni faktor za sprečavanje rizika od tipa 2 dijabetesa.

Na kraju, ako osećate sledeće simptome: česta mokrenja, ekstremnu žeđ ili glad, veliki gubitak težine, umor, zamagljen vid ili česte infekcije, trebali biste posetiti lekara koji će proveriti šećer u krvi. Sa velikom pažnjom i akcentom na zdrav način života, dijabetes može da se drži pod kontrolom.

 

Izvor: www.serbianforum.org

Lepota i zdravlje

 

nasetijelo @ 07:31 |Isključeno | Komentari: 0
Migrena se javlja periodično i obično zahvata polovinu glave. Često je praćena mučninom, povraćanjem i poremećajem vida. Prije napada, unutar 24 sata, često se javlja aura, takozvani znak ili predsignal prije pravog napada glavobolje.

 

Uzrok napada

 

Aura može trajati nekoliko minuta do najviše sat vremena, a njeni najčešći oblici su bljeskajuća tačkica u vidnom polju, jednostrani ispadi vidnog polja, jednostrani poremećaji osjeta ili motorike u ekstremitetima ili poremećaji govora, intenzivni osjećaj gladi, posebno za slatkim, nemir.

 

Učestalost migrenskih napada vrlo je različita, nekoliko puta mjesečno ili nekoliko puta tokom života. Nakon aure, koja u prosjeku traje 15 do 30 minuta, razvija se pulsirajuća glavobolja, ali može biti i tupa ili probadajuća.

 

Napadi migrene kod žena često su povezani sa mjesečnicama, pa i menopauzom, a za vrijeme trudnoće javljaju se vrlo rijetko. Oni mogu biti uzrokovani i psihičkim stresom, fizičkim naporom, meteorološkim uvjetima i naglim promjenama vremena.

 

Kod osoba koje su osjetljivije konzumiranje određene vrste hrane može provocirati napad: sir (zbog tiranina), čokolada (zbog feniletilamina), konzervirana hrana (zbog nitrita i drugih konzervansa), alkohol itd.

 

Liječenje akutnog napada migrene provodi se analgeticima i specifičnim lijekovima. Lijekovi za prevenciju napada migrene primjenjuju se ukoliko su napadi vrlo česti, obično 5-6 puta mjesečno i češće.

 

Nužne promjene

 

U terapiji migrene, osim lijekova, pomoći će i promjena načina života, više kretanja i fizioterapija. Od programa fizikalne terapije za liječenje migrenoznih tegoba preporučuje se akupunktura uz elektroterapiju i manuelnu masažu posebno vratnog segmenta. Također se preporučuju vježbe za očuvanje funkcionalnosti, tj. pravilnog protoka krvi.

 

Akupunkturne terapije kojima se efikasno odstranjuju migrene izvode se u intervalima od jedne terapije svakih 15 dana do dvije terapije sedmično, zavisno od simptoma pacijenta. Potrebni broj terapija prepiše ljekar. Postupak je jednostavan, kratak, aseptičan i bez popratnih pojava.

 

S tabletama protiv bolova treba umjereno

 

Ako se uzimaju duže vremena, tablete protiv bolova poput ibuprofena i paracetamola mogu izazvati glavobolje. Povećanom riziku izlažu se svi koji ih uzimaju 15 dana u mjesecu. Nakon što ih prestanu konzumirati, glavobolje se mogu i pojačati.

 

Nedostatak cirkulacije i krvni pritisak mogu biti uzrok

 

Smetnje moždane cirkulacije također uzrokuju glavobolju, a često su povezane i s degenerativnim promjenama na vratnoj kičmi. Ciljana fizioterapija je tada najbolji model liječenja. Promjene u krvnom pritisku također su uzrok bolovima u glavi i tada je nužno savjetovanje s ljekarom.

 

Alkohol i cigarete uzrokuju glavobolje

 

Pijenje alkohola, naročito prekomjerno, izaziva dehidraciju i djeluje na nivo serotonina u mozgu, što izaziva jake glavobolje i mahmurluk. Često glavobolja može biti izazvana i pušenjem jer nikotin iz duhanskog dima uzrokuje spazam (stiskanje) krvnih žila koje kisikom opskrbljuju mozak.

Izvor: www.serbianforum.org

nasetijelo @ 07:29 |Isključeno | Komentari: 0
Oko 12 sati pre napada migrene obično se javljaju prvi znaci, poput želje za određenom hranom, najčešće je to čokolada. Ljudi tada pogrešno pretpostavljaju da je čokolada podstakla napad, tvrdi britanski lekar doktor Endru Doson.

Znaci nadolazeće migrene, uključuju i metalni ukus u ustima, jesu preterano zevanje ili mokrenje. Tada treba povećati dotok krvi u mozak. To ćete postići ako popijete jaki espreso, čašu vode i vežbate 20 minuta.

Tečnost povećava volumen krvi, dok kofein i vežbanje ubrzavaju rad srca i pojačavaju cirkulaciju u mozgu, što može da spreči ili barem ublaži napad migrene. Sličan učinak imaju i lekovi kao što su beta blokatori, koji poboljšavaju cirkulaciju i često se koriste za lečenje migrena.

 

 

Izvor: www.serbianforum.org

nasetijelo @ 07:27 |Isključeno | Komentari: 0
I astma i migrena su, većim delom, nasledne i prenose se na svaku sledeću generaciju jedne porodice

 

Postavlja se, međutim, pitanje da li ova dva zdravstvena poremećaja povezuje još nešto osim njihove nasledne prirode. Prema tvrdnji izvesnog broja specijalista za astmu, odgovor je pozitivan. Često se dešava da se u doktorskoj ordinaciji nađe pacijent koji pati i od astme i od migrene. Imajući u vidu moguću vezu, nameće se pitanje: postoji li mogućnost da kada se jednom uspostavi kontrola nad astmom, to isto učini i sa nesnosnim migrenama? Specijalisti za glavobolje veruju da je to i te kako moguće.

 

Na koji način su astma i migrena povezani?

Naučnici iz ove oblasti došli su do jako intrigantnih otkrića, kada je o međusobnoj povezanosti reč. Naime, jedno od obuhvatnijih istraživanja, sprovedeno u Velikoj Britaniji, otkrilo je da kod osoba koje pate od migrene postoji dva puta veća mogućnost da boluju i od astme nego osobe koje ne pate od migrena. Drugo istraživanje je pokazalo da kod dece koja boluju od astme postoji 5,5 puta veća verovatnoća da neko od njih ima barem jednog roditelja koji pati od migrena, u odnosu na svoje vršnjake koji ne boluju od astme.

Britanski naučnici ovo objašnjavaju sledećeom mogućom teorijom – postojeće funkcionalne anomalije koje se javljaju na izuzetno osetljivom glatkom mišiću, koji se nalazi i u krvnim sudovima i disajnim putevima, mogu biti jedan od glavnih povezujućih faktora. Takođe postoji mogućnost da su osobe koje boluju od astme ili pate od migrena, ili od oba poremećaja istovremeno - nasledile i izrazitu osetljivost. Osobe sa astmom mogu naslediti preosetljiv respiratorni sistem, a one sa migrenama preosetljiv nervni sistem. Postoji još sličnosti pored već navedenih. Astmi i migreni je zajedničko to što dele veliki broj isitih čestica koje se luče za vreme astmatičnog napada i naleta migrene; a u njih spada određena grupa nervnih završetaka, pre svega peptid-kalcin, zatim histamin i citokin (citozin). Dakle, ovo je lista čestica koje izazivaju upalu i do čije aktivacije dolazi i kada je reč o astmi i kada je reč i migreni.

 

Migrena ili sinus-glavobolja

Često su osobe koje boluju od astme ubeđenja da njihove glavobolje potiču direktno od sinusa. Istina je, u stvari, da se sav prisutan bol javlja upravo zbog migrena. Glavni problem je taj što su migrene, u neku ruku, kameleonskog karaktera, a za vreme naleta osoba oseća bol u čitavom predelu lica i u oblasti očiju i slepoočnica. A onda, kao direktna posledica, nastupi i zapušenje nosa. Upravo iz ovog razloga i dolazi do opšte zablude. Ovde je od presudnog značaja ispravna dijagnoza, jer ove dve vrste glavobolja zahtevaju potpuno drugačiji način lečenja. Glavobolje koje potiču od sinusa zahtevaju upotrebu lekova u svrhu otpušivanja ili onih koji se koriste prilikom lečenja sinusa uopšte, dok s druge strane migrene zahtevaju upotrebu lekova koji se koriste radi trenutnog zaustavljanja ili potpune prevencije migrene.

Izvori: www.serbianforum.org

 Krstarica

nasetijelo @ 07:26 |Isključeno | Komentari: 0
Injekcije botoksa, poznatog po tome što "pegla" bore, mogu da se koriste i kao sredstvo za smanjenje učestalosti glavobolja kod pacijenata koji pate od hroničnih migrena, zaključili su američki stručnjaci s klinike Mejo u Skotsdejlu, u Arizoni.

 

Posle 24 nedelje tretmana botoksom kod gotovo 1.400 ispitanika izabranih metodom slučajnog uzorka, broj dana s glavoboljom se smanjio za oko 8,4 mesečno, preneo je Rojters. U kontrolnoj grupi, koja je dobijala placebo, broj migrenoznih dana među ispitanicima je u proseku smanjen za 6,6.

 

Ispitanici su pre ovog istraživanja u proseku imali po 20 migrenoznih dana mesečo i dve trećine njih je koristilo lekove protiv glavobolje bar dva puta nedeljno. Takvi pacijenti obično i ne učestvuju u standardnim istraživanjima sredstava za prevenciju migrene (kao što su analgetici i tzv. "triptani") jer se smatra da su isuviše onesposobljeni bolešću i otporni na medikamente.

 

 

Ispitanici su na početku istraživanja, kojim je rukovodio dr Dejvid Dodik, primili najmanje 31 injekciju botoksa u sedam specifičnih regija mišića vrata i glave i isto toliko posle 12 i 24 nedelje.

 

Neželjeni propratni efekti pojavili su se kod 63 odsto ispitanika, s tim što su u pet odsto slučajeva bili ozbiljnije prirode. Među češćim neželjenim posledicama botoks injekcija bili su bolovi u vratu ili slabost mišića.

 

Botoks nije na listi lekova protiv migrene koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) tako da je trošak za jednu injekciju između 10 i 15 dolara. To znači da bi za minimum injekcija primenjenih tokom ovog istraživanja, pacijenti morali da izdvoje od 1.550 do 2.325 dolara. Pomenuto istraživanje finansirao proizvođač botoksa, američka kompanija "Alergan".

Izvor: www.serbianforum.org

nasetijelo @ 07:24 |Isključeno | Komentari: 0
Česta upotreba uobičajenih sredstava protiv bolova, dostupnih u slobodnoj prodaji bez recepta, može da dovede do hronične glavobolje, pokazalo je istraživanje grupe naučcnika sa Geteborškog univerziteta.

 

Na zahtev istraživača, anketu o glavobolji i upotrebi lekova sproveo je među 45.000 nasumično odabranih Šveđana, Institut za javno mnjenje "Sifo".

 

Prema preliminarnim podacima naučnika, razvoj hronične glavobolje najbrže izazivaju triptani - lekovi koji se koriste protiv migrene od osamdesetih godina prošlog veka .

 

Glavobolja se, međutim, najčešće javlja posle prekomerne upotrebe običnih analgetika, među kojima se pominje najčešće prodavani - alvedon, prenela je ruska agencija RIA novosti pisanje švedskih medija.

 

Izvor: www.serbianforum.org

nasetijelo @ 07:23 |Isključeno | Komentari: 0
Najnovije istraživanje pokazuje da aspirin može puno pomoći u borbi protiv migrene

 

Znanstvenici su otkrili da su tri tablete aspirina znatno pomogle ljudima koji su trpjeli snažne napade migrene. Svakom četvrtom čovjeku su nakon uzimanja aspirina bolovi prestali u roku od dva sata. Oko polovice ispitanika od njih 4.222 izjavilo je da su im tablete pomogle ublažiti bolove koji su nastali kao rezultat migrene.

 

Migrena pogađa velik broj ljudi diljem svijeta. Riječ je o snažnoj glavobolji koja ometa normalno funkcioniranje, pa su najnovija otkrića od velike pomoći.

 

'Pokazalo se da je aspirin vrlo moćan u borbi protiv migrene. Pacijentima koji pate od migrene preporučila bih da najprije pokušaju s aspirinom, a potom ga mogu kombinirati s nekim drugim lijekovima koje im propiše liječnik', poručila je dr. Sheena Derry koja je radila na istraživanju.

Izvori: www.serbianforum.org

T portal

nasetijelo @ 07:21 |Isključeno | Komentari: 0
Milione ljudi koji boluju od migrene obardovaće vest da su američki naučnici iz kalifornijske kompanije "Neuroliv" (Neuralieve) konstruisali magnetski uređaj za njeno uklanjanje.

 

Reč je o napravi nešto većoj od fena za kosu, koji radi na principu transkranijalne magnetske stimulacije (TMS) pri čemu električnu snagu koja stimulira ćelije mozga proizvode snažni magneti.

 

Odmah nakon pojave prvih simptoma migrene uređaj se prisloni na potiljak i aktivira pritiskom na dugme čime se provocira elektricitet koji smiruje “oluju” u mozgu i tako ublažava bol.

 

Dosad obavljeni testovi na dobrovoljcima su pokazali da bol nakon njegove primene nestaje u proseku za dva sata. Testovi su obavljeni u skupini od 160 muškaraca i žena koji su patili od migrene. Polovina od njih lečena je novom napravom, a polovina lažnim uređajem.

 

Među volonterima na kojima je primjenjen novi uređaj, u roku od dva sata bolove više nije osećalo njih 40 odsto, dok su u skupini koja je ‘tretirana’ lažnim uređajem simptomi nestali tek kod 22 odsto testiranih.

 

Naučnici tvrde kako je uređaj najpogodniji za lečenje osoba koje boluju od migrene s aurom za koju su karakteristične smetnje vida, mrlje u vidnom polju, potpuna slepoća na jednom oku, pojava zvjezdica te neurološki simptomi poput utrnulosti ili slabosti u delu tela, smetnje govora, vrtoglavica...a može trajati od pola do jednog sata, nakon čega sledi glavobolja i mučnina i preosetljivost na svetlo.

 

Statistike kažu da je takvih čak četvrtina od svih koji boluju od migrene. Osim toga, uređaj je velika nada za bolesnike kojima nisu pomagali lekovi.

 

"Za masovnije i sigurno korištenje TMS uređaja potrebna su još neka ispitivanja", kaže dr Hans Kristof Diner stručnjak za bolesti glave iz Nemačke, upozorivši da bi ova terapija mogla kao nus-pojavu imati i epileptičke napadaje.

 

Proizvođači najavljuju da bi se novi uređaj mogao uskoro pojaviti i na evropskom tržištu po ceni od oko 1.000 funti, a praktičan je jer se može koristiti kod kuće, ili nositi u priručnoj torbi na putovanju.

 

 

 

Izvor: Tanjug

nasetijelo @ 07:20 |Isključeno | Komentari: 0
Aortna stenoza je srčana mana uslovljena suženjem aortnog otvora, koje otežava izbacivanje krvi iz leve komore u aortu.

 

 

Uzrok nastanka

 

Uzroci koji dovode do aortne stenoze su reumatski endokarditis, urođena bikuspidna aortna stenoza, ateromatozni proces kod starijih osoba.

 

 

Klinička slika

 

Aortna stenoza je mana koja se dosta dugo dobro toleriše. Blaže i aortne stenoze srednjeg stepena imaju dug asimptomatski period. Karakteristične kliničke manifestacije su pojava anginoznih bolova, sinkopa i srčana insuficijencija. Anginozni bolovi se javljaju pri kraju napora, sinkope (kratkotrajni gubitak svesti) u toku i posle fizičkog napora. Srčana insuficijencija (levog srca) se ispoljava u vidu otežanog disanja, paroksizmalnih noćnih napada otežanog disanja i edema pluća. Zatim su prisutni palpitacije ( lupanje srca), umor, poremećaji vida i intermitentne klaudikacije (bolovi u nogama). Zbog smanjenja minutnog volumena i periferne vazokonstricije bolesnici su bledi, puls je mali i usporen, krvni pritisak je nizak uz smanjenje razlike između sistolnog i dijastolnog pritiska (konvergentni krvni pritisak). Jedina prava komplikacija ove mane je pojava infektivnog endokardirttisa.

 

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, auskultacije (sistolni ejekcioni klik, sistolni šum tipa ejekcije - istiskivanja, oslabljen i/ili rascepljen drugi ton, i ponekad kratak dijastolni šum. rendgenografije pluća i srca (uvećanje leve komore i aortno konfigurisano srce), EKG-a, fonokardiografije, ultrazvuka, kateterizacije srca.

 

 

Lečenje

 

Lečenje može biti konzervativno (medikamentozno) i radikalno (hirurško). Medikamentozno lečenje asimptomatskih bolesnika podrazumeva profilaksu infektivnog endikarditisa u slučajevima hirurških i stomatoloških intervencija. U slučaju pojave angine pektoris treba primenjivati nitroglicerin i ostale nitrate, ali oprezno zbog nastanka sinkope. A u slučaju nastanka srčane insuficijencije  primenjuje se higijensko - dijeteski režim (neslana ishrana), digitalisni preparati, diuretici i antikoagulantna terapija.

 

Hirurško lečenje se primenjuju kada je u pitanju teža aortna stenoza, plućne venske hipertenzije,  i ako je gradijent pritiska između leve komore i aorte veći od 50mmHg.Tip hirurške intervencije može biti komisurotomija (razdvajanje sraslih kuspisa) ili zamena zaliska.

 

 stetoskop.info

nasetijelo @ 07:17 |Isključeno | Komentari: 0
Aorta može biti izložena različitim upalnim procesima. Ovi procesi najčešće zahvataju sva tri sloja (intimu, mediju i adventiciju) zida aorte. Upalni procesi mogu izazvati okluziju zahvaćene arterije, kao i slabost zida arterije sa formiranjem aneurizme (proširenja).

 

 

Takajaši aortitis

Predstavlja upalni proces koji zahvata zidove aorte i njenih grana, nepoznate etiologije. Češće se javlja kod osoba ženskog pola, starosti od 15 do 30 godina.

 

Klinička slika

 

Kod polovine bolesnika javlja se generalna slabost sa osećajem nelagodnosti, groznicom, noćnim preznojavanjem, gubitkom telesne težine, artralgijama (bolovi u zglobovima) i zamorom. Često su ove tegobe praćene anemijom i povećanim vrednostima sedimentacije eritrocita. Ova početna faza bolesti često progredira sa novim hroničnim stanjem koje se karakteriše upalnim procesom i nekrozom (izumiranjem) zidova aorte i njenih grana. Kod druge polovine bolesnika javljaju se samo kasnije vaskularne promene, bez gore navedenih simptoma i znakova. U odmaklom stadijumu upalnog procesa aorte dolazi do slabosti njenih zidova sa formiranjem lokalizovanih aneurizmi.

Zidovi luka aorte su posebno osetljivi na pojavu upalnog procesa, pa često može doći do njegovog delimičnog suženja ili potpunog zatvaranja, kada dolazi do pojave "pulsne bolesti" ili sindroma luka aorte. Dolazi do pojave sinkope ( gubitka svesti) ili prolaznog ishemijskog napada usled poremećaja cirkulacije, udruženo sa grčevima vilice praćenih prinudnim žvakanjem ili mumlanjem, kao i pokretima ruku. Može doći i do smanjenja mišićne mase na licu i rukama. Poremećaji vida su često prisutni.  Pojava srčane insuficijencije nije česta, ali se može javiti usled prisutne izražene hipertenzije (povišen krvni pritisak), zahvaćenosti koronarnih arterija ili aortne insuficijencije. Veoma retko može doći i do opstrukcije pulmonalne arterije kada se javlja plućna hipertenzija.

 

Kod bolesnika sa izraženim komplikacijama (kao što je cerbrovaskularni insult, akutni infarkt miokarda, izražena hipertenzija, srčana insuficijencija, aneurizma) 5-godišnje preživljavanje iznosi 50-70%. Kod mnogih bolesnika često prolazi bez značajnijih komplikacija, pri čemu do oporavka dolazi unutar godinu dana. Preživljavanje kod takvih bolesnika unutar 5 godinsa iznosi preko 95%.

 

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i fizikalnog nalaza. Fizikalni nalaz se zasniva na utvrđivanju smanjenih ili odsutnih perifernih pulseva i sniženog ili nemerljivog krvnog pritiska kod zahvaćenih arterija koje izlaze iz aortnog luka. Ali, ako je prisutno suženje aorte, ono se može prezentovati oštrim, brzim pulsevima nogu gde se mora oderediti krvni pritisak i dalje pažljivo pratiti.

 

 

Lečenje

 

Akutna faza se često može lečiti kortikosteroidima. Ova terapija se mora davati intenzivno do početka smanenja simptoma, a nekada je potrebno i do nekoliko meseci. Ciklofosfamid se može primeniti kod osoba sa rezistencijom na kortikosteroidima. Hipertenzija se takođe mora lečiti agresivno, a posebno mogu biti  korisni ACE inhibitori.

Hirurški tretman je nezamenljiv kada treba uspostaviti cirkulaciju na mestima gde je došlo do delimične il potpune okluzije arterija. To se izvodi endarterektomijom ili bajpasom. Angiplastika balonom takođe može biti korisna metoda u pojedinim situacijama. Pojava aneurizmi zahteva njihovu resekciju.

 

 

Luetični aortitis

 

Danas je vrlo redak, zahvaljujući antibioticima. Podrazumeva infekciju aorte spirohetama (izazivač sifilisa). Moguća je dalja evolucija u aneurizmu. U dijagnostici se koriste Wasermanova reakcija i test imobilizacije treponeme palidum. Savetuje se lečenje penicilinom. Ako se aneurizma brzo širi, ili je veća od 7 cm, ili je simptomatska, preporučuje se njena zamena graftom.

 stetoskop.info

nasetijelo @ 07:15 |Isključeno | Komentari: 0
Angina pectoris predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca.  Ishemija srčanog mišića najčešće nastaje usled disbalansa u potrebi i snabdevanju srca krvlju. Glavni simptom ishemičnog miokarda je anginozni bol.

 

 

Učestalost

 

U razvijenim zemljama ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrti. Procenjuje se da je jedna trećina svih smrtnih ishoda uzrokovana ishemijskim procesom. Bolest češće pogađa muškarce u dobi između 45 i 55 godina. Žene su u premenopauzalnom dobu relativno pošteđene ishemijske bolesti srca.

 

Uzrok nastanka

 

Najčešći uzrok nastanka ishemijske bolesti predstavlja aterosklerotski proces u srčanim arterijama. Predpostavlja se da 90% bolesnika upravo ovaj proces ima kao primarni faktor bolesti. Ateroskleroza dovodi do mehaničkog suženja lumena koronarnog krvnog suda i time onemogućava normalan protok krvi. Ateroskleroza nastaje u procesu starenja organizma i sa godinama se povećava i njena rasprostranjenost i učestalost. Neki procesi i stanja dovode do potenciranja i ubrzavanja nastanka ateroskleroze, poput arterijske hipertenzije, dijabetesa, pušenja, nivoa holesterola, a samim tim doprinose nastanku ishemijske bolesti srca. Potrebno je istaći da je u procesu nastanka ateroskleroze bitan faktor i genetika. Kao posledica svega navedenog nastaje nedovoljna snabdevenost krvlju srčanog mišića, a samim tim i nedostak hranljivih materija i kiseonika, koji upravo preko krvi i dolaze do srca. Naravno, ove supstance su neophodne za energetsko snabdevanje mišića. Pri određenom naporu dolazi da povećane potrošnje i potražnje kiseonika i hranjivih materija, ali je usled opstrukcije kanala krvnog suda aterosklerozom nemoguće održati normalnu cirkulaciju. Tada dolazi do uključivanja pojedinih kompenzatornih mehanizama.

 

 

Naime, srce da bi nadomestilo manjak krvnog protoka, pojačava frekvenciju otkucaja, a samim tim ulazi u jedan začarani krug (circulus vitiosus), jer se istovremeno i energija neophodna za normalno funkcionisanje krvi troši (prelazak sa aerobnog metabilizma na anaerobni). Kod ishemijke bolesti tada dolazi do pojačanog metabolizma u srcu i raspadni produkti počinju da se nagomilavaju, tako da svojim kiselim dejstvom deluju na nervne ćelije, koje taj proces mozgu predstavljaju kao alarm, senzaciju opisanu kao anginozni bol. Kada napor ili već okidač anginozne boli deluje dovoljno dugo, a sama bol traje više od 30 minuta, velika je verovatnoća da dođe do izumiranja tog dela mišića (ireverzibilan proces) do koga ne može da dopre dovoljna količina krvi. To se manifestuje nekrozom tkiva, i stvaranjem ožiljka na srcu, koje postaje nefunkcionalni deo miokarda (ne može da ima kontraktilnu funkciju), a klinički se opisuje kao infarkt miokarda. U zavisnosti koliku arteriju (veličina lumena je proporcionalna veličini dela mišića koji ishranjuje) je pogodio infarkt zavisi i veličina oštećenja srca. U slučaju da je infarktom pogođena neka od velikih arterija osoba teško preživi infarkt. Ukoliko se na vreme uzme lek koji će uspostaviti normalnu cirkulaciju, sa uspostavljanjem cirkulacije i sve promene se povlače (reverzibilan proces). U drugim slučajevima osoba postaje invalid, kome su fizičke aktivnosti ograničene, a svaki sledeći infarkt može dovesti do smrtnog ishoda.

 

Podela angine pektoris

 

Ova bolest se najčešće manifestuje u dva oblika:

 

•Stabilna angina pektoris

•Nestabilna angina pektoris

 

Stabilna angina pektoris se javlja u toku ili posle napora, fizičkog ili psihičkog (prilikom trčanja, penjanja uz stepenice, čišćenja snega, itd). Anginozni bol može biti provociran prijatnim ili neprijatnim uzbuđenjem, seksualnim činom, izlaskom na hladan vazduh, hranom. On ima tipičnu lokalizaciju, karakter, intenzitet i prateće simptome. Najčešća lokalizacija je iza grudne kosti, bol se ispoljava u vidu stezanja, pritiska, paljenja, žarenja. Bol se širi prema vratu i vilici, remenima i levoj ruci, a ponekada zahvata čak i deo leđa i stomaka. Intenzitet može biti različit, ali se najčešće pojačava i traje obično od 1-10 minuta. Stalni prateći simptom je malaksalost, hladan znoj i izuzetan strah od bliske smrti. EKG snimljen u napadu ili neposredno posle pokazuje različite stepene depresije ST segmenta. U napadu se daje 1-2 lingvalete nitroglicerina i nastoji se da se prekine dejstvo provokativnih činilaca. Preporučuje se i davanje nekog anksiolitika kako bi se pacijent primirio, a samim tim i snizila srčana frevencija. Ako nema nitroglicerina preporučuju se antagonisti kalcijuma (nifedipin), posebno kod pojave bola povezane sa povišenim krvnim pritiskom.  U dugotrajnom tretmanu bolesti potrebno je nastojati da se otklone faktori rizika: pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, kao i da se postigne kontrola glikemije kod bolesnika koji boluju od šećerne bolesti. Osim modifikacije načina života koriste se lekoi u monoterapiji ili kombinovano: nitrati sa dugim delovanjem primenjeni jednom dnevno, beta blokatori, antagonisti kalcijuma (izbegavati verapamil u kombinaciji sa beta blokatorima), salicilati. Kompleksno lečenje stabilne angine pektoris podrazumeva energično otklanjanje faktora rizika, modifikacije načina života i primene lekova.

 

Nestabilna angina pektoris se odlikuje pojavom simptoma u neočekivanim situacijama i mirovanju. Može imati nekoliko formi: novonastala angina pektoris, angina pektoris koja se javlja i u mirovanju i u naporu, pogoršana stabilna angina pektoris, postinfarktna angina pektoris i varijantna (Prizmental) angina pektoris.  Anginozni bol karakterističan za nestabilnu formu, ima istu lokalizaciju i karakter kao i kod stabilne, ali mu je intenzitet jači i duže traje (do 30 min). Često bol ne prestane posle jednog nitroglicerina pa bolesnik mora da uzme još jednu lingvaletu. Bol prati hladno preznojavanje, malaksalost i osećaj bliske smrti. Javlja se i lupanje srca, muka, povraćanje, nesvestica. Karakteristično je da se bolovi javljaju pri malom naporu ili pri mirovanju, a po nekada se javljaju i u toku noću, kad probudi bolesnika. Prognoza ove forme je neizvesna, zato je neophodna hospitalizacija, jer lako može da se razvije infarkt miokarda. Kako u etiopatogenezi nestabilne forme značajnu ulogu ima tromb, neophodno je uključiti i terapiju heparinom i antiagregatornim supstancama (acetilsalicilna kiselina). Zahteva se energično lečenje faktora koji pogoršavaju bolest (aritmije, hipertenzija, hronična insuficijencija srca). Kao i kod stabilnog oblika angine pektoris  neophodno je radikalno otklanjanje faktora rizika, modifikacija načina života i primena lekova.

 stetoskop.info

nasetijelo @ 07:13 |Isključeno | Komentari: 0
Aneurizme (ograničena proširenja krvnih sudova)

Aneurizme su ograničena proširenja krvnih sudova. Najčešće se javljaju na aorti ili arterijama na periferiji. Nastaju zbog slabljenja određenog dela zida krvnog suda. Uzrokuju je ateroskleroza, gljivične infekcije, infekcije sifilisom, aortitis, trauma, a javlja se i kad postoji porodična predispozicija. Najznačajnija je aneurizma aorte, koja može nastati u bilo kom njenom delu, mada se u 75% slučajeva javlja u trbušnom (abdominalnom) delu. Ateroskleroza je bolest koja je najčešće udružena s aortnim aneurizmama i upravo je ona najvećim delom zaslužna za stvaranje proširenja na krvnom sudu. Povišeni krvni pritisak i pušenje takođe tome doprinose.

 

Klinička slika

Aneurizma abdominalne aorte najčešće počinje ispod bubrežnih arterija i često se širi na gore u jednu ili obe ilijačne arterije. Može se javiti bol, dubok i probadajući, obično je dugotrajan i najintenzivnije se oseća u lumbosakralnom predelu. Pacijent može imati osećaj izuzetno jakih pulsacija u trbuhu. Kod pažljivog pregleda pacijenta palpacijom trbuha, često se može otkriti široko područje u kom se oseti pulsacija trbušne aorte, nad njom se aulskutatorno može čuti i šum, mada se i vrlo velike aneurizme ponekad teško mogu otkriti fizikalnim pregledom. Aneurizme koje se brzo povećavaju i koje prete rupturom (pucanjem) često su bolno osetljive i često mogu rupturirati bez prethodnih simptoma.

 

Aneurizma torakalne (grudne) aorte manifestuje se često dubokim difuznim bolom u grudnom košu, disfagijom ( otežanim gutanjem), promuklošću, hemoptizom (iskašljavanjem krvi), ili suvim kašljem.

 

Dijagnoza

Ultrazvukom, a najpreciznije CT-om (kompjuterizovana tomografija, skener) uz primenu intravenskog kontrasta se može odrediti veličina, proširenost i karakteristike aneurizme. Abdominalnom aortografijom može se odrediti veličina aneurizme i prikazati zahvaćenost drugih velikih krvnih sudova. Aortografija je potrebna i opravdana kada se sumnja na proširenje aneurizme iznad bubrežnih arterija. Većina bolesnika s aneurizmom trbušne aorte ima generalizovanu aterosklerozu, pa je iz tog razloga pre operacije potrebno proveriti kardiovaskularni status pacijenta.

 

Terapija

Sam tok bolesti zavisi od veličine aneurizme. Ruptura retko nastaje ako je širina aneurizme manja od 5 cm, ali se učestalost značajno povećava ako je širina aneurizme veća od 6 cm. Kod svih takvih aneurizmi se preporučuje hiruški zahvat, osim ako nema kontraindikacija za operaciju. Na rupturu (pucanje) trbušne aneurizme aorte može se posumnjati kod pojave jakog i iznenadnog bola u donjem delu trbuha i leđima. Zavisi od jačine krvarenja, mogu uslediti hipovolemijski šok (šok usled gubitka krvi), i smrt. Ruptura aneurizme spada u hitna hiruška stanja. Rizik kod operacije rupturirane aneurizme je oko 50%, a ukoliko dođe do disfunkcije bubrega nakon operacije, prognoza je izrazito loša.

 

 stetoskop.info

nasetijelo @ 07:12 |Isključeno | Komentari: 0
petak, travanj 13, 2012
Pod aneurizmom se podrazumeva lokalno proširenje. Uz abdominalnu aneurizmu kod polovine bolesnika javlja se i torakalna ili aneurizma grane aorte.

Uzrok nastanka

Aorta je podložna dilataciji (proširenju) zbog izraženog pritiska krvi na zid, što posebno potencira arterijska hipertenzija ( povišen krvni pritisak). Takođe, ateroskleroza (bolest koronarnih, cerebralnih ili perifernih arterija) je dominantan faktor. Incidenca je u porastu, a muškarci obolevaju 6 puta češće.

Klinička slika

Abdominalna (trbušna) aneurizma - simptomi često izostaju ili su nespecifični. U indikativnije ubrajamo: punoću, nelagodnost i pulsiranje u trbuhu, kao i bolove u listovima nogu pri naporu. Rupturu najavljuje tup bol u trbuhu i/ili leđima, ravnomernog i slabog inteziteta, koji nije provociran pokretima, traje više sati, pa i dana. S druge strane, ruptura  se može manifestovati i naglo, snažnim bolom u leđima ili trbuhu, koji je praćen osetljivošću na dodir, pulziranjem, omaglicom, a potom i izraženom malaksalošću, obilnim i lepljivim znojem i konfuznošću. Ako se ruptura odigrala prisutni su znaci unutrašnjeg krvarenja koje progredira do šoka: adinamija, bledilo, snižen krvni pritisak, ubrzan rad srca,  i dr.

 

Torakalna (grudna) aneurizma - tok je često oligosimptomatski, ili dominira insuficijencija koronarnih, cerebralnih (moždanih) i perifernih arterija ili dugotrajan bol, obično tup. Rezultat je pritiskanja organa ili erozije okolnog mišićno - skeletnog sistema. Uz navedene, i znaci kompresije medijastinuma (sredogruđa) mogu da ukažu na aneurizmu torakalne aorte. Tako zbog pritiska i oštećenja disajnih puteva mogu nastati: otežano disanje, kašalj, iskašljavanje krvi, sviranje u grudima, devijacija traheje i pulsiranje larinksa. Usled pritiskanja jednjaka nastaje otežano gutanje. Kompresija gornje šupjle vene uzrokuje otok i modrilo glave i vrata. Kompresija levog laringealnog rekurentnog nerva dovodi do promuklosti, nerva vagusa usporen rad srca, a frenikusa paralizu dijafragme.

 

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenografijom, ultrazvukom, CT-om (skenerom) i magnetne rezonance. Konačna dijagnoza se postavlja aortografijom.

 

Lečenje

Lečenje je hirurško za rupturisane aneurizme i nerupturisane većeg promera. Savetuje se praćenje ateroskleroz i energično lečenje hipertenzije, prvenstveno beta blokatorima.

 

stetoskop.info 

nasetijelo @ 06:11 |Isključeno | Komentari: 0
Akutno plućno srce je akutna insuficijencija (slabost) desne komore. Nastaje kao posledica naglog skoka pritiska u plućnoj arteriji usled značajne redukcije plućne vaskularne mreže, najčešće zbog masivne plućne tromboembolije. Da bi nastalo akutno plućno srce, smanjenje plućne vaskularne mreže mora da iznosi preko 60% funkcionalnog plućnog krvotoka, u odsustvu prethodnog oboljenja pluća i srca.

 

Uzrok nastanka

Do akutnog plućnog srca mogu dovesti:

 

 

•plućne embolije - infarkti pluća usled krvne, masne, vazdušne i tumorske embolije

•kompresija plućne arterije i njenih grana tumorom, aneurizmom (proširenjem) aorte, pneumotoraksom (prisustvo vazduha između listova plućne maramice), pneumonijama

•nastanak naglog šanta-između aorte ili leve komore i plućne arterije 

Lokalizacija tromba, koji dovodi do masivne tromboembolije, u 90% slučajeva su duboke vene donjih ekstremiteta i karlične vene. Predisponirajući faktori venske tromboze su: bolesti srca, postoperativna stanja, trudnoća i porođaj, produženo ležanje, varikoziteti vena, kontraceptivna sredstva i gojaznost. Radi se o ovlaš pričvršćenom trombu koji se iznenada otkine kod nagle promene položaja, naprezanja i napinjanja, i dolazi u desnu komoru ili plućnu arteriju. Iznenadna opstrukcija plućne arterije ili jedne od njenih grana dovodi do povećanja otpora u krvnom protoku i plućne hipertenzije (povišenog pritiska u plućnom krvotoku), što izaziva akutno proširenje i slabost desnog srca, porast venskog pritiska i zastoj krvi u jetri.Smanjen volumen desnog srca vodi smanjenju volumena levog srca, sniženju krvnog pritiska, kolapsu i šoku.

 

Klinička slika

Dispneja ( otežano disanje) je najčešći simptom akutnog plućnog srca i to u 95% slučajeva se javlja tahipneja (ubrzano disanje). Bol u grudima se registruje u oko 60% bolesnika. Bol se javlja iza grudne kosti i može da se širi u obe ruke ili ramena. Praćen je smrtnim strahom, bledilom i hladnim preznojavanjem. U daljoj evoluciji veoma brzo može da se razvije i slika šoka. Pleuralni bol nastaje 6 do 12 časova od akutnog napada, intezivan je, pojačava se pri disanju i kašlju. Kašalj je nadražajan i suv. Sinkopa (gubitak svesti) je inicijalan simptom i beleži se u oko 15 % bolesnika. Tahikardija (ubrzan rad srca) od 120 u minuti  se javlja u 90% bolesnika. Snižen krvni pritisak se javlja kod skoro svih bolesnika u akutnoj fazi a kod insuficijencije desne komore vide se nabrekle vratne vene i može se napipati uvećana i bolno osetljiva jetra..

 

Dijagnoza

Postavlja se  na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, EKG-a, rendgenografije, ehokardiografije (ultrazvuka), scintigrafije pluća, kateterizacije desnog srca, analize gasova arterijske krvi. Laboratorijske analize mogu da pokažu umereno ubrzanu sedimentaciju i leukocitozu (uvećan broj belih krvnih zrnaca), kao i uvećanje serumskih enzima SGOT,SGPT,LDH.

 

Lečenje

Bolesnik mora strogo da miruje.Odmah mu se daje kiseonik,uspostavlja se venski put sa glukozom, natrijum - hloridom ili plazma koloidnim rastvorom. Reguliše se krvni pritisak dopaminom i suprimira strah sedativima. Odmah se daje i antikoagulantna terapija, a kod srčanog zastoja sprovodi se postupak kardiopulmonalne reanimacije.

 

Prevencija

Preventivno lečenje plućnih embolija podrazumeva otkrivanje i lečenje venskih tromboza antikoagulansima, antibioticima, uvođenjem ranog ustajanja nakon operacija i izbegavanjem dugog i nepotrebnog ležanja kod bolesnika sa hroničnim bolestima. Preventivno hirurško lečenje plućnih embolija podrazumeva i podvezivanje određenih vena donjih ekstremiteta i postavljanje kava filtra.

stetoskop.info

nasetijelo @ 06:09 |Isključeno | Komentari: 0
Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca). Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabila angina pectoris, nestabilna angina, vazospastična angina i asimtomatska ishemija miokarda.

 

Učestalost

Akutni infarkt može biti i prva manifestacija koronarne bolesti i u našoj državi je i dalje vodeći uzrok umiranja u opštoj populaciji. Dok se u celom razvijenom svetu učestalost infarkta miokarda smanjuje u našoj zemlji raste i u Evropi je veća učestalost infarkta samo u Rusiji.

 

Uzroci nastanka bolesti

Ljudi imaju dve srčane (koronarne) arterije: levu i desnu. Promene koje se dešavaju na ovim krvnim sudovima se javljaju zbog ateroskleroze koja zahvata arterijski sistem. Ateroskleroza je proces koji se javlja u vezi sa starenjem, ali na njega utiču i mnogi drugi faktori. Ti faktori se nazivaju faktori kardiovaskularnog rizika i u njihovom prisustvu je verovatnoća da će se razviti infarkt miokarda ili neka druga forma koronarne bolesti mnogo veća.

 

Najvažniji faktori kardiovaskularnog rizika su: nasleđe (genetska predispozicija), godine života, muški pol, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, pušenje, povišeni nivoi raznih vrsta masnoća u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost itd. Na neke od ovih faktora se može uticati a na druge ne. Istovremeno prisustvo više faktora kardiovaskularnog rizika višestruko uvećava šansu da se javi koronarna bolest u nekom obliku uključujući i infarkt miokarda.

 

 

Simptomi

Akutni infarkt miokarda je praćen različitim simptomima. Ipak, najvažniji simptom je bol. Bol se javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Lokacija bola je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Bol u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Bol se najčešće širi u l evo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem tj.osećajem nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti. Međutim, bol kao simptom može biti i odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom) i tada ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda.

 

Terapija

U slučaju pojave ovakvog bola prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik i brzi kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem. Veoma je korisno sažvakati jednu tabletu (300 mg) Andola. Po dolasku medicinskog osoblja treba se striktno pridržavati njihovih saveta.

 

Prisustvo infarkta se najčešće može utvrditi snimanjem EKG-a i specifičnim laboratorijskim testovima. Pacijenti sa akutnim infarktom miokarda se smeštaju u koronarnu jedinicu i leče po savremenim preporukama. Treba napomenuti da se osobama koje su imale akutni infarkt miokarda najviše može pomoći ako je od početka bolova prošlo manje od 2 sata. U tom periodu davanje specifičnih lekova ima najveći efekat, a pacijentu se može pomoći i u sali za kateterizaciju otvaranjem zapušene arterije i postavljanjem stenta.

 

U prvih nekoliko dana im je potrebno mirovanje, zatim se započinje proces rehabilitacije. Svim bolesnicima koji su imali infarkt treba uraditi koronarografiju (invazivna kardiološka dijagnostika) posle čega se donosi odluka o daljem načinu lečenja: nastavak medikamente terapije, operacija na krvnim sudovima srca (tzv. baj-pas) ili ugradnja stentova u koronarne arterije.

 

Nakon preležanog infarkta miokarda potrebno je doživotno uzimanje određenih vrsta lekova.

stetoskop.info 

nasetijelo @ 06:08 |Isključeno | Komentari: 0
 

Hiperlipidemija spada u dislipidemije i označava porast holesterola i/ili triglicerida sa niskim vrednostima HDL (high density lipoprotein) u plazmi, što doprinosi bržem nastanku ateroskleroze.

 

 

Klasifikacija

 

Osnovna klasifikacija dislipidemija je na primarne i sekundarne i karakteriše se porastom samo holesterola (izolovana hiperlipidemija), samo triglicerida (izolovana hipertrigliceridemija) ili porastom vrednosti i jedne i druge komponente (kombinovana hiperlipidemija).

 

Uzrok nastanka

 

 

Primarni uzrok je pojedinačna ili multipla genska mutacija što rezultira povećanim stvaranjem ili smanjenim razlaganjem triglicerida i LDL (low density lipoproteins) holesterola kao i povećanom produkcijom ili defektnim razlaganjem HDL (high density lipoproteins). Sekundarni uzroci doprinose pojavi dislipidemije kod starijih. Najznačajniji razlozi su stil života bez fizičke aktivnosti sa prekomernim unosom zasićenih masti, holesterola i polu-nezasićenih masnih kiselina. Ostali česti sekundarni uzroci su diabetes melitus, prekomerna upotreba alkohola, hronična bubrežna insuficijencija, hipotiroidizam, primarna bilijarna ciroza kao i konzumiranje nekih lekova (tiazidi, β-blokatori, estrogen, glukokortikoidi).

 

 

Simptomi

 

Hiperlipidemija je sama za sebe asimptomatska, ali može da vodi simptomatskim vaskularnim oboljenjima, uključujući koronarnu i bolest perifernih arterija. Visoke vrednosti triglicerida mogu izazvati akutni pankreatitis. Povećanje LDL izaziva ksantome na tetivama lakta, kolena i na metakarpofalangealnim zglobovima. Pacijenti sa visokim vrednostima triglicerida mogu imati eruptivne ksantome na trupu, leđima, kolenima, šakama i stopalima. Ekstremne vrednosti lipida mogu dati mlečni izgled krvne plazme.

 

 

Dijagnoza

 

Dijagnoza se postavlja merenjem serumskih lipida. Rutinske provere (lipidni status) uključuje totalni holesterol, trigliceride, LDL i HDL. Povišenim se smatraju vrednosti >6.28 za totalni holesterol, >2.28 mmol/L za trigliceride i >4.11 mmol/L za LDL holesterol. Patološkim se smatraju vrednosti van 1.03-1.55 za HDL.

 

 

Lečenje

 

Lečenje je indikovano kod svih pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Cilj terapije je smanjenje povećanih vrednosti triglicerdida, LDL i normalizovanje HDL. Tretman podrazumeva promenu režima života uključujući dijetu sa smanjenim unosom zasićenih masti, holesterola i održavanje idealne telesne mase. Lipostatini su lekovi izbora, njihovo dejstvo se bazira na inhibiciji hydroxymethylglutaryl CoA reduktaze.

 

stetoskop.info

 

nasetijelo @ 06:06 |Isključeno | Komentari: 0
Flebotromboza je tromboza dubokih vena, najčešće nogu, a karakteriše se okluzijom lumena, inflamatornom reakcijom zida vene i čestom pojavom embolije.

Uzrok nastanka

 

Etiopatogenetski glavnu ulogu igraju poremećaji u koagulaciji krvi, poremećaji cirkulacije,  i lezije zidova krvnih sudova. Faktori rizika su dugotrajno ležanje u krevetu (postoperativno, posle preloma, porođaja, infarkta miokarda, apopleksije), operacije u donjem delu trbuha ili u maloj karlici, prelom kostiju nogu, uzimanje oralnih kontraceptiva, jaka fizička naprezanja, ali i psihički stres.

 

Klinička slika

 

Flebotromboza najčešće nastaje u dubokim venama donjih ekstremiteta i karlice. Zahvaćena noga je otečena i cijanotična (modra). U početku se javlja osećaj težine, grčeviti bolovi u listovima i tabanima, subfebrilna temperatura i tahikardija. Bol se pojačava prilikom hodanja, kašljanja i visećeg položaja noge. Mišići noge su čvrsti, a površinske vene su dilatirane (proširene).

 

I kod nelečene tromboze posle nekoliko nedelja nastaje rekanalizacija tromba, ali su zalisci vena obično oštećeni. Venska cirkulacija, osim rekanalizacijom tromba, popravlja se i zbog razvitka kolateralne cirkulacije. Najčešća rana komplikacija flebotromboze noge je plućna embolija, koja se manifestuje iznenadnom tahikardijom (ubrzan rad srca), bolovima u grudima, nemirom, hladnim znojem, iskašljavanjem sukrvičavog ispljuvka i smanjenjem respiratornih pokreta. Kasna komplikacija flebotromboze je posttrombotski sindrom zbog inkompetencije zalistaka dubokih vena, a karakteriše se  jakim otokom potkolenice, pojavom sekundarnih varikoziteta i hipostatičkim ulkusom.

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, venske dopler sonografije, flebografije, pletizmografije i termografije.

Lečenje

 

Lečenje zahteva strogo mirovanje sa podignutom bolesnom nogom i povijanjem obe noge elastičnim kompresivnim zavojem. Odmah se sprovodi antikoagulantna terapija heparinom, a nastavlja se derivatima kumarina. Primenjuju se i antiagregacioni agensi i nesteroidni antireumatici i antibiotici. Sveži trombi se mogu lizirati tromboliticima.

 stetoskop.info

nasetijelo @ 06:03 |Isključeno | Komentari: 0
Flater pretkomora ( lepršanje pretkomora) nastaje usled nenormalnog automatizma pretkomora koji dovode do fenomena kruženja i održavanja aritmije. Radi se o brzom radu pretkomora, najčešće oko 300 u minutu.

 

Uzrok nastanka

Flater pretkomora je skoro uvek uzrokovan organskom bolešću srca. Najčešće je u pitanju koronarna bolest srca, mitralna mana, srčana insuficijencija i tireotoksikoza.

 

 

Klinička slika

Simptomatologija zavisi od hemodinamskog uticaja flatera, tj. od ventrikularne frekvencije i od osnovnog oboljenja. Flater je obično prolazni poremećaj ritma, koji, ili prelazi u fibrilaciju pretkomora ili u sinusni ritam.

 

 

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, EKG-a i dopunskih ispitivanja za otkrivanje osnovne bolesti.

 

 

Lečenje

Lečenje akutno nastalog flatera se sprovodi primenom digoksina, digitalisa ili verapamila. Ako se radi o bolesniku u kritičnom stanju (akutni miokardni infarkt, kongestivna srčana insuficijencija ili šok), neophodna je urgentna elektrokonverzija.

 

stetoskop.info 

nasetijelo @ 06:01 |Isključeno | Komentari: 0
Prati nas
 
 
Posjetioci